Glumcu je teško bez kontakta s publikom

Kada se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upoznao sa lutkarstvom, vrlo brzo se pronašao u tome. Sada radi u Dečijem pozorištu u Subotici i uživa igrajući za decu. Stefan Ostojić (26) je glumac, lutkar, muzičar, a nedavno je pokrenuo i svoj You Tube kanal. Razgovarali smo o snalaženju u trenutnoj situaciji, online pozorištu, igranju za decu i budućim planovima.

Foto: Privatna arhiva

Kako si se snašao u ovoj situaciji, najpre prvi talas, kada smo imali vanredno stanje i sada, kada su ponovo tu mere kojih se treba pridržavati?

Počeo sam da se bavim nekim alternativnim načinima izražavanja. Pošto radim u Dečijem pozorištu u Subotici, počeli smo da snimamo YouTube serije za decu. Onda se pojavila prilika, kada se sve ovo bilo smirilo, da radim dečiju monodramu. Tu igram deset likova. Onda sam na tome radio. Bila je premijera, ali i to je bilo upitno. I onda smo poštujući mere, ipak izveli premijeru. Čak sam imao ideju da tu monodramu stavim na bicikl i da obiđem Vojvodinu. Imali smo ideju da dođemo u neki grad i onda da idemo po selima, dok nije došao ovaj drugi period i onda smo naravno odustali. Samo fali da se negde zarazim i recimo odnesem iz Kikinde u Zrenjanin.

Je li bilo izazovno prebaciti se u online okruženje, s obzirom na to da su glumci naviknuti na publiku i interakciju u oflajn sistemu?

Jako je teško spremati u online okruženju. Radio sam neke snimke, ali ono što pozorište razlikuje je to što imaš živu publiku. Kada sam igrao premijeru, posle onoliko meseci neigranja, nisam znao šta ću sa sobom od uzbuđenja. Jer toliko dugo nisam imao kontakte, da sam se malo pogubio. Pozorište bez kontakta s publikom nije pozorište. Verujem da se ono desi između kontakta glumca s publikom. Čudno je, drugačije. 

Osim potrebe za scenom, ne možemo pobeći i od potreba koje proizilaze iz finansija i prihoda. Umetnici imaju dosta problema trenutno, kako se ti snalaziš?

Imam tu neverovatnu sreću da imam platu, da nam još nisu uveli smanjenja, ali mi stvarno dosta radimo u Dečijem pozorištu. I da bi se mi održali, a i da opština ne bi rekla - e, vi ništa ne radite. Verujem u to da je glumcu potrebna kondicija, da je jako važno biti na sceni. Mladi glumci, koji tek završe Akademiju, treba šta god da rade i za male pare, ako nemaju neku drugu priliku da budu na sceni, da budu u kontaktu, da istražuju taj svoj aparat. Ovo je zeznut peroiod, ne samo finansijski već i zanatski, naročito za slobodne umetnike.

Kako je izledala premijera? Ipak si igrao za decu, a tvoji nastupi neretko zahtevaju i fizički kontakt sa publikom?

Meni je bilo jako čudno kada sam igrao tu monodramu. Tu žongliram i animiram ih. I ja bih bacio pet onom malom, ali ne mogu. Ili radim mađioničarski trik i treba da izaberem dobrovoljca i devojčica odmah izlazi, a ja u fazonu nemoj molim te, idi nazad. Srce me bolelo, jer nam je potreban kontakt, čak i taj fizički.

Igraš i za odrasle i za decu. I kao glumac, ali i kao lutkar. U čemu je razlika?

Prošle godine smo radili predstavu u kojoj sam se upoznao sa deset vrsta lutkarstva i ja sad mogu da kažem da sam lutkar, jer sam prošao kroz sve te veštine kroz koje prosečan glumac u Srbiji stvarno ne prođe. Kada sam provalio taj kontakt sa decom, shvatio sam koliko je to lepo. Oni su došli da gledaju predstavu i ako si dosadan, oni će da ti kažu da si dosadan. Iskreniji su i onda i mi kao glumci moramo biti iskreniji, jer oni lako čitaju. S druge strane, mnogo je teže prići i obradovati odrasle, u odnosu na decu.

Baviš se i pisanjem pesama, a imaš i svoj bend. Kako se muzika i pozorište uklapaju?

Dosta se bavim ritmom, povezujem pozorište i muziku. Početkom srednje sam počeo da pišem pesme i to je sve bilo iz zezanja, onda sam došao do Akademije i napravili smo bend. Okupili smo dobru ekipu gde su većinom glumci, ima nas 11 ukupno. Svi imamo potrebu da izađemo na scenu. Imamo predstavu koja se zove "Kabare" i onda sviramo na predstavi. Teško nam je da pobegnemo od pozorišta.

Kako bi opisao 2020. godinu do sada, a šta želiš da radiš u 2021. što nisi mogao u ovom periodu?

Želim da putujem, želim da putujem kao manijak sa svojim novim projektima i da budem što luđi u svom izražavanju, jer znam da će se nakupiti gomila ideja, pa kada dođe 2021. drž'te se za gaće. A što se tiče 2020 - Ludilo na kub!

Ceo intervju sa Stefanom poslušajte u plejeru:

J. Božić