Sitzpinker: Ranjiva i hrabra mladost

Mladi beogradski bend Sitzpinker želi da radi ono što voli, uz stalno potenciranje slobode izbora. U duhu svoje generacije indi, pop i alternativnog usmerenja, bavljenje muzikom su podigli na jedan zreliji nivo, ali bez preterane žurbe da se priča pretoči u album. Oni još jedno novo ime sa kompilacije "Hali Gali" (Kišobran/Pop Depresija 2019.), dok se njihovo prvo EP izdanje "Podlo poštovanje" pojavilo sredinom 2018. O svim  dosadašnjim fazama razgovarali smo sa Dunjom Mijačić (vokal) i Danilom Ilićem (bubanj).    

Počeli ste kao srednjoškolski bend i jedni ste od retkih koji su preživeli tu fazu. Zapravo, svirate sve ozbiljnije. Šta vam je pomoglo da istrajete i uozbiljite priču?

Danilo: Da, ono što se realno desi posle srednje škole zove se odlazak na fakultet. Ono što je nama pomoglo je činjenica da nismo toliko veliki bend i što smo u startu bili dobri prijatelji. I dalje je ovo pozitivna priča. Dunja i ja smo generacija, a Pavle je stariji godinu dana. Sviranje nas zaista vozi, a hteli smo da uradimo nešto mnogo ozbiljnije od samog džemovanja, amaterskih svirki i celog tog srednjoškolskog vajba. Pavle i ja smo pozvali Dunju, da bi u jednom trenutku skupili čak desetak pesama.

Dunja: Ja sam išla u muzičku školu nekih devet godina. Odustala sam od te priče, ali mi je nedostajalo muzike u životu. Želela sam da pevam, a nikada nisam. Ni jednog momenta nisam ni pomislila da ćemo imati svirke... Prva nam je izašla u susret ekipa iz kluba Kvaka 22, koji je tada počeo sa radom. Već narednog dana, posle tog kontakta, snimili smo naš prvi singl, za dva sata. Bilo je to potpuno neprofesionalno, ali i spontano, pa smo shvatili da možemo i više od toga.

"Iako samo"

Danilo: Bilo smo kod Ivana Petrovića u studiju (Bigz) gde smo razgovarali u vezi sa uslovima za snimanje. Prvo smo ga pitali koliko košta jedan dan snimanja, da bi na kraju došli do termina od samo tri sata u kom smo izrokali tri pesme.

Iz najvecih dubina: Singl "Lora"

Dunja: Taj prvi naš snimak koji se pojavio na Jutjubu je i dalje najpopularniji.

Pojavili ste se u pravom momentu, u vreme kada se već pravila nova alternativna scena na muzičkoj mapi Beograda. Da li ste se i vi na neki način već bili pripremili za ono što će doći sa tom pričom?

Danilo: Sve troje smo zajedno pratili značajnije događaje, svirke, itd. Već smo upoznali tu novoformiranu ekipu, koja se u poslednje dve godine eksponencijalno širila. Kada smo počeli sa svirkom, tačno smo znali ko će biti ljudi sa kojima ćemo sarađivati. I kako smo krenuli sa tim kontaktima, doživeli smo jedan fenomenalan osećaj prihvaćenosti i činjenicu da je grupa od stotinak mladih ljudi odlučna da stvara nešto novo, uz gomilu eksperimentisanja.

Dunja: To je bio baš pozitivan osećaj, jer danas mnogi baš traže da se pojave neki novi bendovi. Mislim i na publiku i na muzičare koji već sviraju. Družimo se svi, a i mi već neko vreme očekujemo neka nova imena sa domaće scene. Uzbudljivo je, baš. Evo, skoro smo saznali za bend Cactus Fields, iz Gornjeg Milanovca. Meni se oni baš dopadaju. A i zanimljivo je da se još neko priključi ekipi.

Da li to znači da ste neopterećeni ušli u ideju o tome šta ste tačno hteli da svirate?

Dunja: To je i poenta, što sve ovo radimo iz hobija. Ako budemo dobili veću šansu – iskoristićemo je, naravno. Ali, radićemo sve što mi želimo, jer ne zavisimo od tih šansi. S druge strane, možda nećemo postati toliko ozbiljni u odluca za neki profesionalniji muzički put, ali ovako možemo da smišljamo šta god želimo. Sve troje gotivimo slične stvari, samo se žanrovi koje volimo da slušamo preklapaju.

Danilo: Od momenta kada smo prvi put ušli u studio, pa do prve svirke prošlo je samo nekoliko meseci. Imali smo nerazrađene ideje, bez žanrovske odrednice, što zna dosta da smeta kada ne umeš samog sebe da definišeš. Na početku smo sebe opisivali kao dram end bejs, mada to nema veze s vezom. Mislim da nam je prednost to što imamo zanimjivu postavu u zvuku. Od nedavno smo počeli da ubacujemo i zvuk sinta, u prilog varijacije zvuka.

Sitzpinker na Bunt Rok Festivalu 4

Sve zamisli na početku rada benda uspeli ste da realizujete. Onda je došla izdavačka pauza koja traje već duže od godinu dana. Da li ste svesno smanjili ritam?

Danilo: Baš svesno. Prvi EP se pojavio pre dve godine, a vremenom smo, kako smo više svirali, postali sve manje zadovoljni starim materijalom. Jedva čekamo da snimimo nove pesme, ali smo sada dosta pažljiviji. Smatramo da smo napredovali i kao muzičari, a i kao kolektiv. Želimo svemu da posvetimo više pažnje. Posle tog EP izdanja smo stali, nasvirali se, upisali fakultete... I to je bio najveći razlog zašto smo smanjili intenzitet stvaranja. Ali, nove kompozicije su tu.

Sigurno se taj zajednički rast i sazrevanje ogledaju u vašoj mzici?

Dunja: Mi smo svaku pesmu sa našeg izdanja smislili u sekundi i bili u fazonu kako je to super, bez razloga za neke intervencije. Još više ću biti zadovoljna ako sad budemo uradili nešto zrelije. Skoro smo ponovo snimlli stvar "Da li". Tu su drugačiji elementi, pevanje je promenjeno, ubacili smo i sint... Snimili smo i spot za tu pesmu, očekujemo da će se pojaviti krajem ovog meseca.

Kompletno izdanje "Podlo poštovanje" na jednom mestu

Ono što je veoma pozitivna stvar je činjenica da već sada imate svoju publiku, koja se iz koncerta u koncert širi. Dokaz za to je bio i nedavno održani humanitarni koncert u Kulturnom centru Grad. Da li se nova generacija konačno sklopila?

Dunja: Sada nam već na koncerte dolaze ljudi koje ne poznajemo. To nam je novo. Ima i one ekipe koja nam govori kako se ta vrsta muzike više ne sluša i bla, bla, bla... Ima nove publike koja voli rokenrol, koja dolazi na sve događaje koji su se povezali. Mislim i na žanrovske programe.

Da li je i kompilacija "Hali Gali" pomogla da se taj "novi beogradski zvuk" locira na mapi?

Danilo: To su bendovi koji su nam i prijatelji i kolege. Povezivanje bendova je ono što je najbitnije za opstanak scene, a mi trenutno imamo razne ideje na koju stranu može da ode ta priča. Ta kompilacija je jako značajna, jer na pravi način predstavlja finalni produkt, odnosno, presek trenutne situacije na beogradskoj sceni.  

Da li je slika vašeg albuma prvenca sada malo jasnija?

Danilo: Da, jasnija je, ali njega neće biti u skorijoj budućnosti. Plan nam je da snimimo novi EP. Dakle, pet-šest pesama, plan snimanja je jasan, a to sve očekujte za najviše tri meseca. Naš zvuk i dalje nije definisan. Krenemo, pronađemo neki novi momenat i onda napravimo par pesama u tom vajbu.  A onda se pojavi nešto novo i odnese nas u totalno drugom pravcu. A EP je idealan za ispipavanje terena.

Jako ste dobro isplanirani, a kažete kako vam sve u vezi sa sastavom Sitzpinker nije toliko ozbiljno. Zanimljiv paradoks?

Dunja: Mi samo nećemo da forsiramo stvari koje ni ne gotivimo. Nova, ujedinjena scena se pojavila u Srbiji. Kompilacija, različiti žanrovi, radio stanice, portali i sajtovi koji se bave scenom...

Danilo: Kompilacija "Hali Gali" nam je pomogla da shvatimo kako uvek postoji prilika. A nove prilike rađaju još bolje, a mi smo u fazonu sve može! Ipak, zadržavamo se na neozbiljnom nivou, u smislu da nam to nije prioritet, već sviramo jednostavno zato što to volimo da radimo.

U nastavu poslušajte singl "Metanoja"

Dušan Majkić