Fudbal ostavljaš zbog povrede, muzika se ne ostavlja

Novosadski bend Proleće osim što je napunio 25 godina postojanja može da se pohvali i novim, dugo očekvanim albumom "Bezobrazluk". Njihov frontmen Nebojša Reljin kaže da su za sve ove godine naučili da je važno trajati, kakvi god da su rezultati. Uoči koncerta 1. aprila u Fabrici, sa Nebojšom smo razgovarali o bendu, novitetima, ali i njegovim ostalim angažmanima.  

 

"Kada postojiš, imaš šanse da nešto lepo i uradiš, a sa druge strane uvek bude svakakvih avantura. Za dvadeset pet godina se svašta doživi, mogu reći da je Proleće jedna od lepših stvari koja su se meni lično desile", kaže Nebojša na početku razgovora.

 

 

Imam utisak da je sada lakše svirati, doći do instrumenata, prostorija za probe. I komunikacija je razvijenija zbog Interneta i samim tim je lakše doći do ljudi koji su ti potrebni za bend. Što se tiče scene, imam utisak da sada ima više bendova, dok mi je kvalitet nekako isti. Uvek mi je nedostajalo originalnosti kod muzičara na sceni. Kvaliteta ima, ljudi znaju da sviraju i pevaju, ali kada bi bilo malo više originalnosti... To je jako teško postići, jer, reći ću frazu, 'sve je odsvirano'. Pre je bilo, u to neko naše vreme, teže doći do svega, ali samim tim i zanimljivije. Sećam se da smo nosili na rukama bubnjeve po pet, šest kilometara, u autobusima smo nosili pojačala od Novog Sada do Karlovaca. Sve je bilo teže, ali valjda i slađe.

 

 

Kada smo počinjali baš i nismo imali neku ideju. Bili smo klinci sa petnaest, šesnaest godina, pritom nismo bili naročito talentovani. U to vreme smo slušali razne vrste "buke" pa smo i mi hteli da budemo bučni. I to smo uspeli. Sve što smo napredovali od albuma do albuma, hmm... Ne mogu da kažem da sad imamo ideju šta radimo ali nam je nekako jasnije. I stil i to o čemu ćemo da pevamo.

 

 

 

Što se nas tiče ja bih rekao već. Četvrti album... Nije to malo pesama. Nama je na žalost ili na sreću Proleće, odnosno muzka, hobi. Samim tim nemamo nikakvu presiju da moramo da snimimo album i trudimo se da svaka pesma zasluži da bude na njemu. Povrh svega nismo ni naročito vredni što se tiče stvaranja (smeh), tako da eto, tek četvrti album. Ako bi se gledala muzička industrija trebalo bi da bude dvadeset četvrti.

 

 

Mislim pre svega produkciono. Ovog puta smo hteli da to bude malo čistije i jasnije. I u tome smo uspeli. Što se samog stila tiče možda smo malo više otišli prema rokenrolu, ali 'ajde neka publika proceni, ja sam previše subjektivan.

 

 

Pa uvek smo imali neke goste, ovog puta nam je izražen bek vokal Voja Malešev (Killo Kilo banda, Drum'n'Zez), znaju ga svi Novosađani. Što se njega tiče, želeo sam da pevam sa jednim od najboljih pevača i da me on "pokrije" svojim kvalitetom i mislim da smo uspeli u tome. Na pesmi "Izvini" je gost Ilija Dikić iz Mitesersa. Slučajno se potrefilo da je album bio gotov kada su oni napravili tu, nazovi povratničku svirku, pa se i on malo angažovao. A i ta pesma možda malo više liči na Miteserse nego na nas, ali mi smo dobri drugari pa se sve sklopilo.

 

 

Pa vidi, nisam siguran da se stara škola budi (smeh). Imaš par bendova koji se drže, kao na primer Atheist Rap, Ritam Nereda, Zbogom Brus Li, Love Hunters, ako sam nekoga zaboravio neka se ne ljuti. Nisam siguran da se budi, ali važno je da se svira. Nije mi baš jasno kada ljudi ostave muziku. 'Ajde jasno mi je kada ostaviš fudbal jer ne možeš više zbog kolena, ali muziku ne. Moraš nekako svirati. Dobro, jedno je kada sviraš iz hobija, što je mnogo lakše, a drugo je kada sviraš za lovu onda je to kao i svaki posao, pa može da bude i gorak. 

 

 

 

I to je nekako iz hobija. Uvek sam želeo, a i dalje želim, da budem pisac. Ali za to moraš biti vredan, ne možeš samo pisati već se moraš tome i posvetiti. Moraš da promovišeš i da pokriješ sve nuspojave oko marketinškog dela i onda to uradiš kako teba. Ja na žalost nisam takav, pa zato i prolazim tako kako prolazim. Dobro, sama promocija moje knjige je bila začuđujuće dobra. Bilo je više od sto ljudi što nije baš česta stvar na književnim večerima, da bude toliko sveta. To je znak da imam podršku, što mi je jako drago i važno. To što je bilo je knjiga pesama, a krenuo sam da radim na romanu i stao sam negde na pola. Nadam se da ću završiti.

 

 

Pitam ja pre neki dan sina šta mu se više sviđa, a on meni kaže da je to njemu isto (smeh). Vidiš kako deca drugačije to vide. On ima deset godina, čist je, nema mnogo uticaja sa strane i onda on to tako vidi. Ali, podjednako se nalazim i u jednom i drugom bendu. U Lalama sam miran, dok sam u Proleću, nazovi, nemiran. Mada, u poslednje vreme se to sve više nekako približava, a ne znam na šta će to izaći. Na žalost Bele Lale ne rade zato što nas je prilično komplikovano okupiti. Mi smo bend koji sadrži između četvoro i petnaestoro ljudi. Voleo bih da nas bude više, ali pošto su to sve eminentni zaposleni novosadski muzičari teško ih je sve okupiti. Nadam se samo da ću jedan veliki koncert uraditi u sledećih godinu, dve dana.

 

Bele Lale su pod manjom stegom nego Proleće, tako da mi se čini da je za njih lakše napisati. Ali, sada kada se setim samog procesa pesama i njihovog nastajanja, mislim da je isto. Ja pesme radim tako što par meseci ne može ništa da mi padne na pamet i onda kada dođem u dedlajn onda odem na Kej ili u park. Imam sreće valjda da mi se te muze pojave. Hoću da kažem da mislim da sam ja tu najmanje kriv za pesme, to sve muze napišu.

 

 

Mene više sam život inspiriše. Nekako volim na sve to dublje da gledam. Ne volim da pišem o dnevnom ili trenutno aktuelnom momentu. To prođe. I samim tim mislim da pesma ima manju vrednost ako se bazira ne nečemo što je zaokruženo vremenom ili tadašnjim dešavanjem. Te pesme su uspešnije jer su jasnije, ali njih pišu drugi. Ja ne znam. 

 

Proleće možete da čujete već prvog aprila u SKC Fabrici, na koncertnoj promociji novog albuma, dok ćemo na ostale datume morati da sačekamo. Ono što nam je Feki najavio jeste da će Proleće tokom godine sigurno svirati u Temišvaru i Puli.

 

Poslušajte kako zvuči "Istina" sa novog albuma Proleća.