Stihom od tame do svetlosti

Novosadski pesnik Miloš Švonja do sada je objavio tri zbirke pesama, a njegov rad prepoznali su i kritika i stručna javnost, ali i kolege, mladi pisaci i pesnici. Upravo zato, nagrada ovogodišnjeg, petog po redu Novosadskog festivala knjige (NOFEK), koji se održava u našem gradu od 3. do 5. septembra u dvorištu hotela "Vojvodina", ide u prave ruke.

NOFEK je objavio da si osvojio nagradu stručnog žirija ovogodišnjeg festivala. Šta si do sada od svojih radova objavio?

Do sada sam napisao tri knjige: "Hostel Beatrice", "Bela Eva" i potom "Crna Eva". Pozvan sam od uredništva Festivala da gostujem na četvrtom, prošlogodišnjem izdanju. Njima se dopala moja poezija, pa je stigla i nagrada. Nagradu dodeljuje udruženje pesnika "Poenta" koje se bavi promocijom mladih pesnika. Ovo je prva nagrada koju sam dobio za svoj rad.

Čime se najviše baviš u svojim pesmama?

Pokušavam da obratim pažnju na svaku izgovorenu reč, kako sada, dok pričamo, tako i u svojim knjigama. U najkraćem, rekao bih da je to jedan put od tame do svetlosti. Mislim da tu svetlost pronalazim u sebi. Možda, na sopstveni način, pokušavam da drugima uštedim vreme.
 

Šta ćemo, uz tebe i dodelu nagrade, ove godine moći još da vidimo na NOFEK-u?

Nagrada je inače za najbolju pesmu koja je pristigla uredništvu u prethodnoj godini, dakle, između dva festivala, tako da nije čudno što se nagrada dodeljuje na samom otvaranju. U toj pesmi, za koju sam dobio nagradu, pominje se moj tata, koji je preminuo pre nekoliko godina, pa mi samim tim ta pesma mnogo znači i drago mi je što sam nagradom usrećio mamu. Zahvalio bih se svima koji su svoje pesme poslali na festival i čestitao svima koji pišu pesme. Ove godine, na NOFEK-u publika će moći da čuje i vidi puno mladih, veoma talentovanih pisaca, a uz njih tu će biti i novosadski aforističar Ninus Nestorović kao i Marko Šelić Marčelo i mnogi drugi. Sva tri dana program počinje u 17 časova i traje do 21 čas.

Da li pesma mora da se rimuje, ili baš i ne mora?

U početku sam pisao pesme koje su se rimovale. Onda sam se pomalo i uplašio da će čitaoci, čitajući moje pesme, pomisliti da sam neke reči stavio na određeno mesto samo zato što se rimuju, pa je to jedan od glavnih razloga zbog kojih sam napustio rimu. Nije, naravno, na odmet da se rima ponekad i pojavi. Pišem kako mi se u tom trenutku dopada i nema nekog posebnog pravila.

Jovan Vanja Marjanović