Društvo / Intervju
Muzikom se procesuiraju emocije
Deveti TAKT Fest se završio proteklog vikenda, a pobednik je Filip Marić. Iako je u takmičarski deo prošao sa pesmom "Gomila soli", kao jedan od devet finalista za prvo mesto se takmičio sa pesmom "Kraj=Raj". Svi finalisti su, inače, dobili zadatak da napišu pesmu za 24h na temu korone. Filip živi u Brčkom i student je germanistike, a razgovarali smo o TAKT festivalu, ali i o budućim planovima.
Koliko je teško i izazovno napisati tekst, muziku i napraviti video za dan, odakle inspiracija?
Meni se sve super poklopilo, jer je to bio dan kada sam baš imao inspiracije. Neko vreme sam imao writer's block jer sam radio na drugom muzičkom projektu i tih dana nisam pevao, ni svirao. Kada sam čuo da je tema korona, odmah sam znao da ne treba da koristim reči poput "pandemija" i slično. Generalno volim da pišem tekstove koji se mogu shvatiti na više načina. Onda sam imao tu ideju o neko dvoje ljubavnika koji inače nisu zajedno, ali tokom karantina jesu. Pa iako je napolju kraj, njima je raj. Odatle inspiracija.
Jesi li učestvovao na još nekom online festivalu, koliko je to teško za muzičare?
Definitivno je bilo interesantno. Imao sam iskustva sa jednim takmičenjem u Zagrebu koje je bilo početkom ove godine, ali je prekinuto zbog korone. Kada je trebalo proglasiti pobednike, situacija je odradila svoje i nismo imali pobednika, samo smo nastupali. Uvek je zabavno otići u neki drugi grad i osetiti atmosferu. Upoznati ljude preko muzike. To se ne može u onlajn svetu osetiti. Na TAKT-u je sve išlo kako treba, ali falilo je da budemo svi tu. Video sam da su tu bili ljudi koji su verovatno iz Novog Sada i okoline. Meni je falilo te energije i kontakta.
Osim prve nagrade i nekih materijalnih vrednosti, ti ćeš sledeće godine biti u žiriju. Jesi li ikada radio tako nešto?
Nisam nikada imao takvu priliku. Mislim da sam ja poprilično blag. Podržavam svaki oblik kreativnosti, a i volim alternativnu muziku koja nije tradicionalna. Pokušavam da budem što više otvorenog uma. Ove godine smo na TAKT-u mogli da čujemo od spoken word nastupa do humorističkih stvari. Svako ima drugačiji način izražavanja, a ja podržavam svaki oblik kreativnosti. Videćemo kako će biti sledeće godine kada moraš da doneseš odluku.
Kako su ti se dopali ostali takmičari, šta je to ove godine sve moglo da se čuje i vidi na TAKT-u?
Definitivno je dosta ljudi bilo odlično. Meni se dopala Natalee koja je bila fantastična. I tekst i muzika. To je nešto što meni prija. I ostali su bili super. To su neki oblici kreativnosti koje ja nisam nikada čuo. Prosto se zapitate kako se vi toga niste setili. Bilo je puno različitih žanrova. Kada gledaš sve te nastupe shvatiš da muzika zapravo ne mora biti tri i po akorda i pevanje. Može biti i jedan akord i recitovanje. Inspiriše čoveka kada čuje 15-ak različlitih muzičara. Shvatite koliko je ona široka.
Kako je tebi bilo tokom celog ovog perioda korone?
Odjednom sam imao mnogo više vremena. Radio sam kao instruktor nemačkog jezika. Imao sam dosta poslova oko toga. Onda je došlo mnogo slobodnog vremena i mogao sm da sviram ceo dan. Bilo je lepo prvih pet dana, posle čovek počne da se brine i razmišlja šta će biti sa njegovom budućnošću. U suštini, svirao sam dosta i igrao igrice.
Studiraš, radiš i baviš se muzikom. Šta je tvoj savet mladim ljudima, kako da se snađu u ovom današnjem svetu?
Ne treba odustati i samo treba gurati nešto svoje. Ja dolazim iz malog mesta u severnoj Bosni koje ima 3.000 stanovnika. Uvek sam svirao stvari koje niko ne sluša. Ljudi slušaju nešto što je sasvim obično. A onda ti dođeš i kažeš da hoćeš da radiš muziku koja je inspirisana Džefom Baklijem i slično, a ljudi ne znaju ko je to. I onda čuješ ono standardno "lepo ti pevaš i sviraš, ali nema od toga para". Uvek sam gurao svoje, jer je to moj način da se izrazim i procesuiram svoje emocije. Mladima bih rekao - gde god da žive, ako žele da rade nešto što se njima dopada, samo neka idu napred.
Kada pričamo o muzici, imaš li nešto u planu, šta možemo da očekujemo?
Imam već napisan album. To su moje kantautorske stvari. I radim na jednom projektu koji se bavi ambijetalnom post rok muzikom, koji je malo više alternativniji. Uskoro izbacujemo i taj album. Na tome radi i moja devojka koja je digitalni dizajner. To je neki audio-vizuelni projekat, tako da, biće ovo zanimljivih godinu dana.
J. Božić
Foto: Privatna arhiva