...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music mix by Anja

Društvo

Treba se smejati stvarima koje nas plaše

11.01.2023.

Kada ste se poslednji put nasmejali onako iskreno, do suza? Svetski dan smeha se od 1998. godine obeležava 10. januara, a prvi put je obeležen u Mumbaju. Poznato je da je smeh lekovit i da su momenti i događaji u kojima se smejemo veoma važni za naše mentalno zdravlje. Bez obzira na to, čini se da je sve teže razmišljati pozitivno i pogledati život i sa druge strane.

.

Foto: Canva.com

Smeh nije samo odraz naših emocija, već može pomoći i u uspostavljanju zdravih međuljudskih odnosa. Stendap komičar, muzičar i glumac Stefan Ostojić kaže da sa smehom ne možemo pogrešiti.

"Odmah stvara konekciju, bolju atmosferu, razbija bilo kakvu neprijatnost u prostoru ili odnosu. Mislim da je to alat kojim ljudi treba da se služe, treba da se trudimo da zasmejemo druge. Tu nema greške", kaže Stefan. 

Pozitivno razmišljanje je veoma važno, kako objašnjava psihološkinja Slavica Ranisavljević.

"Sam pristup životu kao nečemu što može mnogo da nam donese, u kom možemo da ostvarimo svoje potencijale, doprinesemo društvu i razvijamo se ka boljem je osnova za motivaciju, za prevazilaženje nekih teških trenutaka ali i za inovativnost, kreativnost i pozitivnu energije koja nas vuče", ističe Slavica.

smeh1 png

Taj pozitivan pristup ne isključuje realnost, naglašava Slavica. Kroz psihologiju kao nauku, ali i kroz društveni razvoj, shvatili smo da premalo pažnje posvećujemo pozitivnim stvarima, kapacitetima, snagama i mogućnostima. Ali treba naći balans jer su i neprijatna osećanja okej.  

"U jednom trenutku je sve otišlo u ideju da je naš zadatak da uvek budemo srećni, da na sve gledamo pozitivno, izvlačimo najbolju moguću poruku i da se uvek nadamo najboljem. Istina je uvek negde između, pozitivne stvari su važne, za našu rezilijentnost, za naše mogućnosti. Sa druge strane, kao i sve, kada je suviše, onda to odudara od onog što je realno i to onda govori da se potiskuju neke druge stvari. Koliko god postojala neka neprijatna osećanja, ona su isto deo nas i isto nas uče o životu kao i ona poziitvna", objašnjava Slavica. 

Stefan kaže da smehom nestaju problemi, predrasude i sve ono što nas može udaljiti jedne od drugih, a šaliti se može sa svim, prema njegovim rečima. 

"Ja kroz svoje pesme tražim način da se šalim sa svim onim za šta se očekuje da se sa tim ne sme šaliti. To su neke pipljive ili kontraverzne stvari, a mislim da se može šaliti na račun svega, samim tim i na račun najozbiljinijih mogućih tema. Baš zato što nas neke stvari toliko plaše - e baš njima se treba nasmejati i zbijati šalu", tvrdi Stefan. 

smeh2 png

Mi, ipak, mnogo češće i duže pamtimo negativne i neprijatne stvari. Psihološkinja Slavica Ranisavljević kaže da se mi trudimo da iz takvih iskustava naučimo, da se ona ne bi ponovila.

"Pamtimo ih kao neku vrstu podsetnika u sličnim situacijama. Ukoliko smo imali saobraćajnu nesreću nama će to izazvati ozbiljan strah i sledeći put kad budemo u autu, bićemo mnogo oprezniji, što naravno može voditi do toga da se taj strah uveliča. Sa druge strane mi negde podrazumevamo da život treba da bude lep i srećan, pa nemamo potrebu da to pamtimo", objašnjava Slavica.

Neka istraživanja pokazuju da je dovoljno da samo držimo usta u položaju smeha, da raspoloženje bude pozitivnije. Slavica objašnjava da naš organizam to prepoznaje kao nagrađujuće. Što se tiče osećanja sreće i mi sami smo delom odgovorni za to. 

"Ako se dugo nalazimo u situaciji da smo nesrećni, sami smo odgovorni da to promenimo i da se nađemo u nečemu što će nas činiti zadovoljnijim i srećnijim. Sa druge strane, mi ne postojimo u nekom vakuumu. Društvo i okruženje u kome smo odrasli određuju i naše mogućnosti. Treba biti nežan prema sebi. Razumeti da na neke stvari možemo da utičemo, ali da to nekada ne ide tako brzo kao što mi želimo ili imamo kapaciteta", zaključuje Slavica. 

Opšte je poznato da se deca najiskrenije smeju. Stefan kaže da je dovoljno da se sakrijemo iza ruku, pa da dva puta iskočimo sa jedne strane, a treći put sa druge. Ovo je smeh koji je naiskreniji i najčistiji. Kod odraslih je malo drugačije.

"Odrasli se najiskrenije smeju kad je neka neprijatnost smešna, kad je nešto tabu ili nešto perverzno, nepristojno, nešto nevaljalo. To je nešto od čega ne treba bežati. U stendapu pa i u klovnovskoj monodrami se trudim da pogodim te nijanse, tu neprijatnu žicu koja je svima smešna. To su stvari koje u momentu oslobađaju i ka tome treba težiti," kaže Stefan.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?", poslušajte u plejeru:

J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Malo osmeha i dobre energije nam je svima potrebno

Danas je Svetski dan smeha. Omislio ga je i utemeljio Indijac Madan Kataira, s ciljem da podstakne sve ljude na…

.

Može li nezainteresovana generacija promeniti svet?

Nemogućnost zapošljavanja, nedostatak novca, obrazovni sistem koji ne motiviše, pa čak i slaba kulturna ponuda, jednoličan noćni život dovoljni su…

.

Humor u doba Korone

Osim vanrednih stanja, krize, panike i karantina, korona je donela i mnogo šala na njen račun. Što sarkastičnih, što ironičnih,…

.

Potrebno više društveno odgovornih preduzetnika

Iako društveno odgovorno preduzetništvo u našoj zemlji nije baš popularan vid delovanja, postoje veoma dobri i održivi primeri takvih praksi.…

.

Restauracijom bicikala pomažu deci bez roditelja

Sombor je, između ostalog, grad poznat po biciklistima i biciklima. Stoga ne čudi da je baš u tom gradu rođena…

.

South Park: Uvek aktuelni, a traju više od dve decenije

Mali broj crtanih filmova može da se pohvali sa više od 300 epizoda i trajanjem više od dve decenije. Jedan…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo