Čuvajmo pčele, one čuvaju svet

Verovatno ste do sada već čuli vest o tome da su pčele po prvi put u istoriji završile na popisu ugroženih vrsta. Jesu, i to je zastrašujuće, jer insekti su realno najbrojnija bića na našoj planeti, pa ako su oni ugroženi, šta će onda tek biti sa nama? Ukoliko niste sa punom pažnjom pročitali vest o pčelama, biće vam drago da znate da se zapravo radi o prilično autohtononim vrstama koje nastanjuju ostrva Havaje.

Doktorant biologije i pčelar Darko Batinić objasnio je za O radio da se zapravo radi o sedam ostrvskih vrsta, koje žive na Havajima i nigde više, a nastanjuju ga još od vremena nastanka ovih ostrva. Darko je i svoj doktorat posvetio pčelama, a za havajske kaže da su se specijalizovale za uslove koji su karakteristični za ta ostrva.

"Međutim, sa dolaskom ljudi, krenulo je intenzivno naseljavanje invazivnih vrsta, između ostalog mrava i drugih vrsta pčela. Obično su invazivne vrste, a kod nas nam je poznat slučaj ambrozije, veoma agresivne i istiskuju domaće vrste. To se upravo dogodilo na Havajima. Recimo, tamo su donesene indijske pčele i mravi koji nisu postojali na ostrvu, a koji su napadali pčelinja gnezda. One nisu imale mehanizam odbrane i to je dovelo do ugroženosti", objašnjava Darko.

Osim toga, problem je u slučaju Havaja predstavljao i parazit Varroa, koji je čak i ovde kod nas dobro poznat pčelarima. Prema Darkovim rečima, taj parazit je na primer tokom sedamdesetih godina na našim prostorima desetkovao pčelinje kolonije.

Upravo na ovom primeru možemo da zapazimo da ni pčele na našim prostorima nisu sigurne, te da to što je ugrožena havajska pčela, ne znači da je vreme da se opustimo. Darko kaže da je za nas jako bitno da pratimo šta se dešava sa osetljivim ostrvskim vrstama, jer se sličan scenario može ponoviti i na kontinentu.

"Nije to baš tako bezazleno kao što bi neko pomislio. U crvenu knjigu se svakodnevno dodaju nove vrste, a dodatan problem je u tome što ako dođe do nestanka domaćih pčela, možemo imati i velike posledice po ljudsku populaciju, usled gubitka hrane", dodaje Darko.

Podaci govore o tome da su trenutno pčelari širom sveta suočeni sa gubitkom od 30 pa do čak 90 odsto svojih kolonija, što je nazvano colony collapse disorder. Samo u Americi, broj kolonija je od 1988. do 2015. godine smanjen sa 5 miliona, na 2,5 miliona, a samo prošle godine proizvodnja meda je opla za 12 procenata.

Sa druge strane, u Srbiji je poslednjih godina pčelarstvo doživelo pravi bum. Tokom 2015. proizvedeno je rekordnih 12.500 tona meda zbog pogodnih vremenskih uslova. Samo jedan od naših najvećih proizvođača iz Svrljiga uspeva da dobije oko 40 tona meda godišnje iz svojih košnica! A prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih šest meseci ove godine izvezeno je čak više od 900 tona u vrednosti od 4,3 miliona dolara.

No, stručnjak za zaštitu prirode i direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić, upozorava da su ti podaci samo ekonomski, dok je prava slika i kod nas dosta sumorna.

"To povećanje dešava se jes se mnogo ljudi, usled ekonomske krize vraćaju poljoprivredi, pa tako i pčelarstvu. Ali, mi u savremenoj poljoprivredi posežemo za lošim stvarima - preterana upotreba pesticida. Poljoprivrednici koriste puno otrova na svojim njivama, voćari želeći da uklone neke stenice ili druge bube, zaprašuju voće u sred dana u cvetu, kada pčela najviše dolazi i oprašuje", upozorio je Ružić.

Sa njim smo razgovarali i o najekstremnijem scenariju. Hajde na trenutak da zamislimo da situacija sa pčelama kulminira i da naša planeta ostane u potpunosti bez njih.

"Jedna teorija kaže da kada bi nestale ptice koje se hrane paucima, pauci bi obmotali planetu za svega nekoliko dana i onda ne bi bilo sunca, a ljudi bi i od toga mogli da umru. A kada su pčele u pitanju, mislim da je proračun takav da bi sa svega nekoliko sedmica nastao potpuni paradoks, a da ne kažem da bi samo u roku od nekoliko meseci zavladala glad", ispričao nam je Milan.

Podaci su zabrinjavajući i zbog činjenice da u proseku jedno od svaka tri jela koje mi konzumiramo u udobnosti naših savremenih kuhinja, postoji samo zahvaljujući pčelinjem oprašivanju. Pčele oprašuju 40 odsto cvetnica i više od 200 poljoprivrednih kultura. Mislite o tome.

M.L.