Prva harfa sveta dolazi iz Srbije

Da li ste znali da smo, osim vaterpola, ženske odbojke i tenisa, svetski prvaci i u sviranju harfe? Tačnije, Lenka Petrović je osvojila prvo mesto na svetskoj smotri harfista koja je u oktobru održana u Izraelu. Prošle godine diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a trenutno je na master studijama na Džulijardu.

Fotografije: Mei Stone

Kako izgleda svetska smotra harfista? Koji su zahtevi takmičenja?

To je jedno od dva najveća svetska takmičenja, a ono što ih čini najvećim je to što se program odvija u četiri etape, što znači da takmičenje traje deset dana. Prve dve etape su solistički resitali i za svaku program traje oko 35 do 40 minuta. U trećoj etapi je kamerna muzika, a u finalu koncert sa simfonijskim orkestrom. Etape su eliminacionog karaktera. Bilo nas je 29, u drugu je prošlo nas 15, u treću šest, a u finalu nas je ostalo troje. To je jako veliko takmičenje upravo zbog svog tog repertoara koji je potrebno pripremiti i poželjno je da se pripremamo što je duže moguće. Organizatori uglavnom odrede repertoar dve i po godine pre takmičenja, jer se ono održava na svake tri godine. Ja sam krenula da se pripremam otprilike godinu i po dana ranije.

Kako konkurišete na takmičenje? Kako odaberu ko će uopšte doći na smotru?

Organizatorima šaljemo svoje snimke, preporuke profesora i muzičara sa kojima smo sarađivali i naše biografije, pa oni na osnovu toga odluče o broju i imenima takmičara. Takmičenje je bilo u oktobru, a poziv smo dobili u julu.

Razgovor sa Lenkom možete poslušati u plejeru.

Pobedom na takmičenju osvojila si harfu u vrednosti od 55.000 dolara. Je l' to vrhunski profesionalni instrument?

Jeste, to je sjajan koncertni instrument. Za mene je najveća sreća to što ću moći da sviram na takvom instrumentu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu takođe imamo odličan instrument. To je isto koncertna harfa koja ne vredi toliko novčano, ali je stvarno bila sjajna, tako da smo imali sreću da sviramo na dobrom instrumentu. Svakako će ovo biti poseban užitak.

Koliko košta prosečna harfa?

Mi sviramo na velikoj pedalnoj harfi, a postoji i manja, renesansna harfa, koja ima manji broj žica, a nema taj sistem pedala, koji je veoma unapredio mogućnosti instrumenta. Takav instrument se svira od početka 19. veka i mi ga sviramo u muzičkim školama i na akademijama, to je instrument koji je sastavni deo simfonijskog orkestra. Jedna takva harfa se u Srbiji prodaje za oko šest do sedam hiljada evra.

Da li si ti nekad imala svoj instrument pre ovog koji si osvojila?

Nisam, ali to za harfiste nije toliko retko, s obzirom na to da je instrument veoma skup, a imamo mogućnost da vežbamo u muzičkim školama i na akademijama, pa je moguće da se napreduje i da se vežba bez sopstvenog instrumenta. Naravno, verovatno bi neke stvari bile lakše da sam imala svoj instrument, ali stvarno ne razmišljam na taj način. Ja nisam prva koja je osvojila ovo takmičenje bez svog instrumenta, snalazimo se.

Koliko se studiranje instrumenta razlikuje na Akademiji u Novom Sadu u odnosu na Džulijard?

Razlog zbog kog sam upisala novosadsku Akademiju je bila moja profesorka koja tamo predaje, a predavala mi je i u Beogradu u Srednjoj muzičkoj školi "Stanković". Bila sam njen učenik šest godina pre upisa na Akademiju i želela sam da nastavim da se školujem kod nje, pa sam zbog toga upisala baš tu akademiju. Ona me je nakon toga savetovala da se oprobam na audiciji za Džulijard.

Nama muzičarima su u školovanju najbitniji profesori instrumenta, jer mi stalno imamo individualnu nastavu. To nije kao na ostalim fakultetima gde je grupna nastava, ovde si "jedan na jedan" sa profesorom. Zbog toga mislim da je jako bitno da se profesor i student uklope, ne samo svirački, već i kao ličnosti. Stvarno sam imala sreće sa svojom profesorkom u Novom Sadu i Beogradu. Ona mi je uvek bila podrška i naučila me je mnogo toga. U Americi ipak neke stvari drugačije funkcionišu, mada, što se same nastave instrumenta tiče, ona je manje više ista, ali se profesori razlikuju. Imaju drugačija iskustva, drugačije ideje i mišljenja, ali je suštinski ista.

Kako ti se dopada u Americi? Kakav je položaj muzičkih umetnika tamo?

Harfa je instrument koji nigde u svetu nije toliko popularan kao što su violina, klavir ili violončelo. Meni je stvarno užitak što imam priliku da budem u Njujorku i da čujem toliki broj koncerata i nastupa. To je možda i moj omiljeni deo studija. Svuda se pokušava da klasična muzika postane popularnija i da se približi što većem broju ljudi, tako da bih rekla da nigde nije idealno, ali mislim da je stvarno bilo dobro iskustvo za mene da vidim kako stvari funkcionišu na drugom mestu, da se malo udaljim od našeg sistema i da bolje sagledam koje su njegove prednosti, a svakako ih ima.

Da li razmišljaš o nekom narednom takmičenju?

Ne razmišljam. Mislim da će mi ovo biti poslednje takmičenje. Stvarno sam srećna što sam osvojila harfu, to mi je bio i najveći san. Pored harfe, na takmičenju sam nagrađena i koncertima u brojnim zemljama, tako da bi ovog leta trebalo da putujem u Kinu, Italiju, Ameriku, Argentinu. Sada sam fokusirana na to da se pripremim što bolje za te nastupe.

Kada ćemo moći da te čujemo u Srbiji?

Volela bih da organizujem koncerte kada se vratim iz Amerike, u maju ili junu. Ne mogu još tačno da kažem gde i kada, ali svakako mi je u planu da sviram i ovde.

Šta su ti planovi kada završiš studije na Džulijardu?

To je još uvek neizvesno. S jedne strane bih volela da ostanem u Americi još nek vreme, da pokušam da naučim što je više moguće. Ove master studije traju dve godine i nekako mi je proletelo vreme. Volela bih da ostanem još malo, ali nisam sigurna da li će se to realizovati ili ne, ali u svakom slučaju bih volela da se vratim ovde jednog dana. Da li će to biti sada ili kasnije, ne znam, ali bih volela da se vratim.

Jovana Golubović