TEDxNoviSad: Od tamne materije do laserske harfe

Peta TEDxNoviSad konferencija nazvana "Razotkrivanje" ponudila je učesnicima teme iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, psihologije i umetnosti. U StartIt centru govornici su predstavili svoja naučna istraživanja o humoru, vizuelnoj percepiji, uticaju naslednih i sredinskih činilaca na ponašanje, tamnoj materiji, uticaju meteoroloških faktora na insekte, a predstavljen je i projekat stvaranja laserske harfe, kao i pokret za očuvanje street arta "Lančana reakcija".

Da li ste znali da teleskopom možemo da vidimo svega pet odsto celokupnog svemira? Ono nevidljivo čine tamna materija (26 odsto) i tamna energija (69 odsto), a te podatke učesnicima TEDx-a otkrila je astrofizičarka Jovana Petrović, koja se u svom doktoratu bavi tamnom materijom, odnosno, gama-zračnom astrofizikom. Ona je upoznala učesnike sa nekim osnovnim odlikama tamne materije, poput toga da mi ne osećamo njeno dejstvo, da zbog nedostatka svetlosti izostaje reakcija u odnosu na običnu materiju, te da ona ne intereaguje sa njom, već samo sama sa sobom. Zbog toga naučnici tamnu materiju proučavaju uz pomoć astroprogramiranja, odnosno, simulacije i posebnog "Fermi" teleskopa, objasnila je Jovana.   

Manje egzotična, ali ne i manje zanimljiva tema bila je ona kojom se predstavila Ivana Jakovljev, koja se naučno bavi kognitivnom psihologijom. Radila je istraživanje o tome kako jezik koji govorimo razlikuje našu sliku sveta, a u svom radu bavila se bojama i došla je do zaključka da mi jezikom smanjujemo rezoluciju onoga što vidimo, jer postoji dva miliona različitih nijansi, a ljudi u proseku koriste od 10 do 20 naziva za boje, što je slučaj sa govornicima gotovo svih svetskih jezika.

"Jezikom mi zapravo označavamo ono što je nama važno. Na primer, ako su okruženi plavetnilom po nekim mediteranskim zemljama, govornici imaju više različitih naziva za plavo i onda te plave boje brže razlikuju. Mi ih jednako vidimo kao i oni, ali nama je to sve plavo i treba nam više vremena da primetimo da li su nijanse različite. Isto tako, Eskimi imaju više naziva za različite vrste snega i onda ih brže i bolje razlikuju, jer to je njima važno zbog toga što se po nekoj vrsti snega dobro voze sanke, a po nekoj lošije. Njima je važno da to brzo prepoznaju, a nama nije, pa za sve koristimo reč sneg, eventualno razlikujemo bljuzgavicu, jer nam ne treba ta vrsta klasifikacije. Dakle, jezik nam služi da označimo u spoljašnjem okruženju ono što je nama važno, a ispostavlja se da postoji i taj povratni efekat da na ono što nam je važno brže i bolje reagujemo, što znači da nam pomaže da optimalno za nas reagujemo na spoljašnju sredinu", objasnila je Ivana važnost zaključaka svog istraživanja.

O tome kako smisao za humor utiče na ostvarivanje subjektivnog blagostanja ili osećaja sreće govorila je psihološkinja Sonja Ivković, koja je istakla da veza između smisla za humor i osećaja sreće nije jednostrana, te da postoji više faktora koji utiču na nju, poput osobina ličnosti, stila humora i broja negativnih životnih okolnosti koji nam se dešava. Ona je u svom istraživanju došla do zaključka da smisao za humor, kao osobina ličnosti, u vezi sa nekim drugim karakternim crtama i određenim stilovima humora, kao i u zavisnosti od okolnosti u kojima se osoba nalazi, može biti od pomoći za subjektivni osećaj sreće. 

Konferenciju je "osvežio" i muzički nastup Gorana Ferenca, programera i doktoranta Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji je u svom "one man band" nastupu prikazao mogućnosti svoje laserske harfe, kao i drugih projekata koje radi, kada je u pitanju elektronska muzika. Kaže da je oduvek pokušavao da spoji nauku i muziku, zato što ga je interesovala i jedna i druga oblast, a laserska harfa je rezultat te želje.

"Rešio sam da napravim jednu verziju laserske harfe i tako sam na masteru definisao koncept, a na doktoratu ga i realizovao. Laserska harfa je MIDI instrument, što znači da su dirke sa klavijature praktično zamenjene laserskim snopovima, a protokol koji se šalje ka računaru je ustvari MIDI. Kao i kod MIDI klavijatura, najčešće se putem USB-a povezuje sa računarom, a na računaru se bira koji će se instrument čuti, odnosno koja boja. Zove se harfa zato što zbog uspravnih laserskih snopova najviše podseća na harfu", objasnio je učesnicima TEDx-a Goran.

O radu Centra za bihejvioralnu genetiku i istraživanjima o uticaju naslednih, sredinskih i psiholoških činilaca na ponašanje govorila je osnivač tog centra Snežana Smederevac. Ona je rukovodilac prve bihejvioralno-genetičke studije u našoj zemlji u okviru koje je napravljen i prvi Registar blizanaca u Srbiji. Registar predstavlja bazu s dragocenim podacima o jednojajčanim i dvojajčanim blizancima, čije poređenje omogućuje utvrđivanje naslednih i sredinskih činilaca različitih fenomena u oblasti medicine, biologije i psihologije.

Možda najneuobičajenije polje istraživanja koje je predstavljeno na ovom TEDx-u bilo je "numeričko modeliranje dinamike populacije insekata i njihove interakcije sa meteorološkim veličinama", koje je predstavila studentkinja doktorskih studija fizike Mina Petrić. Prevedeno na srpski, Mina kaže da to znači da upotrebom matematičkih modela proučava na koji način komarci reaguju na promene u temperaturi i vlažnosti vazduha ili promenama u količini padavina. Zapravo, njena oblast istraživanja je veoma humana, jer nam je otkrila da postoji čak 500 miliona zaraza na svetu koje prenose insekti. Ono što još više zabrinjava, jeste podatak da od bolesti koju prenose komarci godišnje umre oko 700.000 ljudi. Da bismo mogli da kontrolišemo komarce, odnosno da ih sterilišemo radi smanjenja njihove populacije, važno je da znamo koliko i kako vremenski uslovi utiču na njihovu aktivnost, kao i na brzinu razvijanja virusa u njima.  

Za kraj konferencije, glumica i aktivistkinja Milica Grujičić ispričala je kako je došlo do pokretanja inicijative "Lančana reakcija", koja je "zaživela" kao oblik revolta nakon što je mural umetnika Remeda bespravno i bez ikakve najave prekrečen. U okviru svog udruženja, okupila je istomišljenike i umetnike, kako bi doprineli širenju umetnosti murala u službi aktivizma i borbe protiv cenzure.  

Šarolike oblasti TEDx-ovog "Razotkrivanja" upotpunile su i dve radionice koje su održali Animal Rescue Serbia i Oskar tattooer, a posetioci su u prostoru StartIt centra mogli da pogledaju i izložbu fotografkinje Mile Pejić pod nazivom "Čuvanje".

Pitali smo učesnike kako im se dopao program konferencije i koje je razotkrivanje na njih ostavilo najjači utisak:

Mislim da je događaj poput TEDx-a sjajna stvar i mislim da treba da bude više takvih događaja. Ove godine su odabrali sjajne govornike, a došla sam i da bih podržala koleginice psihologe. Čula sam mnogo o astrofizici, to je tema koju uopšte ne poznajem, a čula sam i zanimljive stvari o bojama, jeziku i humoru.

Najviše mi se dopao muzički program, odnosno, deo sa laserskom harfom. To mi je bilo prilično zanimljivo zbog spoja tehnologije, to jest programiranja i muzike.

Iskreno, svidelo mi se sve. Ne mogu ništa da izdvojim, jer su sve teme drugačije i sve su bile zanimljive. Volim da slušam o novim stvarima i da budem upućena u sve.

Prvi put sam na TEDx-u, ali ga gledam već godinama, jer ima super ideja i inovacija. Čuješ neka nova razmišljanja koja šire svest. Dok sam slušao priču o astronomiji i o bojama, shvatio sam koliko mi, kao ljudska bića, u stvari nemamo pojma i koliko ne znamo. Trudimo se da imamo ego i da pokažemo da znamo nešto, a kada dobiješ ovakve odgovore, shvatiš da ne znaš ništa, da si jako mali na ovom svetu i da je zapravo jedini način da napreduješ i da se razvijaš da postavljaš pitanja. Naučnici su naučili toliko stvari samo zato što su imali stav da ne znaju i postavljali su pitanja.

Naredni TEDx događaj najavljen je za 1. decembar, a radi se o TEDxNoviSadWomen konferenciji, kada će se govoriti o temama u čijem je fokusu ženski pol.

J. G.

fotografije: TEDxNoviSad