Marija i harfa - ljubav na prvi pogled

Mlada i talentovana harfistkinja Marija Basta trenutno na master studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu usavršava umeće sviranja na tom instrumentu. Na takmičenjima u našoj zemlji i inostranstvu - "Klasika i džez", "Art premium", "Petar Konjović", "Vojvođanski festival harfe" i "Glowing harp" osvojila je više od dvadeset nagrada, kao i na nedavno održanom međunarodnom takmičenju "Diapason d'oro" u Italiji. Nastupala je i u Kijevskoj filharmoniji, na Konzervatorijumu "Petar Čajkovski", u Kijevskom lutkarskom pozorištu...

Sa harfom se Marija prvi put susrela kada je imala samo samo šest i po godina i odmah je bila očarana tim instrumentom. I danas, posle petnaestak godina sviranja, doživljava ga veličanstvenim, bajkovitim, najlepšim i najuzvišenijim instrumentom koji postoji.

"Zbog mogućnosti napredovanja u sviranju harfe, iz Srbije, odakle mi je otac, preselila sam se u Ukrajinu, odakle mi je majka. Posle osnovne muzičke škole, upisala sam se u Muzički koledž 'Glijera' u Kijevu gde postoji samo jedna srednja muzička škola, koja ima veoma strog prijemni ispit i u kojoj je izuzetno velika konkurencija. Pripreme za upis u tu visokokvalitetnu školu bile su vrlo ozbiljne. Nažalost, 2014. godine zbog ratne situacije u Ukrajini, morala sam da se vratim u Srbiju. Međutim, imala sam sreće. Došla sam u Zrenjanin u Muzičku školu 'Josif Marinković' gde mi je predavala profesorka Jelena Grbić. Ona je vrlo talentovana, završila je gitaru, tamburicu, teorijski smer, harfu, takođe je i kompozitor. Bila mi je profesor, mentor i najbolja drugarica. U toj školi sam imala i kamerni sastav sa koleginicom Ivanom Damjanov, a profesorka je pisala kompozicije za nas. Sa tim sastavom, a i kao solo izvođač, učestvovala sam na mnogobrojnim takmičenjima na kojima smo osvajali nagrade", započinje Marija svoju priču.

Nakon srednje škole, Marija upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Pošto je tadašnji prijemni za smer harfe bio svake druge godine, upisuje smer – muzički pedagog. Naša sagovornica smatra da joj je to proširilo vidike, jer su joj predmeti kao što su horska muzika, dirigovanje, istorija umetnosti pomogli da bolje shvati kompozicije koje svira i da bolje razume ono što treba da postigne u umetničkom izražaju.

"Kroz istoriju umetnosti, koja se bazirala na slikarstvu, saznala sam o mnogim stilovima koje sam mogla da primenim u zvuku. Impresionističke slike su mi, recimo, pokazale kako bih mogla nešto da odsviram tako da može da se zamisli neka Moneova slika", navodi Marija.

Nakon prve godine na Akademiji koja joj je bila poprilično naporna, ali svakako zanimljiva, prelazi na smer – harfa. Prošle godine je diplomirala i postala diplomirani harfista, a ove godine Marija je upisala master na novosadskoj Akademiji i u Trstu, na italijanskom Konzervatorijumu "Đuzepe Tartini".

"Dosta sam napredovala na Akademiji umetnosti, pošto sam imala sjajnu profesorku Stašu Mirković i asistenkinju Minu Momčilović Belić koje su moje sviranje znatno poboljšale i dovele na profesionalniji nivo. Bilo mi je takođe interesantno da sarađujem sa profesorkom Nikoletom Sancin, koja je kao gostujući profesor bila na Erasmus programu na Akademiji, gde smo imali nekoliko časova sa njom. Ta saradnja me podstakla da upišem master i u Trstu. Za svakog muzičara je dobro i važno da upija znanja i iskustva što više različitih profesora, jer se na taj način napreduje u svim vidovima sviranja. Muzičar se usavršava čitavog života, dogod svira instrument“, ističe mlada harfistkinja.

Kao student Akademije umetnosti, Marija Basta učestvovala je na različitim takmičenjima na kojima je osvajala nagrade, ali izdvaja jedno takmičenje u Italiji.   

"Takmičenje u gradu Salucu, gde sam osvojila treću nagradu i nagradu kompozitora čije smo delo izvodili, bilo je među upečatljivijim. To je bilo jako lepo iskustvo. Upoznala sam harfiste iz različitih delova sveta, sa kojima smo mogli da razmenimo iskustva, programe, da razgovaramo o budućim susretima i takmičenjima", kaže Marija.

Kad je reč o koncertima, naša sagovornica, kao veoma drage, izdvaja koncerte sa gudačkim orkestrom Roberta Lakatoša u Novom Sadu u Gradskoj kući i u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu. Učestvovala je na njima kao orkestarski svirač i kao solista. To joj je bilo prvo iskustvo u radu sa orkestrom koje je za nju bilo vrlo profesionalno i prijatno.

Nedavno je nastupila i na beogradskom "Kolarcu" na koncertu povodom Svetskog dana harfe.

"Sa svoje tri koleginice, studentkinje Akademije, svirala sam po prvi put u kvartetu harfi. Izvodile smo obradu na kompoziciju 'Moja mala nema mane' koju je napisao Dimitrije Beljanski. Izveli smo još jednu njegovu obradu na pesmu 'Sanja'. Imale smo duge probe, međusobno smo svirale i slušale se i ta saradnja je bila veoma zanimljiva. Na koncertu su nastupili i studenti sa beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti. Bilo bi lepo kada bi makar jednom godišnje bili koncerti sa toliko harfista istovremeno", ističe naša sagovornica.   

Uporedo sa harfom, od ranog detinjstva Marija se bavi i plesom. Tu ljubav nasledila je od svoje majke koja je plesni koreograf i međunarodni sudija u plesu. Mlada harfistkinja je bila u različitim plesnim klubovima u kojima je igrala balet, narodne i savremene plesove. Pre tri godine postala je i međunarodni sudija za mlađe kategorije.

"Ples se dobro uklapa u moju glavnu profesiju, pre svega zbog kontrole tela. A i ekspresija plesa može da se prenese u izvođenje određenog dela. Harfa ima sedam pedala i neophodno je snalaženje, odnosno, istovremena kontrola pedala i nogu, a ples mi u tome pomaže", navodi naša sagovornica.

Veoma su joj bitni potpora i profesionalizam njenih profesora, ali joj je izuzetno važna i podrška njenih roditelja jer bez nje, kaže Marija, ne bi uspela mnogo da uradi na svom profesionalnom putu. Uz ta neophodna ohrabrenja, podcrtava svakodnevni rad, trud, lično i profesionalno usavršavanje, kao neizostavne korake ka stazi uspeha jedne mlade osobe. 

A.Trešnjić    

Foto: privatna arhiva