Samoizolacija kao inspiracija

Kratki film "Curfew Story" Uroša Dimitrijevića i Dunje Subašić nedavno je bio prikazan na festivalu "Istočne komšije" (Eastern Neighbours) u Holandiji. Ovaj dokumentarni film je, kako navode njegovi autori, priča o dvoje mladih ljudi koji žive u različitim državama I koji su se, za razliku od mnogih, zbližili zahvaljujući samoizolaciji. Dunja i Uroš su sada trenutno u Parizu, ali su bolje upoznali jedno drugo, a i sami sebe, dok su zajedno bilu u karantinu u Beogradu. Film je i sniman u Beogradu, u jednom stanu i na terasi tog stana, u martu i aprilu 2020. godine.

Tokom prvog talasa karantina krenuli ste sa snimanjem materijala, bez jasne ideje o tome šta ćete kasnije da radite sa tim snimcima. Na koji način ste uozbiljili tu filmsku priču?

Dunja: Mislim da je jedna od važnih stvari to što sam ja, za potrebe svog master rada, morala da nabavim kameru. Dok smo snimali ovaj materijal, ipak smo pokušavali da to ne ispadne samo kao jedan kućni video. Zapravo, ono što je priču odvelo na viši nivo bila je informacija o konkursu kratkog filma koji se zvao "Corona Short Film Festival" (podnaslov mu je: The First International Pandemic Self-Isolation Short Film Festival). Organizovan je onlajn, sa sedištem u Berlinu. Organizatori su imali produkcione okvire i zahteve koji su podrazumevali da trajanje filma mora da bude do pet minuta i da mora biti snimljen u mega bezbednim uslovima. Mi smo tada shvatili da ispunjavamo sve te uslove, jer smo kao ekipa sve vreme bili u samoizolaciji, a zahvaljujući roku organizatora festivala, sve smo morali da uradimo brzo i efikasno. To vremensko ograničenje nam je takođe pomoglo, kako naš film ne bi postao samo još jedna priča o svemu.

Uroš: Pošto se u filmu prepliću naše naracije, svako od nas je i pisao te delove. Prva verzija filma je bila duža skoro dva minuta od zadatog. U početku nam je bilo teško da izbacimo suvišan materijal, ali smo ipak na kraju uspeli da napravimo jedan mnogo kompaktniji film.

Plakat za fim Curfew Story

Korona se sada, kontradiktorno, pojavljuje u umenosti i kao jedan vid inspiracije. Kako vi gledate na takav predložak?

Dunja: Ono što je nama pomoglo bio je momenat u kome smo, na trenutak, imali malo više vremena da se zaista posvetmo toj tematici. Ja sam, maltene u istom periodu, morala da počnam sa radom za svoj master film koji je bio osmišljen da bude potpuno van korone, a na kraju je ova tema u mnogome učestvovala u realizaciji tog rada. Sada ispada da korona ne može da se izbegne, u smislu da se i kreativni procesi oblikuju u skladu sa ovom situacijom.

Uroš: Mislim da nam je korona stvarno dala dosta vremena kako bi se posvetili stvarima koje smo hteli da radimo mimo naših svakodnevnih obaveza, koje nam i nisu tako drage. Meni je neverovatno koliko smo stvari uradili tokom korone. Realizovali smo "Curfew Story", Dunja je završila svoj master film, meni je izašla knjiga... Ova izolacija je dobra, jer je ljude, koji žele da stvaraju, uvukla u domove i rekla im da nemaju izbora i da sada moraju da rade. Sumnjam da bih pravio još jedan film o karantinu, jer ne znam koliko ih sada ima. Kada smo mi snimali naš film, to su bili neki počeci ovog "žanra".

Da li ste tokom izolacije otkrili i neke hobije, nešto što ste godinama želeli da radite ali ste niste bili usudili da krenete?

Uroš: Meni je to bilo kuvanje! Naučio sam gomilu stvari i sada baš volim da kuvam. Dunja je svedok mojih uspešnih recepata. Eto, sa te strane sam odrastao tokom korone. Zajedno smo naučili još neke kućne majstorije ili smo naučili da ih se manje plašimo ako one naiđu.

Dunja: Meni se čini da nisam nešto skroz novo otkrila, jer sam imala previše dugačku listu stvari spremnu za period čim budem imala vremena.

Uroša: Probali smo da složimo slagalicu od tri hiljade delova, ali smo samo napravili njen okvir i tu stali.

Uroš Dimitrijević i Dunja Subašić

Film jasno otkriva vaše karaktere i niste skrivali način na koji je funkcionisao vaš odnos. A da li ste bili i malo paranoični tokom karantina?

Uroš: Ja sam inače veliki hipohondar. A kada je prošao prvi talas i kada su ukinuli sve mere, mi smo dobili koronu. I dalje je najveća misterija ko je prvi od nas dvoje dobio, ne znamo kako. Ovo nam je sada treći karantin, mogli smo da napravimo serijal filmova.

Istakli ste kako ste, pored ovog zajedničkog filma, realizovali i neke stvari iz sopstvenih polja interesovanja. Šta je to tačno u pitanju?

Dunja: Ja sam pre dve godine došla u Pariz na master. Prvo je to bila oblast produkcije, distribucije i industrijskog dela filma, a onda sam upisala smer koji se baš zove dokumentarni film. Program je bio takav da su nas naučili da se snađemo na svim poljima realizacije jednog filma. Dakle, sam da pišeš scenario, snimaš, montiraš i režiraš. Na takav način student posle tog mastera stiče osnovno znanje iz mnogih oblasti, kako bi se kasnije opredelio za određene žanrove. Ja sam snimala film o amaterskoj trupi u Novosadskom pozorištu (Újvidéki Színház). Htela sam da se bavim time kako su ti glumci manjina u odnosu na veliku zajednicu. Tu mislim i na nacionalni nivo, ali i na situaciju u tom pozorištu, jer su oni amateri u okviru profesionalnog ansambla. Cela ideja je bila da pratim proces nastanka nove predstave, od januara pa do juna ove godine. Taj početak je kasnio da bi se u martu sva pozorišta i zatvorila. Na kraju sam film snimala tokom jedne male pauze u junu. Pozorište je bilo otvoreno samo za glumce kako bi mogli da vežbaju. Preko leta sam montirala materijal, a u septembru sam masterirala. Film se zove "Odrasli smo tamo" i traje 21 minut. Zapravo, planiram da ga još malo doradim, pa zato nisam ovaj naslov slala na festivale. Film je videla samo moja master komisija.

Uroš: Ja sam svoju knjigu završio u decembru prošle godine, ali je tokom korone krenuo proces preloma, lekture i traženja izdavača. Roman se zove "Siroti mali ratovi", a ja mislim da je to komedija i na sajtu knjižare Delfi tako je karakterizovan ovaj naslov. Zanimljiv je podatak da glavni lik (Vuk) u prvoj glavi prolazi kroz raskid i nedeljama ne izlazi iz kuće. Mnogo sam se bojao da će ljudi biti u fazonu kako mi je roman bio inspirisan koronom. Ne, Vuk je bio u samoinicijativnoj samoizolaciji još mnogo pre ove situacije, tačnije 2018. Knjiga je izašla iz štampe krajem avgusta pod okriljem nezavisne izdavačke kuće Presing i bio sam jako zadovoljan finalnim proizvodom. Hteo sam taj manji, skoro džepni format. Prvo sam imao promociju tako što sam knjigu prodavo iz gepeka automobila. Danas sam u Beogradu, sutra u Novom Sadu, za vikend u Nišu...

Omot knjige "Siroti mali ratovi"

Šta je ono što ste krucijalno naučili sami o sebi, pored hobija i stvaranja, tokom snimanja i da li je nešto bilo pokazano i u filmu?

Uroš: Možda je u filmu bilo još uvek rano da se takve stvari pokažu. Mi smo ga završili za potrebe festivala u aprilu, a i ta korona je bila na svom početku. Kako je sve postajalo luđe, ja sam shvatio kako jednostavno ne možeš, ma koliko god se trudio, neke  stvari da držiš pod kontrolom.

Dunja: Slažem se sa ovom konstatacijom i kroz tu činjenicu da smo se zarazili naučili smo puno toga. Inače bi mislili kako sve dobro uspevamo da hendlujemo, uz pomoć velike protekcije.

Uroš: Samo ne znam da li smo se zarazili u Srbiji ili u Francuskoj. Da li nas je Srbija kaznila što smo otišli ili nas je Francuska dočekala kao sunce tuđeg neba.

Da li su Corona Short Film Festival i Easten Neigbhours jedini festivali na kojma ste nastupali sa "Curfew Story" do sada?

Dunja: Čini mi se da smo imali dosta sreće sa našim filmom. Nakon što smo izabrani u selekciji Corona Short Film festivala, javili su nam se organizatori festivala "Eastern Neighbours" iz Utrehta. Isto tako smo dobili ponudu televizijskog kanala Discovery, koji želi da iskoristi naš materijal za potrebe jednog njihovog velikog dokumentarca o pandemiji. Tako nešto nismo mogli ni da zamislimo. Ipak je naš najveći korak u distribuciji filma bio taj što smo ga poslali na prvi festival, a ostalo se nekako odvilo samo.

Filmovi iz kućne radinosti su jednostavni za realizaciju, kada gledamo tu producentsku stranu. Bitna je dobra priča. Da li imate neke nove filmske ideje u tom žanru?

Dunja: Ovo nam je već treći karantin, a naši verni fanovi i prijatelji iščekuju neki novi naslov. Mogu slobodno da kažem kako nas oni teraju da snimamo. Nismo potpuno odustali od te ideje, ali je tema karantina sada postala baš iscrpljena.

U nastavku pogledajte kratki dokumentarni film "Curfew Story"

Dušan Majkić