Spoj nauke i sportskog duha

Docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i šef Katedre za elektroenergetiku i primenjeno softversko inženjerstvo, dr Luka Strezoski dobitnik je prve nagrade "Dr Zoran Đinđić" za mladog naučnika i istraživača za 2020. godinu. To prestižno priznanje dodeljuje se mladim naučnicima i istraživačima za izuzetne rezultate postignute u oblasti nauke i istraživačkog rada za prethodnu školsku godinu.

"Nagrada 'Dr Zoran Đinđić' je najznačajnija nagrada koju mladi naučnik može da dobije. Za mene i moj dosadašnji rad, kao i za ceo moj tim, ta nagrada je veliko priznanje. Ona je pokazatelj da se rad kod nas ceni i to nas podstiče da nastavimo u istom duhu da se bavimo dosadašnjim istraživanjima, da ih proširujemo, kao i da nastavimo još snažnije ka našim ciljevima. Meni i mlađim kolegama sa naše katedre, departmana, pa i celog fakulteta ova nagrada je veliki podstrek, jer ovo je tek drugi put od kad je nagrada ustanovljena da ju je neko dobio sa FTN-a", kaže doc. dr Strezoski. 

Šira oblast istraživanja ovog mladog naučnika jesu elektroenergetski sistemi, a unutar tog sistema ono čime se prevashodno bavi jeste prelazak iz ere elektroenergetskih sistema snabdevanih iz fosilnih goriva u novu eru elektroenergetskih sistema snabdevanih većinom iz obnovljivih izvora, koja svakako dolazi i na kojoj, smatra naš sagovornik, treba da se insistira da se što pre prihvati.

"Ono što je ideal i čemu težimo jeste snabdevanje elektroenergetskih sistema potpuno iz obnovljivih izvora, bez potrebe da se koriste fosilna goriva i da se zagađuje životna sredina. Činjenica koju stalno pominjem jeste da su dva minuta sunčeve erergije koja dođe na Zemlju dovoljna da se čitavo čovečanstvo snabde za godinu dana. Imamo to, a slično je i sa vetrom. Ali to zahteva nove tehnologije, nov način modelovanja vođenja sistema i proračuna, kako bismo uspeli da integrišemo ogromne količine obnovljivih izvora na bezbedan način. Time se upravo bavim", pojašnjava mladi naučnik.

Luka Strezoski je osnovne (sa prosekom 9,98), master i doktorske studije (sa prosekom 10,00) završio na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a tokom svog obrazovanja usavršavao je znanje i u inostranstvu.

"Tokom master studija sam jedan semestar proveo u Londonu na Siti univerzitetu i tamo sam se prvi put ozbiljnije susreo sa obnovljivim izvorima, na programu na kojem sam radio. Na doktorskim studijama sam dve godine boravio u Americi, na Kejs vestern univerzitetu u Ohaju, jednom od najboljih na svetu i to je bilo izuzetno iskustvo. Najveći deo istraživanja za doktorsku tezu sam tamo radio i znatno napredovao što se tiče akademskog rada, ostvario saradnju sa tim univerzitetom i drugim univerzitetima koja se nadograđuje i danas, što je veoma značajno i za naš fakultet i našu zemlju", ističe naš sagovornik.

Osim naučno-istraživačkog rada, Luka Strezoski je aktivni činilac i u privrednoj oblasti. Nauka i privreda kad se spoje je, po njegovim rečima, pravi su put kojim treba da se ide i taj spoj vodi do ideala. Bavljenje samo naukom može dovesti do stranputice ako izostane primena naučnih dostignuća, a u bavljenju samo privredom nema napretka. Nauka, kaže naš sagovornik, treba da prednjači, usmerava i pronalazi nova, inovativna rešenja, a u privredi ona treba da se primene. Na taj način obe najbolje napreduju.

"U privredi se bavim implementacijom rešenja za vođenje elektrodistibutivnih sistema, sad već i sa puno obnovljivih izvora, dakle kontola i zaštita koja je najugroženija u tim sistemima. Radim i kao konsultant za svetski poznatu kompaniju 'Šnajder elektrik', a imam i svoju startap kompaniju koja se bavi energijom koja je zdrava", kaže Luka.

Borilačkim sportovima Luka Strezoski se bavi od svoje 15. godine. Trenirao je brazilski đijuđicu i grepling, borilačke discipline bez udaraca, takmičio se i u juniorskim i seniorskim kategorijama i osvajao medalje. Desetak puta je bio šampion Srbije i treći na Evropskom prvenstvu. Od 2011. do 2017. bio je profesionalni takmičar u MMA - mešavini borilačkih veština poznatijoj kao ultimat fajt. Sve svoje profesionalne mečeve imao je paralelno uz akademsku karijeru.

"To nije kao tuča na ulici, što ljudi često misle o MMA. Postoje pravila, sudije i to je pravi sport. Prvi sport na Olimpijadi je bio tzv. pankration, mešavina rvanja i boksa, najpribližnije današnjem MMA sportu. Jedan od najvećih filozofa svih vremena, Platon, bio je šampion Olimpijade u pankrationu, kao i njegov prethodnik Pitagora. Platon je rekao da je onaj ko je samo sportista suviše grub, onaj ko je samo naučnik je suviše mekan, idealni građanin je sportista - naučnik, čovek od misli i čovek od akcije", naglašava Luka.

Mladi treba, smatra naš sagovornik, da sanjaju velike snove i zarad njih da žrtvuju kratkoročna zadovoljstva i rade mnogo kako bi došli do tih snova koji su ostvarivi i koji mogu postati njihova realnost.

A.Trešnjić

fotografije: privatna arhiva