Sto epizoda "Stripovedača": Priča o fenomenu koji ne umire

Punih šest sezona Petar Klaić i Dušan Majkić ljubiteljima devete umetnosti donose nove priče, kako iz regiona, tako i sa svetske strip scene. Iako prvenstveno zamišljen kao radijski podkast, "Stripovedač" je vrlo brzo dobio svoje video-izdanje i kao takav postao dostupan gledaocima na Jutjub kanalu. Svoje jubilarno, stoto izdanje emisije, ekipa "Stripovedača" i Oradija zakazala je za 10. maj u novosadskoj knjižari Bulevar Books. Tamo će autori, uz svoje goste i rok koncert, počastiti posetioce i određenim brojem besplatnih stripova.

Kada ste počinjali, da li si mogao da zamisliš da ćete stići do stote epizode?

Ne, apsolutno. Ova emisija je počela kao radijska; kolega Dušan Majkić i ja smo to započeli kao radijski podkast, a onda smo posle nekih pet-šest epizoda shvatili da je neverovatno teško opisati strip u audio-formatu. Rešili smo da probamo da napravimo video-emisiju koja bi se emitovala na Jutjubu. Par ajfona, jedna kamera, mikseta, malo rasvete... Odabrali smo Bulevar Books i počeli. Definitivno nisam mislio da će ovo trajati sto epizoda.

Ko danas čini publiku i ko su najverniji ljubitelji stripa u Srbiji?

U Srbiji postoje dve grupe ljubitelja stripa. Prva je "generacija X", koja je rasla uz Bleka Stenu, Zagora, Alana Forda i slična izdanja osamdesetih godina. Druga je nova generacija koja raste na mangama - ne isključivo, ali najčešće na njima. Tu dolazi do svojevrsnog sudara svetova: stariji preferiraju italijansku, francusku i američku školu, dok mladi biraju Marvel i DC, a daleko najviše japansku mangu. Ključno je to da postoji ozbiljna publika.

Strip je, uz knjigu, jedan od retkih medija koji je zadržao originalni, štampani format, uprkos digitalizaciji i visokim cenama kolekcionarstva. Kako objašnjavaš taj fenomen?

Da, čini mi se da su stripovi danas i po 200 odsto skuplji od knjiga. Format je preživeo zahvaljujući "generaciji X", odnosno našoj generaciji. Mi smo se "ložili" na stripove osamdesetih, a onda je došao rat devedesetih i potpuno smo ispali iz tog voza. Većina ljudi je u nekom momentu izgubila ne samo interesovanje, već i mesto gde uopšte može da kupi strip. Jednostavno ih nije bilo na tržištu. Početkom dvehiljaditih, entuzijasti koji su bili klinci osamdesetih stasali su dovoljno da pokrenu sopstvene izdavačke kuće. Krenulo je sa "Belim putem", koji je u međuvremenu propao, ali oni su pokrenuli nešto što je ponovo privuklo čitalačku bazu - počeli su da prave omnibuse. Ponovo su se pojavili roto-stripovi, ali su istovremeno počeli da objavljuju francuska, američka i belgijska izdanja, pakujući ih u luksuzne albume. Mislim da je nostalgija tu odigrala ključnu ulogu. Zahvaljujući tome, program se proširio i na mange, jer su se pojavili klinci koji gledaju anime i čitaju stripove onlajn, što se sjajno primilo. Imali smo renesansu stripa, možda čak i veću nego što je to slučaj sa knjigom.

Šta prema tvom mišljenju trenutno najbolje prolazi na domaćem tržištu?

Kod starije generacije i dalje najbolje prolaze stripovi poput Zagora. To su naslovi štampani na roto-papiru; nekada je to radio Dnevnik, a danas Veseli četvrtak i još nekoliko izdavača koji to rade kontinuirano. Jednom sam pitao prijatelja: "Dobro, koliko ćeš puta kupiti ’Bubnjeve Darkvuda’, prvu epizodu Zagora? Imaš ih već ne znam ni sam koliko, od raznih izdavača." On mi je odgovorio: "Dokle god budu izdavali, ja ću kupovati." Drugi deo publike voli DC i Marvel superheroje, delom i zbog filmova, a ta ekipa obuhvata i mlađe generacije. Postoje, naravno, i kolekcionari koji cene umetnički strip - tu govorimo o francuskim, belgijskim, italijanskim i naročito južnoameričkim autorima. To su ozbiljni poznavaoci kojih je možda najmanje, ali oni ne pitaju za cenu kada je u pitanju kvalitetan album. I naravno, tu su klinci koji će kupiti svaku mangu koja se pojavi.

Mnogi ne znaju koliko je to zapravo rudarski posao. Koliko je vremena potrebno da bi se napravio jedan kvalitetan strip?

Potrebni su sati i sati, da ne kažem dani, a ponekad i godine da se završi jedna tabla. Stevan Subić, naš najpopularniji strip-autor koji će biti gost na snimanju stote epizode, radi za DC na vrlo popularnim naslovima. Kada dobije zadatak da uradi epizodu od 24 strane, pa tako deset epizoda za ceo serijal, on to može da završi za oko šest meseci. Govorim o crtanju, upisivanju teksta i bojenju. On sve radi sam. To je hiperprodukcija i on sam kaže da mu radni dan traje i po deset sati za crtačkim stolom. To je izuzetno naporan posao, ali vrhunski autori to mogu dobro da naplate. Sa druge strane, imamo holandsku autorku Eme de Jong, koju smo ugostili u emisiji. Ona je na svom stripu "Dani peska" (Days of Sand), koji svima preporučujem, radila sve sama: scenario, crtež i boju. Trebalo joj je skoro tri godine da završi taj album od oko 150 strana.

Kakva je trenutna situacija sa domaćom scenom i koliko autora zapravo živi od stripa?

Nekada je postojala velika "Novosadska škola" stripa, ali danas imamo veliki pul mladih stvaralaca koji imaju ugovore sa svetskim izdavačkim kućama. Upoznali smo dve mlade devojke iz Crne Gore koje imaju svega 18 godina i već rade mangu, kao i jednu devojku iz Beograda koja se bavi isključivo tim žanrom. Nekoliko autora radi nezavisne stripove za Dark Horse i druge evropske izdavače. Imamo čak i rok zvezde u stripu, poput Lea, gitariste Goblina. Procenjujem da u Srbiji trenutno oko stotinu ozbiljnih autora živi od stripa. Ako radite za Francuze, Italijane ili Amerikance, možete živeti vrlo pristojno. Međutim, problem je autorski strip u Srbiji - on gotovo da ne postoji, slično kao i u Hrvatskoj. Postoje udruženja koja pokušavaju da pokrenu stvari; izdavač System Comics, na primer, svake godine pruži priliku nekolicini mladih autora da objave svoju kompleksnu priču. To je dragoceno, jer većina naših ljudi radi kao "najamnici" za strane kompanije po tuđim scenarijima. To je velika stvar, ali nedostaje prostor za autorski izraz. Tu je potrebna i podrška države, kao i otkup stripova za biblioteke, što je u Hrvatskoj odlično rešeno. Izdavač poput Fibre može da isplati dobar deo produkcije samo kroz plasman u biblioteke.

Šta si ti lično novo naučio o svetu stripa kroz rad na ovom serijalu?

Znao sam osnov, koje škole postoje i koji su glavni naslovi. Neke sam pomno čitao kao klinac, a onda je nastupila ona praznina devedesetih. Dušan Majkić me je zapravo "uvukao" u ovo; on je imao malo šire predznanje. Kroz emisiju sam počeo da otkrivam nove autore, a najveće otkriće mi je japanski strip. Ja sam u emisiji "zadužen" za mange i to je neiscrpan svet. Čega god da se setite, domaćice, mehaničari, policajci, horor, svaka oblast života ima svoju mangu. Neverovatno je koliko su ti stripovi tiražni; neki se štampaju u deset miliona primeraka. Kada spojite kompletnu evropsku produkciju, ona ne može da parira tom svetu.

Kada biraš za svoju dušu, šta se nalazi na tvom stolu za čitanje?

Biram autorske stripove, uglavnom francuske, italijanske i američke. Jako volim američki storytelling i veliki sam fan Betmena. Ipak, najviše me fasciniraju autori koji sami pišu i crtaju, stvarajući dela koja su na nivou najozbiljnije književnosti. "Maus" je, recimo, dobio Pulicerovu nagradu iako je strip o Holokaustu. Trenutno je aktuelan Iran, a tu je sjajan strip "Persepolis" Marđan Satrapi, koja je verno opisala iransko društvo. Privlače me autori koji su spremni da žrtvuju godine rada na jednom albumu kako bi napravili malo remek-delo.

Jubilej proslavljate tamo gde je sve i počelo. Šta nas očekuje u subotu, 10. maja, u knjižari "Bulevar Books?

Glavni događaj je tribina pod nazivom: "Zašto su nam potrebni superheroji?". Želimo da napravimo poveznicu sa svetom i situacijom u kojoj se trenutno nalazimo. Gosti su nam Stevan Subić, kao jedan od najuspešnijih crtača sa ovih prostora i dr Vladimir Popov, koji je pre tri nedelje odbranio prvi doktorat na temu superheroja na našim prostorima. Naravno, tu ćemo biti Majkara i ja. Delićemo i stripove publici - obezbeđeno je više od 20 izdanja zahvaljujući izdavačkim kućama. Imaćemo i dve svirke: jedan mladi hardcore bend i jedan stariji sastav iz devedesetih. Posebno je zanimljivo što su frontmeni oba benda zapravo strip-autori. Sve počinje u 19 časova.

Perino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Oradio