Pivokosa: Nisu bitni lajkovi, već ljudi koji prilaze

Bilo da je znate kao devojku koja "neće niđe" za Novu godinu, autorku vloga "Kuvanje bez recepta", Pivokosu, vlasnicu Kukićina ili prosto samo kao Tijanu Ivković, ne možete da osporite da se radi o jednoj talentovanoj mladoj osobi. Tijana aka Pivokosa je široj publici poznata još iz emisije "Dnevnjak", ali se mimo toga ustoličila i kao neko čiju hranu jedemo i ne osećamo nikakvu grižu savesti. 

Pored toga, ona je neko ko ima mišljenje o svemu i ne boji se da ga upotrebi. Sa Tijanom smo razgovarali o (gle čuda) hrani, savršenim vide klipovima, društvenim mrežama i poznavanju sebe.

Zašto baš kuvanje?

Mislim da je od mame, zato što ona kuva čitavog mog života i uz nju sam naučila da volim kuvanje. Naučila sam da kuvam čak i kada mi se ne kuva. Pošto smo svo četvoro kuvali, prosto mi je to najprirodnija stvar na svetu, ne mogu da zamislim život bez toga.

Da li si možda podstakla nekoga da i sam počne da kuva?

Jesam i dosta mi često ljudi govore da su počeli da kuvaju uz mene. Jedna devojka je bila jako slatka kada mi je rekla "Jao, zbog tebe sam smršala". Ja rekoh "Molim?! Kako sad to?! Svi mi govore obrnuto", tek će ona "Prestala sam da kupujem i počela sam da kuvam. Gledam tebe i onda ja kuvam nešto i tako sam počela zdravije da se hranim".

Šta je najgore što si skuvala?

Kada sam bila u srednjoj, počela sam da eksperimentišem sa hranom i bila sam vrlo loša u tome. Odlučila sam da napravim kao neku čorbu, u koju sam stavila zelenu salatu i jaja u ljusci (smeh). Mislim da je tu bio i kikiriki ili tako nešto. Ne znam šta sam želela da postignem i šta mi je bilo u glavi i nikada mi neće biti jasno. Neću nikada zaboraviti mog oca koji je ušao, video i samo rekao "Pa jesi li poludela, šta radiš to?!", na šta sam ja odgovorila da se svakako sve kuva i da je baš praktično.

Ok, a pohovani burek?

Često, kada snimam, reči same izlaze iz mene, one koje ne izlaze inače. Ja sam dosta asocijalna privatno, ali kada se upali kamera, pretvaram se u drugu osobu i tada počinjem da brbljam, što na kraju snimanja zaboravim. Onda u montaži počnem sama sebi da se smejem, zato što mi nije jasno odakle sam izvukla tu izjavu. Dok sam snimala pohovane čokoladice, rekla sam da sam u PMS-u i kako mi se jede nešto jako masno i pohovano. I tada sam izgovorila da ću u sledećoj epizodi pohovati burek. To je bilo dve sekunde moje retardirane izjave, na koju je mnogo ljudi prokomentarisalo da bi to i trebalo da uradim. Tako da sam snimila (smeh).

Pored "Kuvanja bez recepta", izbacila si i "Savršeni video". Da li je njegova poenta shvaćena onako kako bi to trebalo da bude?

Ne. Poenta tog videa je bila "Evo dobili ste šta ste tražili". Kada bi svi dobili ono što su tražili niko ne bi postojao, niko ništa ne bi radio, umetnost ne bi postojala. I verovatno bi svi prestali da postoje zato što svako želi da neko prestane da postoji. Ljudi su mislili da je poenta tog videa kao "Jao bu-hu mene maltretiraju". Nije to. Znam ja šta je život na internetu, ne pogađa me to toliko. Htela sam da dokažem neku poentu, a ispalo je da se žalim. Ali svakako je pomoglo mnogima i svi su shvatili onako kako je trebalo da shvate, tako da to smatram uspehom.

Šta je život na internetu?

Što bi Šekspir rekao "Mnogo buke ni oko čega" (smeh). Mnogo drame, a ništa ne znači. Svi imaju neka silna mišljenja, a uživo ništa. Sa time sam se susretala.

Kako gledaš na to da društvene mreže bukvalno od nekoga mogu da naprave rokenrol zvezdu?

Smatram da je to postojalo oduvek, jer su ljudi i pre interneta voleli od nekoga da prave zvezde i Bogove na zemlji. Valjda im je tako lakše da prežive, znam da je i meni isto.

Koliko je tebi teško ili lako da se nosiš sa popularnošću? Kakav ti je tajmlajn od "Dnevnjaka" na ovamo?

Nisam mislila ni za Dnevnjak, koji je mojim kolegama i meni bio stručna praksa. Mislila sam da je to nešto što će ići na televiziji i to kao treća godina, ko još ima tu čast da radi u struci. Nismo očekivali da će to ići putem kojim je išlo. A moja snimanja za You Tube su me zasmejavala. Nisam mislila da ću kao Pivokosa postati ime koje deca urliču na ulici. Naivno je bilo što to nisam očekivala i glupo je sad reći "Ja to ne želim", ali mogu da kažem da sam bila glupa i da sam se nesvesno upustila u to i da je dosta teško nositi se s tim. Sa decom je jako teško, jer moraš da budeš konstantno raspoložen, konstantno da si Pivokosa, nikada nisi Tijana. Moraš uvek da budeš jako veseo, da ih zasmejavaš, popravljaš dan. Imam dosta loših ocena na Kukićinu jer su ljudi došli i bili su razočarani mojim neraspoloženjem. To čak i nije neraspoloženje, već nije hiperaktivna osoba koja u svojoj sobi snima za You Tube. Kako ne shvataju da je to potpuno različita situacija? Događalo se da dođu i kažu mi "Jao, imao sam baš loš dan i baš sam sad došao, a ti si neraspoložena. Kako možeš da budeš neraspoložena?". I onda ja, kao, "Izvini što sam tužna" (smeh). Odjednom imaš obavezu da si zabavljač. Da je to zaista tako ja bih išla ulicom i vriskala i jela i padala u nesvest što mi je nešto lepo i što se fino razvlači.

Da li ljudi pogrešno konzumiraju mreže, očekujući da ono što je virtuelno automatski može da se primeni i na stvarni život?

Da. I sa jedne i sa druge strane. I ovi što snimaju imaju mnogo onih koje iskorištavaju, naivne ljude, jer je ljudima veoma lako manipulisati. Ja sam to studirala i bukvalno sve što smo mi učili je tako. To je toliko jasno i u reklamama, brendiranju, videu i u filmu i svejedno funkcioniše. Ko god želi može veoma lako da postane popularan na internetu, samo što mora da žrtvuje dosta sebe i svog morala. Zloupotrebljava se i ispred kamera i ispred monitora.

Kako se nosiš s tim što ti se mladi obraćaju za savet? Oni koji se poistovećuju s tobom i misle da si im prijatelj?

Uglavnom se nosim dobro s tim, dok nisu jako teške situacije. Volim da posavetujem, naravno, ako znam dovoljno o temi. Uvek im govorim da razmisle i da odluče sa svim činjenicama koje imaju. Ima baš jako teških priča, ali to nije zato što ja njima kažem da mi pišu, već mi prosto pošalju poruku na Instagramu. Valjda ljudi oduvek traže nekoga ko će im pomoći.

Koliko ti je bitan onlajn rejting i virtuelni život?

Meni je baš nebitan (smeh). Jako volim tu moju manju grupu ljudi koji me prate. Primetila sam da su moji snimci koji su prešli 30k ili 40k pregleda privukli ljude koji mi ne odgovaraju. Ali imam grupu ljudi koje sam okupila i koji su mi slični, sa kojima se razumem i to mi je predivno. Zbog te popularnosti Kukićino je i postao instant hit, jer su ljudi odmah znali za nas. Iz tog razloga sam večno zahvalna na toj popularnosti. Ali ne smatram da bih patila kada bi ukinuli Instagram. Nije mi bitno koliko brojeva, odnosno pratilaca i lajkova imam, bitno mi je kakve poruke dobijam, kakvi mi ljudi dolaze i prilaze na ulici. Kvalitet mi je uvek preči od kvantiteta.

Da li smo počeli previše ozbiljno da shvatamo društvene mreže? Ako nije na Instagramu da li smo uopšte nešto jeli?

Da, (smeh) počeli smo baš jako ozbiljno to da shvatamo. Razgovori tipa "Jao to i to mi se desilo", "Da znam, video sam na storiju". Svaka druga replika je da su videli na storiju, Instagramu, više ne znaš ni o čemu da razgovaraš. Kako je Pivokosa rasla, ja sam se lično odvojila od tog karaktera i to je ono što mi se u poslednje vreme promenilo. Veoma se iskristalisalo u prethodne tri godine i nemam potrebu ništa lično da kačim. Ali dok sam imala trista pratilaca, bilo mi je bitno i gde sam bila i šta sam radila, pojela ili videla.

Šta vas troje planirate u Novoj godini? Pivokosa, Kukićino i Tijana.

Nadamo se da ćemo se proširiti, ali je to sada jedna velika tajna. Generalno su mi snovi za 2020. godinu skromni, a to je da Kukićino nastavi ovim tempom. I volela bih da se sve ustali, jer je 2019. godina bila gore-dole. Baš imam dosadne odrasle želje, da se sve smiri.

J.Mijatović

fotografije: fb profil Pivokosa - Kuvanje bez recepta