Prvo nauči da voliš sebe da bi mogao da voliš druge

Umetnica iz Novog Sada Vanja Ignjac Đukić završila je osnovne i master, a uskoro privodi kraju i doktorske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Samostalno je počela da izlaže još 2014. godine, a iz svog prethodnog rada može se pohvaliti izloženim radovima u zemlji i inostranstvu. Njena nova izložba pod nazivom "Voli me, ne voli me" otvorena je sredinom januara u Malom likovnom salonu i moći će da se pogleda do kraja meseca. 

"Na otvaranju izložbe 'Voli me ne voli me' bilo je odlično i nisam jedina koja to može da kaže, nego su to rekli i poseetioci. Mislim da ih je oplemenila dobra atmosfera, pozitivna energija jer su slike, koje su izložene, veoma vesele i pune boja", ispričala nam je Vanja na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Koliko je Mali likovni salon "mali" ili možda dovoljan za tvoje radove, odnosno, ovu izložbu?

Nisu sve slike stale, dakle ipak je mali (smeh). Stalo je sve što sam htela da obuhvatim ovom izložbom, a za Mali likovni salon sam nekako posebno vezana jer kada sam počela samostalno da izlažem upravo su mi oni među prvima pružili priliku da izlažem i predstavim se, tako da mi je, lično, ta galerija veoma draga. Uspela sam ovom izložbom da prikažem sebe, suštinu mojih slika, da vidim osmehe na licima publike i da na samom otvaranju budem presrećna.

Dakle, ima nekih stvari koje te vole, a neke te ipak ne vole. Kako to?

Smatram da je najbitnije da čovek nauči da voli sebe, kako bi bio u mogućnosti da prima i pruža ljubav u svom okruženju, društvu. Jer, ako čovek ne može da nauči ili ne voli sebe, sa svim manama i vrlinama, ne može da očekuje ni da će drugi da ga vole. Pošto pričamo o današnjem vremenu, a danas je jako bitno šta drugi misle, mislim da je najvažnije da čovek sam sebi treba da bude na prvom mestu, da što više radi na svojoj ličnosti, jer će samim tim biti svesniji svega što se dešava i što nosi ovo moderno vreme. Ili jednostavnije, treba prvo da voliš sebe da bi mogao da voliš druge. Biti voljen danas mnogo znači i to je mnogo lep osećaj.

Kako sama izložba komunicira sa publikom, kako si zadovoljna?

Veoma sam zadovoljna. Slike jesu izložene kao umetnička dela, ali nisu tu da bi publika određivala da li im se nešto dopada ili ne. Slike su tu kao pitanja bitisanja čioveka u ovom modernom vremenu. Svi vodimo brz život i nemamo vremena da se posvetimo bitnim stvarima koje nas oplemenjuju kao ljude. Pitanja su naravno mnoga, ali mislim da su dva najvažnija: Ko sam ja? i Šta sam ja? Slike su tu da podsete na to koliko kvalitetnog vremena provodimo i sa kim to vreme provodimo. Da li to vreme provodimo sami ili sa nekim dragim ljudima, koliko vremena pokušavamo da se bavimo kreativnim stvarima, odnosno, da li se uopšte time bavimo?

Koju tehniku si koristila prilikom izrade radova za izložbu?

Na svim slikama je korišćena tehnika ulje na platnu. Jedina mana toga je što taj proces traje, jer se radovi sporo suše. S druge strane, to je možda i dobro, jer imam vremena da se preispitam tokom stvaranja. Čitav taj proces daje vreme da se udubim u ono što radim i ono što stvaram. Tako sam i došla do tih pitanja, ali i do odgovora. Svatila sam i ko sam i šta sam i koju poruku želim da prenesem gleaocima, publici, posmatračima... Veoma sam zahvalna ulju na platnu.

Vanja Ignjac Đukić u studiju Oradija

Koliko ti se često puta desi da tokom rada želiš nešto da promeniš na slici?

Stalno!

Koji je momanat kada kažeš da je slika gotova, kraj, to je to?

To dođe samo u nekom momentu. Inače sam završila grafiku, a kada ste student grafike prvo što morate da naučite je strpljenje. Sama izrada grafike traje, stalno ste u nekom iščekivanju, kako će na kraju rad ispasti, pa sam tako i naučila da bude strpljiva i da čekam momenat da sam dođe, kada ti bude jasno da je rad gotov. To iskustvo sam prenela i na slike. Ne mogu da opišem kako i kada dođe do kraja, ali se to nekako desi.

Kako odabereš radove koji će formirati celinu i stati pod naziv izložbe?

Ova izložba je dobila svoj drugi naziv, jer sam je prvi put izlagala 2021. godine u Vrbasu pod nazivom "Suština". Mislim da su ljudi shvatili suštinu i ja sam rešila da joj promenim naziv, verovatno zbog svega što se dešava u svetu i zbog sam želela da glavna poruka bude ta, da naučimo da volimo sebe sa svim vrlinama i manama. Ako se ova izložba bude negde ponavljala, verujem da će nositi neki sasvim drugi naziv. Izložba je bogata porukama, tako se jedna slika zove "Vrednost"  i na njoj se nalaze dijamanti i svako može da čita i shvati kako želi. Mi smo ti koji kreiramo kako će taj dijamant da sija, da li će to biti pozitivno ili negativno.

Danas je teško biti umetnik, odnosno, danas je teško biti bilo šta. Kako si došla do mogućnosti da izlažeš ovde?

Jako sam srećna, jer sam pronašla svoj poziv veoma rano i pokušavam da živim umetnost. Ne samo da se bavim umetnošću, kao umetnik, nego da to baš živim. Smatram da bi bilo jako lepo kada bi ljudi došli u poziciju da budu ono što žele i što osećaju, da se ostvare u onom što žele, a ne ono kako to nalažu neke norme. To važi i za muškarce i za žene. Što se tiče izložbe, za prostor sam konkurisala i tako se uglavnom i dese izložbe. Neke galerije jednom godišnje naprave svoje konkurse, umetnici se prijavljuju i onda se čeka odgovor. Ja sam dobila mogućnost da izlažem i otvorim sezonu 2023. godine u MLS. Izložba je otvorena 16. januara, a traje do Svetog Save, do 27. januara. Svakom umetniku je važno otvaranje, jer kada se kao ovde skupi mnogo ljudi, dobijete elan za dalji rad i stvaranje. Ono što tada manjka je posvećivanje pažnje svakom posmatraču, ali tu ipak gledam da svakog makar pozdravim i zahvalim se što je odvojio vrerme i došao da poseti moju izložbu.

Vi umetnici uvek imate nešto novo na umu, šta je ono čime ćeš se baviti u narednom periodu?

U procesu sam stvaranja doktorskog umetničkog projekta i ova izložba je bila uvertira pred taj projekat. Oduševaljava me i hrani monumentalnost radova tako da će moji budući radovi sigurno biti takvi. Radovi će biti mešani, i slike i grafike, ali i same ploče, odnosno matrice na kojima se stvara grafika. 

Muzičari često kažu da su im sve pesme jednako drage, a kako je kod tebe što se tiče slika? Sve su jednake ili neka ipak nije na prodaju?

Nisu sve jednake. Neki rad uradite u jednom danu, dok je za neki potrebno više vremena čak i nekoliko meseci. Normalno je da se za takav rad više vežete. U šali kažem da sve slike na izložbi imaju cenu samo jedna nema. Svaka slika koju sam stvorila ima svoju težinu, različitog karaktera, ali uvek postoji ona najdraža.

Vanjino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: radovi sa izložbe "Voli me, ne voli me"