...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music mix by Anja

Društvo / Intervju

Profesionalni pristup amaterskom pozorištu

17.09.2022.

Glumačka trupa AKUD "Sonja Marinković" okuplja mlade zaljubljenike u "daske koje život znače". Članovima ove trupe pozorište i glumački poziv, u godinama koje slede, možda neće biti glavni životni poziv, ali su se zalaganjem i velikim radom svrstali su rame uz rame sa kolegama koje su školovanjem zaslužile zvanje akademskog glumca. Jelena Đikić, trenutno studentkinja treće godine književnosti, jedna je od stalnih članica ove trupe.

.

"Sve je krenulo od osnovne škole u kojoj sam bila deo glumačke sekcije i gde mi je palo na pamet da bi to moglo da bude nešto čime bih želela da se bavim u životu. Počela sam da idem u glumački studio 'Kad bi' koji je vodila glumica Bojana Milanović, koji na žalost više ne postoji. Tamo sam bila pune četiri godine, a nakon dolaska u Novi Sad priključila sam se amaterskom pozorištu u okviru AKUD Sonja Marinković", ispričala nam je Jelena na početku razgovora.

Koliko postoji sekcija glume u okviru AKUD Sonja Marinković?

Trupa postoji neke dve godine i svi smo se priključili u sličnom periodu. Dolazili smo se sukcesivno, a reditelj je pomislio da bi bilo dobro da sve to spojimo i tako su nastale "Neispričane priče" Čehova.

Kakav je proces nastanka jedne predstave, pogotovo kod amaterske trupe?

To je jedan veoma plemenit proces i kolko god da smo mi amateri, a veći deo ekipe je pokušao da se upiše na akademiju i jedan je, evo sada i uspeo u tome, mi se tog amaterstva čvrsto držimo. To je možda nešto što nas uvek "vraća kući", zato je to lep proces i svi dolaze samo svojom voljom, čitava predstava je nastala kao sklop naših individualnih vežbi. Reditelj je odabrao scene, glumce i svi smo praktično radili individualno. U jednom momentu se javila ideja da se sve to spoji u jednu veliku predstavu. Bilo je problema oko redosleda, sve se to vremenom namestilo i mislim da smo uradili zavidan posao.

djikic2 jpg

Kako ste podelili uloge?

Našu dramsku trupu vodi Milan Pletel koji dugo radi taj posao u Sonji. Kada se prvi put dođe na probu deluje čudno, jer postoji generacijski jaz - on ima 70 plus godina i ne mogu da kažem da ceo proces uvek ide glatko. On je ta čvrsta ruka kada treba i taj deo posla od njega zavisi.

Kada se kaže "glumac amater" pretpostavlja se i sasim je u redu, da neko nekad napravi grešku. Kako gledate na greške kolega koje su neminovne?

Jako je dragoceno to što smo mi ovaj proces dugo radili, nešto manje od godinu dana i zaista smo dobro uvežbani. Te greške su nešto što daje draž svakom našem igranju, interesantno je da su nama te fore i dalje smešne. Dešava se da neko padne, neko preskoči repliku ili kaže tuđu i sve to nama daje još više enregije.

Kakav je dalji život ove predstave?

To je možda tužniji deo. Većina nas se svake godine oproba na nekoj od akademija, nekima se posreći, pa je tako naš član Miloš prošao na akademiji u Banja Luci i sada sve zavisi od reditelja, da li će i kako zameniti Miloša i kome će dodeliti ulogu. Na nedavno održanom NOFEK-u nam je bilo možda i poslednje igranje ove predstave, pa smo svi dali sve od sebe i baš smo se dobro zezali.

A nova predstava?

Biće sigurno nešto, reditelj me često zove i kaže da je kupio aparat za kišu, pa ventilator... Sad već sumnjam da pripremamo "Avatara" (smeh).

djikic1 jpg

Šta sve čini jednog glumca dobrim?

Još uvek nisam glumica, mada moram da priznam da se mi malo i osećamo tako, jer reditelj nam ne dozvoljava da to shvatimo kao amaterstvo. On ima stav da to ne znači ništa posebno. Glumac ima četiri godine obuke i to je svakako veoma drgoceno, ali se nama ne dozvoljava da ofrlje pristupimo stvarima. Mislim da smo mi u jako dobrom treningu, jer probe su dva puta nedeljno, bilo da je kiša, korona ili nešto treće. Pa i ova predstava je nastala u vreme korone, on je imao zamisao da se to sprovede i to smo uradili. Jako je bitno da postoji neko ko ima tu zamisao i ko ima konce u svojim rukama. Kada radimo sa Milanom, niko se od nas ne plaši. I mislim da je to odsustvo straha jako važno. Nakon nastupa na NOFEK-u otišli smo u Sonju da proslavimo i občno se igramo nekih igara. Ovog puta pitanje je bilo šta voliš u Sonji? Bilo je raznih odgovora, a jedna devojka je rekla: "Ja najviše volim što uvek želim da sam tamo".

Kako zapamtiš ceo taj tekst koji je zaista obiman?

Moja trupa možda ne voli da radi sa mnom (smeh), pošto ja volim da se tekst kaže baš onako kako je napisano. Mislim da sam najnesklonija improvizaciji od svih. Naš reditelj ne voli mnogo čitajućih proba, tako da tekst mora da se nauči brzo, već u prvih mesec dana. Svako ima svoj tempo, ali nikad ne treba zaboraviti da je to kolektivna stvar. Loše se osećam kada moj partner nauči tekst, a ja nisam stigla. Tada osećam kao da ne poštujem njega, njegov rad i zato to izbegavam. Lično, nikada ne čitam tekst tri puta za redom kod kuće nego sve to ide nekako na probi.

Šta te kod pozorišta najviše zanima?

"Neispričane priče" su jednočinke i dvočinke koje je napisao Čehov i mene zapravo jako zanima klasika. Nemam neki odnos prema novim granama i stranama pozorišta. Dosta sam konstantna osoba, a za klasiku znam da je sigurica, znam kako bi to moglo da izgleda i onda u te alternativne pravce ne zalazim mnogo. Zanima me gluma koja je bila i pre 60 godina ili 100 godina, a što može da bude i danas.

Pokušala si da se upišeš na akademiju, za sada nisi uspela, šta misliš da je razlog?

Na znam, probala sam nekoliko puta i prosto, ni jednom nisam ušla ni u uži izbor. Pokušavaću i dalje, nadam se da me volja neće napustiti. Često u Sonji pričamo o tome šta bi mogao da bude problem kod nas koji nismo prošli stručni žiri. Super su ti razgovori, pomažu i zanimljivo je da preovlađuje mišljenje da ne znamo čime bismo se bavili i da mislimo da je to baš gluma. Književnost je super, lepo se snalazim, ali nekako mislim da mi je mesto u pozorištu. Desi se da upadnem i u period nezadovoljstva, nije to lako i mislim da bi mladi trebalo da izbegnu taj osećaj, ako mogu. Imaću snage da probam još jednom, a za posle ne znam. Teška je to tema, mada možda ne deluje tako. Nekad pomislim da studiram u Novom Sadu samo da bih mogla da idem na glumu.

U koji lik ćeš se pretvoriti u narednom periodu?

Definitivno će to biti nešto što će imati ozbiljniji prizvuk, naravno u okviru Sonje. Neće biti komedija, to je sigurno, biće nešto ozbiljnije, možda će to konačno biti neka drama.

Jelenino gostovanje u programu Oradija možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

fotografije: Đorđe Madžarević

Možda te još zanima:

.

Skromni ambasadori osvajaju Evropu

Šta može povezati dvadeset ljudi da provode veme zajedno, na istom mestu u isto vreme, a da nije posao? Muzika.…

.

Otvorena proba hora AKUD "Sonja Marinković"

Otvorena proba Mešovitog hora Akademskog kulturno-umetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu "Sonja Marinković" biće održana u utorak 19. juna od…

.

Dunja Deurić: Fascinirana ljudskim glasom

Hor AKUD Sonja Marinković ima dugu tradiciju, a na njegovo čelo pre par godina došla je mlada i taletnovana dirigentikinja…

.

Veštačka inteligencija u umetnosti kao lisac u kokošinjcu

Nik Kejv, jedan od najvećih rok poeta današnjice, veoma je oštro reagovao na pesmu koju je, u "njegovom stilu", sastavio…

.

U oktobru stižu nove studentske kartice

Studenti svih državnih i privatnih fakulteta u Srbiji će od naredne školske godine dobiti nove studentske kartice koje će im…

.

Unapredi znanje o medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju

Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje program "Medijska pismenost mladih" koja je namenjena onima koji imaju od 18 do 30…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Y2K

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo