...
ORADIO UŽIVO

Društvo / Intervju

Spoj nauke i sportskog duha

16.02.2021.

Docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i šef Katedre za elektroenergetiku i primenjeno softversko inženjerstvo, dr Luka Strezoski dobitnik je prve nagrade "Dr Zoran Đinđić" za mladog naučnika i istraživača za 2020. godinu. To prestižno priznanje dodeljuje se mladim naučnicima i istraživačima za izuzetne rezultate postignute u oblasti nauke i istraživačkog rada za prethodnu školsku godinu.

.

"Nagrada 'Dr Zoran Đinđić' je najznačajnija nagrada koju mladi naučnik može da dobije. Za mene i moj dosadašnji rad, kao i za ceo moj tim, ta nagrada je veliko priznanje. Ona je pokazatelj da se rad kod nas ceni i to nas podstiče da nastavimo u istom duhu da se bavimo dosadašnjim istraživanjima, da ih proširujemo, kao i da nastavimo još snažnije ka našim ciljevima. Meni i mlađim kolegama sa naše katedre, departmana, pa i celog fakulteta ova nagrada je veliki podstrek, jer ovo je tek drugi put od kad je nagrada ustanovljena da ju je neko dobio sa FTN-a", kaže doc. dr Strezoski. 

Šira oblast istraživanja ovog mladog naučnika jesu elektroenergetski sistemi, a unutar tog sistema ono čime se prevashodno bavi jeste prelazak iz ere elektroenergetskih sistema snabdevanih iz fosilnih goriva u novu eru elektroenergetskih sistema snabdevanih većinom iz obnovljivih izvora, koja svakako dolazi i na kojoj, smatra naš sagovornik, treba da se insistira da se što pre prihvati.

"Ono što je ideal i čemu težimo jeste snabdevanje elektroenergetskih sistema potpuno iz obnovljivih izvora, bez potrebe da se koriste fosilna goriva i da se zagađuje životna sredina. Činjenica koju stalno pominjem jeste da su dva minuta sunčeve erergije koja dođe na Zemlju dovoljna da se čitavo čovečanstvo snabde za godinu dana. Imamo to, a slično je i sa vetrom. Ali to zahteva nove tehnologije, nov način modelovanja vođenja sistema i proračuna, kako bismo uspeli da integrišemo ogromne količine obnovljivih izvora na bezbedan način. Time se upravo bavim", pojašnjava mladi naučnik.

nagradaz jpeg

Luka Strezoski je osnovne (sa prosekom 9,98), master i doktorske studije (sa prosekom 10,00) završio na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a tokom svog obrazovanja usavršavao je znanje i u inostranstvu.

"Tokom master studija sam jedan semestar proveo u Londonu na Siti univerzitetu i tamo sam se prvi put ozbiljnije susreo sa obnovljivim izvorima, na programu na kojem sam radio. Na doktorskim studijama sam dve godine boravio u Americi, na Kejs vestern univerzitetu u Ohaju, jednom od najboljih na svetu i to je bilo izuzetno iskustvo. Najveći deo istraživanja za doktorsku tezu sam tamo radio i znatno napredovao što se tiče akademskog rada, ostvario saradnju sa tim univerzitetom i drugim univerzitetima koja se nadograđuje i danas, što je veoma značajno i za naš fakultet i našu zemlju", ističe naš sagovornik.

Osim naučno-istraživačkog rada, Luka Strezoski je aktivni činilac i u privrednoj oblasti. Nauka i privreda kad se spoje je, po njegovim rečima, pravi su put kojim treba da se ide i taj spoj vodi do ideala. Bavljenje samo naukom može dovesti do stranputice ako izostane primena naučnih dostignuća, a u bavljenju samo privredom nema napretka. Nauka, kaže naš sagovornik, treba da prednjači, usmerava i pronalazi nova, inovativna rešenja, a u privredi ona treba da se primene. Na taj način obe najbolje napreduju.

"U privredi se bavim implementacijom rešenja za vođenje elektrodistibutivnih sistema, sad već i sa puno obnovljivih izvora, dakle kontola i zaštita koja je najugroženija u tim sistemima. Radim i kao konsultant za svetski poznatu kompaniju 'Šnajder elektrik', a imam i svoju startap kompaniju koja se bavi energijom koja je zdrava", kaže Luka.

fajt jpg

Borilačkim sportovima Luka Strezoski se bavi od svoje 15. godine. Trenirao je brazilski đijuđicu i grepling, borilačke discipline bez udaraca, takmičio se i u juniorskim i seniorskim kategorijama i osvajao medalje. Desetak puta je bio šampion Srbije i treći na Evropskom prvenstvu. Od 2011. do 2017. bio je profesionalni takmičar u MMA - mešavini borilačkih veština poznatijoj kao ultimat fajt. Sve svoje profesionalne mečeve imao je paralelno uz akademsku karijeru.

"To nije kao tuča na ulici, što ljudi često misle o MMA. Postoje pravila, sudije i to je pravi sport. Prvi sport na Olimpijadi je bio tzv. pankration, mešavina rvanja i boksa, najpribližnije današnjem MMA sportu. Jedan od najvećih filozofa svih vremena, Platon, bio je šampion Olimpijade u pankrationu, kao i njegov prethodnik Pitagora. Platon je rekao da je onaj ko je samo sportista suviše grub, onaj ko je samo naučnik je suviše mekan, idealni građanin je sportista - naučnik, čovek od misli i čovek od akcije", naglašava Luka.

Mladi treba, smatra naš sagovornik, da sanjaju velike snove i zarad njih da žrtvuju kratkoročna zadovoljstva i rade mnogo kako bi došli do tih snova koji su ostvarivi i koji mogu postati njihova realnost.

A.Trešnjić

fotografije: privatna arhiva

Možda te još zanima:

.

SKOBI: Umetnost prirode

Da li ste čuli za SKOBI? Ako niste, nije čudno, mada ćete verovatno čuti, jer u tom materijalu možda leži…

.

Tijana Prodanović: TikTok i ja smo odmah kliknuli

Doktorka Tijana Prodanović je jedna od retkih domaćih načunika aktivnih na društvenim mrežama. Godinama se bavi promocijom nauke, pre svega…

.

Iskustvo sa bine mnogo znači u životu

Jedna od stvari koju mladi (ali i ne samo oni) najviše vole je igranje video igara i upravo zbog toga…

.

Nauka za sve ili dostupna svima?

Otvorena nauka je sintagma koja obuhvata veliki broj aktivnosti koje menjaju pristup naučnom istraživanju i rezultatima naučnog rada i doprinosi…

.

"Noć istraživača" i digitalne publike

Ove godine "Noć istraživača" u potpunosti je promenila koncept u odnosu na osnovnu ideju manifestacije da dovede nauku i naučnike…

.

Autorski rokenrol je danas Non Grata

Ovogodišnja manifestacija pod nazivom "Liman Zove" okupiće nekoliko zanimljivih, novih imena novosadske rokenrol scene. Jedan od novih bednova je i…

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo