Da li znaš zbog čega danas ne ideš na faks?

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u petak 11. novembra. U Srbiji se ovaj praznik obeležava od 2012. godine kao državni, te je svrstan u kalendar kao neradan dan.

U vagonu, nedaleko od francuskog grada Kompjenja, 11.11. u 11 sati 1918. godine, sile Antante potpisale su sa Nemačkom primirje u Prvom svetskom ratu.

Razgovarali smo sa studentima u Novom Sadu i pitali ih da li znaju (bez "guglanja") šta to obeležavamo danas. Ono što sigurno znaju jeste da danas ne idu na fakultet, ali im razlog uglavnom nije poznat. Najčešći odgovor bio je  "ne znam", pored toga i "nešto za Drugi svetski rat", ali se provukao i po koji tačan odgovor.

Prvi svetski rat započeo je 28. jula 1914. godine, kada je Austorougarska objavila rat Srbiji. Sam povod za izbijanje rata bio je atentant Gavrila Principa na austorugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu vojvotknjigu Sofiju u Sarajevu, podseća istoričar Vladimir Barović.

"Taj atentat je bio povod, a uzroci su bili dublji. Činjenica je da je šest do sedam meseci, pre nego što je izbio Prvi svetski rat, načelnik generalštaba Austrougarske monarhije tražio, ako se ne varam, osam ili devet puta da se napadne Srbija. Takozvani preventivni napad. Tako da je tu bilo dosta animoziteta, kao i oko ankesije Bosne i Hercegovine 1908. godine i mnogih drugih stvari", ističe Barović.

Ovaj rat vodila su dva velika saveza. Centralne sile činile su Austrougarska, Nemačka, Tuska, Bugarska i u početku Italija. Saveznice ili sile Antante, bile su Srbija, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Japan i mnoge druge zemlje. Do samog kraja rata, od evropskih država, jedino su Holandija, Švajcarska, Španija i skandinavske zemlje zadržale svoju neutralnost.

Natalijina ramonda je cvet koji predstavlja simbol ovog rata. On raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu. Na ovoj planini, srpska vojska je pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila borbu protiv Bugrske za oslobođenje Solunskog fronta. Kako kaže istoričar Predrag Bajić, vojska Kraljevine Srbije je u završetku rata odigrala mnogo veću ulogu probojem tog fronta nego što su mnogi istoričari voljni da priznaju. 

"Možda je malo preterano reći ono što je u svom pismu bugraskom caru rekao nemački car Vilhem II da je najmanja vojska u ovom ratu sama rešila rat, misleći na srpsku. Operativno, vojnički, Prvi svetski rat završen je probojem Solunskog fronta", zaključuje Bajić.

Pored Solunskog fronta, sile su se sukobile i na Istočnom, Zapadnom, Balkanskom i Italijanskom frontu. U ratu je poginulo ili bilo ranjeno više od 35 miliona vojnika i civila, a brojne zemlje su materijalno i ekonomski bile razorene.

Povodom proslave primirja, za sve mlade koji žele da se prisete lekcija iz istorije, Muzej Vojvodine će biti otvoren od 11 do 18 časova.

D. Predin