Humor ne sme da ima ograničenja

Sa Srđanom Dinčićem smo se prvi put susreli u Survivoru i već tada ga upoznali kao veoma duhovitog i prirodnog momka. Za ovih desetak godina Srđan je postao jedan od najpoznatijih stand up komičara na ovim prostorima. Bio je učesnik svih festivala u zemlji i regionu, scenarista i učesnik emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem" i Večeri improvizacije. Učestvavao je u projektu "Stand up & more", koja se emituje na Comedy Central Extra. Osim toga voditelj je i kviza "Stolice" i jedan od najpoznatijih aforističara u Srbiji. 

Foto: aska.rs

Više od 1.000 stand up nastupa u Srbiji i regionu, nekoliko one man showa do sada, headliner si mnogih stand up festova u Beogradu. Kako bi ti opisao stand up nastupe, zbog čega su oni zanimljivi publici?

Zato što je to neposredna komunikacija između izvođača i publike, nema, kao u pozorištu zida, nego ja pričam sa njima kao da smo negde u kafiću. Kao da pričam ispred ribarnice, onoj pijanoj ekipi što se skupi i ima onaj jedan što lupeta i taj jedan sam ja. Onako najlakše objašnjeno to je stand up komedija i ja msilim da to ljudi vole zato što tu nema nikakvih zadrški, nema tabua, može da se priča o čemu god i može da postoji interakcija između performera i publike, što ja obožavam da radim. Mada nekada publika neće da priča sa mnom, jer se plaši da ću da ih blamiram, da ih zezam, ali oni hrabriji se nekada i upuste u priču.

Može li svako da bude duhovit ili ipak treba imati neku harizmu za to?

Ne može svako da bude duhovit, nisu svi duhoviti na ovom svetu. Imamo baš mnogo primera ljudi koji nisu duhoviti, puno njih mi pada na pamet. Greška je i što ljudi misle da svako ko je duhovit može biti stand up komičar, to ne krene uvek u dobrom smeru, jer to je kao da kažeš da svako ko je visok može da bude vrhunski košarkaš. Za stand up komediju ti treba još nekoliko talenata, kao i neka potreba da stojiš i pričaš ljudima, da ne kažem bolest i da sam sebi kažeš: ovo što ja imam da ispričam sigurno interesuje nekoga, moraš da budeš malo i taličan da bi se upustio u sve to.

Koliko je važna improvizacija? Ili je i improvizacija spremljena?

Nije spremljena. Ja improvizujem uglavnom koliko mi publika dozvoli i koliko žele da komuniciraju sa mnom. Dobra improvizacija ide iz samo dobro pripremljenog teksta. Moram da imam dobru osnovu kojoj mogu uvek da se vratim, ako improvizacija ne krene kako sam zamislio. Jer, ako nemam čemu da se vratim, a improvizacija ne ide kako treba, onda sam u problemu, to je sigurno upropašćeno veče i meni i publici.

Foto: Privatna arhiva

Veoma si prirodan, iskren, šta misliš koliko nam u svetu u kakvom danas živimo nedostaje prirodnosti i iskrenosti?

Evo sad baš posmatram na instagramu, ta društvena mreža diktira da ti se svaki dan nešto događa i da ti predstavljaš ljudima kako ti se svaki dan nešto događa. Jednostavno nije normalno da neko svaki dan ima milion i jedno dešavanje koje bi bilo zanimljivo ljudima, tako da se ljudi foliraju, počev od društvenih mreža, pa sve do normalnog života. Umesto da prikazuju život kakav jeste. I umetnici i obični ljudi. Svi imaju potrebu da im se nešto stalno dešava i da budu nešto što nisu, što mene malo izluđuje i nervira. Tako da, fali nam iskrenosti.

Kako iskrenost funkcioniše u stand up komediji?

U stand up komediji je jako bitno da možeš sam sebe da proceniš, jer, ako sam sebe ne proceniš dobro, nema šanse da te publika proceni kako treba. Tako da je to samoprocenjivanje jako bitno, ako želiš da budeš izložen nečijem sudu. Moraš prvo svoj filter da prođeš.

Nastupaš u Ben Akiba Comedy clubu u Beogradu, a poznato je da voliš Branislava Nušića. Šta to ovaj klub i Nušić imaju što se tebi dopada?

Klub mi se dopada jer smo već razvili neku atmosferu i kulturu, pa ljudi koji dolaze tamo već znaju šta da očekuju, što je nama jedan stepenik više ka uspešnoj večeri. Jedna od stvari u stand up komediji koja je bitna je da ljudi znaju na šta su došli. Stand up komedija, kao iznenađenje, je kao da ja sad idem nekome da pokucam na vrata i da kažem sad ću ja da ti ispričam nešto. On ko zna kakav je dan imao, pa bih verovatno i dobio batina, a ovako kada ljudi dođu pripremljeni i znaju da ih čeka neka duhovita priča ili manje duhovita, onda je to lakše. A Nušić, Domanović i ta ekipa koja je živela mnogo pre nas, opisala je ovo naše vreme, toliko su daleko bili ili se ovo vreme reprizira iz tog njihovog ludog vremena, pa ponavljamo iste greške.

Kažu da je najteže napraviti duhovit sadržaj, a da je kvalitetan, razume se. Koje to veštine i osobine su u humoru sadržane?

Znanje može da bude korisno, informisanost prvenstveno, o temama o kojima pričaš. Za stand up konkretno je mnogo bitno da imaš bar po malo znanja iz svih mogućih sfera ili bar da imaš mišljenje o svemu. Ne moraš da imaš konkretno znanje, ali mišljenje o svemu da. I da ono bude duhovito, da bi to prošlo kod publike. Mora biti samosvesti, bitno je da malo budeš i narcisoidan... Dosta čudan splet osobina treba za komičara, nije ni čudno što pre ili kasnije neki klikne, malo flipne.

Tvoje šale zahvataju sve, od kineskih prodavnica, pa sve do političara. Sa čim najviše voliš da se šališ, a sa čim se ne šališ?

Ne postoji ništa sa čim se ne šalim, zato što mislim da humor ne sme da ima ograničenje. Humor sam po sebi nije ništa zlo i nema za cilj ništa zlo i ružno, nego ima za cilj da nasmeje nekoga. Tako da ne postoji tema koja nije podložna humoru i šali. Najviše volim da se šalim sa sobom i sa svojom porodicom, zato što sam u nekom momentu shvatio da su komičari, svi na svetu, iscrpeli gotovo sve teme koje postoje i jedino niko nikada nije pričao o Srđanu Dinčiću i onda sam ja odlučio da pričam o njemu jer dosta dobro poznajem tu tematiku. To mi je najsigurniji teren: šta ja radim, kako ja i moja porodica vidimo svet, kako će me deca sistematski upropastiti i tako...

Imaš i knjige o aforizmima. Otkud interesovanje za njih? I koji su ti omiljeni, a da su tvoji?

Aforizam je bio prva humoristička forma sa kojom sam došao u kontakt kao klinac, čini mi se preko Minimaksa ili preko Večernjih novosti, tada. Bila mi je interenstantna ta forma koja ima samo uvod i humoristički zaključak. Dakle, jezgrovito, jednostavno, a duhovito. I ja sam to kao klinac počeo da pišem. Jedan od prvih aforizama je bio: Učenici, kada pobegnete sa časa nemojte bežati u kafane, tamo ćete najpre naleteti na profesora. Moji nastavnici su bili oduševljeni time. Moram da priznam da sam malo zapostavio to, jer su me život i posao malo odvukli na drugu stranu, ali pisanje aforizama mi je dosta pomoglo jer je to više - manje ta forma. I kada pišem šalu na stand up-u, to je taj recept. Kratak uvod i što efektnija završnica, a meni najdraži je: Uvedite me u čitanke tek nakon smrti, živ se u školu ne vraćam.

U kvizu Stolice, često si se zezao sa učenicima, ima li neke posebne anegdote?

Mnogo je bilo toga, milion i jednu anegdotu imam. Na primer, dva penzionera u Čačku su rekla: Majku mu kolika je njemu plata, ako deli pare ovako, to mi je prezanimljivo jer su oni mislili da delim svoje pare. Bilo je genijalnih odgovora, kao, na primer, da je rakija od višnje šljivovica. Mada ja volim da zbunjujem takmičare, generalno mi je uvek interesantno da preispitujem sigurnost u znanja.

Šta je po tvom mišljenu bilo najsmešnije u Srbiji u 2019. godini?

Ova 2019. je bila dosta čudna godina. Ne mogu konrektno da se setim, ali ovaj predsednikov govor na kineskom je ušao u užu konkurenciju, u top pet sigurno. Ulepšao nam je dosta kraj godine. Ko zna šta je on tu ispričao, verovatno je naručio iz kineskog restorana neki kikiriki u nekom sosu. Dosta se dobro i on zeza, to sam primetio.

Od Survivora do najpoznatijeg stand up komičara na ovim prostorima, kakav je bio put, je li bilo udobno?

Jeste, bilo je udobno i bilo je zabavno. Otprilike, nekako se sve desilo kako sam hteo. Imao sam dosta sreće, mada sam se dosta i trudio da to bude tako. Ne mogu da kažem da je samo sreća. Ali bilo je pre svega zabavno. Možda ne toliko udobno u Survivoru pošto sam spavao u blatu i sanjao sam kako berem pljeskavice sa drveta koliko sam bio gladan, ali je bilo super.

Šta bi poručio mladima u ovoj 2020. godini?

Da slobodno razmišljaju i da se slobodno ponašaju, da rade na sebi i čitaju što više. Da, ako im se ne sviđa baš skroz okruženje u kojem su, naprave neke balončiće u kojima se osećaju prijatno, pa u okviru tih balončića da probaju da utiču na društvo da im bude bolje. Želim i da im se ostvare sve želje, šta god da smisle, osim ako ne smisle baš nešto mnogo glupo, pa da kažu da sam ih ja nagovarao.

J. Božić