Kultura / Film
Kreće snimanje "Munja 2": Nije sasvim isto, ali će da liči
Radivoje Raša Andrić, reditelj i scenarista, majstor urbanog humora, najpoznatiji po filmovima "Munje", "Tri palme za dve bitange i ribicu", "Kad porastem biću kengur" i serijama "Otvorena vrata" i "Mile protiv tranzicije", svojim poslednjim filmom "Leto kada sam naučila da letim" ubire nagrade po festivalima u regionu. Pored ostalog, dobitnik je i nagrade za doprinos kinematografiji na upravo završenom filmskom fetivalu "Obnova", u Novom Sadu. Na dodelu nagrada došao je sa priprema za novi film, dugo očekivani nastavak "Munja".
Kad možemo očekivati da film "izađe u javnost"?
Čekajte prvo da ga snimimo. To je dug proces. Zavisi pre svega od novca, što ga manje ima, proces snimanja je duži. Počinjemo 27. septembra, ako sve bude u redu.
Postoji li kontinuitet sa prvim delom, u smislu radnje i likova? Ili će to biti nešto potpuno novo?
Nije novo. Dva glavna lika su ista, pojavljuju se još neki iz starih "Munja", ali i neki novi. Ne bih baš sve da otkrivam pre vremena.
Da li vam je to bilo opterećenje, taj "teret drugog dela", velika očekivanja? Dvadeset godina ste stariji, da li će to biti isti humor, ista atmosfera?
Sada je sama priča komplikovanija. Ranije je bila jednostavna, pa je bilo više prostora za neke digresije, sada je nekako zapetljanije. Neće biti sasavim isto, ali će ličiti. U filmu je najvažnije kakvi su junaci, likovi. Oni su ostali potpuno isti kao pre dvadeset godina. Oko njih se sve promenilo, ali oni su ostali potpuno isti! To je, u stvari i suština priče.
OBRATI PAŽNJU
Da li imate tremu kako će sve ispasti? Ipak su danas drugačiji standardi. Da li je teško napraviti zabavan film i iznenaditi publiku?
Ideja o nastavku "Munja" se rodila praktično odmah posle velikog uspeha tog filma i ja sam sve do danas odolevao tome, pošto, ne da imam tremu, nego sam, jednostavno, užasnut od straha! To je dupla odgovornost - i prema filmu koji snimaš i prema onom prošlom, da i njega ne zezneš. Međutim, sad kada sam ušao u to sa celom ekipom i saradnicima, sada sam na svom terenu i nema više frke, sad jednostavno plivam, radim... Nema nazad.
Šta vas je podstaklo da snimite film "Leto kada sam naučila da letim", koji nije u vašem stilu? Da li je to činjenica da manjka dečijih filmova, ili vas je, možda, opčinila priča Jasminke Petrović?
Vi malo romantičarski gledate na to, relanost je mnogo prozaičnija. Producenti su mi ponudili, rekli da imaju scenario i novac i ja sam pristao. Prvo sam bio zadužen za rad na scenariju, a posle sam odlučio da budem i reditelj. To je bila velika odgovornost - prema filmu, producentima i budžetu, ali ovde je i publika posebna - dečija. Brinuo sam se kako će to biti.
Da li vas je iznenadio uspeh?
Nije! Čim smo izmontirali "prvu ruku" filma, videli smo da je dobar. To ne možeš videti dok snimaš, možeš samo da slutiš. Tek kada se sve skrati, namesti, onda vidiš. I ja sam tada već znao da će to biti odličan film i da ne može da promaši. Uz sve to, u poslednjih 20 godina kod nas je snimljeno 4 ili 5 dečijih filmova, znači da su deca sigurno željna i nije moglo da omaši.
M. Jakovljev
