Društvo / Intervju
Nenad Sudarov: Fruškogorski maraton sa razlogom "Najbolje iz Vojvodine"
Tradicionalni Fruškogorski maraton jedna je od omiljenih manifetsacija Novosađana i njihovih gostiju, koja povezuje sport, prirodu, rekreaciju i dobar provod. Na čak 19 staza koje se razlikuju po svojoj dužini, ali i visinskoj razlici pa i obliku terena, svako sebi može pronaći izazov, od najmlađih kategorija pa sve do vetarana. Nenad Sudarov, naš poznati triatlonac i sportski radnik, jedan je od organizatora ove zanimljive trke, a kvalitet celog događaja prepoznat je i nagrađen kroz priznanje "Najbolje u Vojvodini" koje dodeljuje Pokrajinska vlada.
"Sigruan sam da svi Novosađani znaju da Fruškogorski maraton posotji već pune 44 godine i da ćemo naredne godine, sedmog i osmog maja, proslaviti mali jubilej, 45. izdanje. Godinama unazad 'Planinarsko društvo Železničar' zajedno sa velikim brojem planinarskih društava iz Novog Sada i okoline priprema 19 staza koje su tog dana na raspolaganju svim zainteresovanim učesnicima", kaže Nenad na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Ove godine, poslednjeg vikenda u godini pripremate i neku vrstu zimskog Fruškogorskog maratona?
Upravo tako, radi se o zimskoj trejl trci pod nazivom "Winter trail Fruška gora" koji se održava ove nedelje, 26. decembra, sa početkom u 11 sati. Start je sa Iriškog venca. Biće pripremljene dve staze, kraća od deset kilometara sa 620 metara visinske razlike i duža od 17 kilometara sa gotovo 1.000 metara visinske razlike, prilično zahtevna staza.
Kome je namenjena ova trka?
Ovom Winter trail trkom mi faktički zatvaramo ovu takmičarsku sezonu. Akcenat smo stavili na trail trkače, na ulične trkače koji imaju želju da se oprobaju u trejl trčanju, ali i na sve ljude koji aktivno borave u prirodi, šetaju sa ili bez štapova. Vremenski limit za završetak staze je pet sati, dakle, vodili smo računa da svi oni koji dođu u nedelju na start, u nekom komotnom režimu mogu da prođu dužu ili kraću stazu i da se na kraju zajedno podružimo, razmenimu utiske, napravimo neku lepu fotografiju...
Kako krenuti u neko ozbiljnije treniranje i trčanje u šumi?
Svima je potrebna fizička aktivnost. Milsim da smo se zasitili grada, ogromne količine stresa, svega toga što nas okružuje i da prosto tražimo neko rešenje boraveći u prirodi. Potrebna je, prvo, dobra volja i oprema. Odgovarajuće patike za trejl trčanje, koje se razlikuju od drumskih patika jer imaju izražene krampone, zbog same podloge i boljeg prijanjanja na podlogu da se ne bi proklizavalo. Nije nužno odmah otići u prirodu i početi sa trčanjem, naša preporuka je da prvih par aktivnosti bude isključivo šetnja, da se steknu lepe emocije, da se upoznaju staze. Beli krug crveno srce je zvanična markacija Fruškogorskog maratona i izmarkirano je 220 kilometara širom Fruške gore. Sve to nam je dostupno svih 12 meseci i imamo tu sreću da nam je sve to jako blizu grada i da za vrlo kratko vreme možemo stići do prirode.
Fruška gora jeste pitoma i relativno laka za snalaženje, staze su markirane, ali, da li se dešavalo da se neko ipak izgubi, odnosno, kako odabrati stazu?
Ako govorimo o stazi velikog Fruškogorskog maratona, na kome je pre korone bilo 16.000 do 18.000 učesnika, masovnost je izuzetno velika. Ljudi imaju širok spektar mogućnosti, izaberu jednu od 19 staza, ponese ih atmosfera, društvo, zapričaju se u toku same šetnje, odluče da promenu stazu i pokušaju nešto duže. Bilo je svega, izgube se, baterije na telefonu se isprazne, uhvati ih noć i tu čovek vrlo lako izgubi orijentaciju. Uvek imamo pomoć Gorske službe spasavanja, kao i naših ljudi koji su radili na kontrolnim tačkama i epilog je uvek bio srećan. Na taj broj ljudi prosto je nemoguće da se takve situcaije ne dešavaju. Ko pazi i gleda znake, prosto ne može da se izgubi.
"YOU ARE AN IRONMAN" OSTANE ZA ČITAV ŽIVOT
TRADICIJA SOKOLA U NOVOM SADU DUŽA OD STO GODINA
Kakve sve staze nudi Fruškogorski maraton?
U ponudi je 19 staza, najkraća je četiri kilometra i namenjena je predškolcima i deci osnovnoškolskog uzrasta, a nakon toga su staze od 10, 17, 21, 23, pa sve do onih najdužih takmičarskih staza. Najduža iznosti 134 kilometra sa 6.500 metara visinske razlike.
Dakle, ako neko misli da Fruška gora nije brdovita neka proba?
Uglavnom se svi prevare jer Fruška gora jeste niska planina, ali profil staze je takav da ste ili non stop uzbrdo ili nizbrdo. Takmičari koji dolaze na našu stazu prilično se iznenade i prosto im je neverovatno da planina, koja je visoka oko 560 metara, može da pruži tu vrstu ugođaja i tu vrstu zahtevnosti.
Koliko je sve to zanimlivo kao turistički potencijal?
Izuzetno je zanimljivo turistima i mi puno radimo na tome. Imamo podršku i grada i Pokrajine i turističkih organizacija, a nadamo se da ćemo uspeti sve da podignemo na još viši nivo. Ako pogledamo zemlje okruženja, vrlo slična manifestacija se održava u Istri, to je premium manifestacija na svetskom nivou i okupi više od dve hiljade učesnika iz inostranstva. Ti ljudi uvek dolaze u pratnji dve do tri osobe i vrlo lako dođemo do računice koji je to broj ljudi, broj noćenja. Nismo Exit, ali imamo dobru osnovu i potencijal.
Kapaciteti širom Fruške gore su relativno skromni?
Za sada, samo Vrdnik može da odgovori svojim smeštajnim kapacitetima, zahtevu tog broja gostiju, ako govorimo o nekih dve do tri hiljade noćenja. Fruška gora se razvija, ogroman je potencijal i svašta se lepo planira. Nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da ugostimo sve te strance.
Kako je to biti takmičar, a kako trener?
Dugi niz godina sam se profesionalno bavio prvo plivanjem, kasnije triatlonom, imao sam zapažene rezultate, ali, u jednom momentu sam se okrenuo nekim drugim stvarima. I vreme je učinilo svoje, pa sam se pronašao u organizaciji sportskih događaja, ali sam ostao u kontaktu i sa takmičarima koji sada nastupaju. Kako je to? (smeh). Rado se čovek seća nekih stvari, naravno, trenažna tehnologija napreduje, oprema je savremenija i kada se samo uporede fotografije opreme koju sam ja koristio i onoga što se danas koristi, vidi se orgomna razlika. Sve to doprinosi ostvarivanju boljih sportskih rezultata.
MLADA NOVOSAĐANKA BLISTA U PLIVAČKIM MARATONIMA
Kako si uspeo da od jednog čoveka koji je bio zaljubljenik u trčanje, amater, napraviš reprezentativca u planinskom trčanju?
Da, u pitanju je naš zajednički prijatelj Aleksandar Radukin, sjajan čovek. Prvo sam video njegove objave na društvenim mrežama i kilmetraže koje je trčao na mesečnom nivou i to mi je stvarno bilo fascinantno, jer taj obim trčanja ni ja nisam uspeo da dostignem kada sam se ozbiljno i profesionalno bavio sportom. Našli smo se, malo mi je objasnio šta je njegov motiv i želja, vrlo brzo smo se razumeli i postavili neke ciljeve za naredni period. Naravno, on je svojom ogromnom željom i energijom na kraju uspeo, reprezentativac je Srbije u trail trčanju, srednje-duge distance i dalje radimo zajedno. Zaista jedna osoba za primer.
Šta ti je kod triatlona bilo najteže?
S obzirom na to da sam imao dobru bazu, jer sam se bavio plivanjem, najteži mi je bio biciklizam jer zahteva jako veliki broj utrošenih sati, prvo na savladavanju tehnike, a onda i dostizanju potrebnog obima, da bi iz tog obima imao konstantnu brzinu. Distance na olimpijskom triatlonu su 1.500 metara plivanja, 40 kilometara vožnje biciklom i deset kilometara trčanja. Ako pogledate da je prosečna brzina 40 km/h i preko toga, shvatate da je za tako nešto potreban jako velik obim i odlična pripremljenost. Sa trčanjem nisam imao problema, jer sam kao mlad, u sklopu bazičnih priprema za plivanje, dosta trčao, pogotovo u zimskom periodu, tako da sam tu imao dosta dobru bazu.
Kako danas postati triatlonac, od najranijeg uzrasta?
U Novom Sadu postoji triatlon klub Dynamic čiji sam i ja bio dugogodišnji član. Bazu crpi iz plivačkog kluba Novi Sad i sa njima imamo dobru saradnju i sva deca prolaze osnovnu plivačku obuku. Ko ima želju da se zadrži u plvanju on ostaje tu, a koga privuče triatlon, onda prelazi kod nas i naši treneri nastavljaju da rade sa njima. To je neki model koji primenjujemo i mislim da to daje dobre rezultate. Naravno, u svetu postoji i vrlo rana specijalizacija, gde deca od najranijeg uzrasta striktno počinju da se bave triatlonom. Da li je to pravi put ili ne to je pitanje. Mi mislimo da je ovako bolje.
"Najbolje iz Vojvodine" je veliko priznanje?
Jeste, to nije mala stvar, to je momenat kojim možemo da se podičimo. U godini kada Planinarsko društvo "Železničar" obeležava 70 godina rada i postojanja, Vlada AP Vojvodine nam je dodelila mogućnost da koristimo znak "Najbolje iz Vojvodine" što je potvrda kvaliteta za organizaciju tako velikog događaja kao što je Fruškogorski maraton. Vrlo smo ponosni na to, obavezuje nas da i u narednim godinama nastavimo kao što smo i do sada radili, a i još puno, puno bolje.
Nenadovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
