Dajmo šansu pčelama da nas spasu

Pčele su ugrožene. Tu više nema nikakvih nedoumica. Čovek je svojim lošem delovanjem i odnosom prema prirodi ovu vrstu insekata doveo na rub propasti, u najvećoj meri i nesvestan da je time i sebe stavio u identičnu poziciju.

Već dugo se priča o ovome. Zato je Međunarodni Earthwatch Institut član londonskog društva Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.

Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje - možda i najvažnija funkcija pčela - omogućuje biljkama da se razmnožavaju. Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje. Takođe, studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta je otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena - ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi njihovog smanjenja jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, da počnu da se koriste prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.

Ima dovoljno predloga kako zaštititi pčele, ali se čini da se malo njih poštuje. Međunarodna organizacija Greenpeace kaže kako pčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu - ovo podrazumeva izbegavanje gigantske farme na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Možda je to moguće u nekom utopističkom društvu, ali ovo u kojem mi živimo nema mnogo mesta za humana čuda. Ipak, malih pomaka ima. Predstavljamo vam Zoricu Popović, Novosađanku koja već godinama radi ono što voli: šije obuću za jedan atraktivni novosadski brend.

(Zorica Popović: čekajući pčele)

Međutim, želja za prirodom kod nje je prevagnula. Odlučila je da u Ledincima u porodičnoj kući zapati koloniju pčela. Njeni motivi nisu finansijske prirode, ona ipak ne želi da menja posao. Njene pčele imaće poseban tretman.

“Imam posao koji volim, ali mi treba povezanost sa prirodom. Grad mi je dosadio, sve se teže snalazim sa ljudima, a volim ih. I onda sam odlučila da uradim nešto korisno pa sam odabrala pčele. Moj otac se bavio pčelarstvom kada smo bili klinci. Nikada nismo bili aktivni u tome, ali sam se ja uvek interesovala za to. Prestali smo kada on više nije mogao. Sada on opet želi, a ne može, a ja želim i mogu pa ćemo uklopiti to njegovo znanje i moju ljubav. Mislim da će to biti dovoljno”, kaže Zorica.

Ona je počela da nabavlja svu opremu koja je potrebna jednom pčelaru.

"Pošto je leto, a meni košnice tek stižu, neće biti meda, ali će one moći da prezime. Taman da i ja vidim kako će sve to da funkcioniše, pa da od proleća krenem u to ozbiljno. Imam prijatelje koji mogu da mi pomognu oko toga i mislim da će to sve biti super", kaže Zorica.

Prema njenim rečima, proizvodnja meda nije joj prioritet.

"Očekujem da pronađem svoj mir, pčele su mi fascinantne i očekujem da učine da se dobro osećam. Prirodi treba pomoći pa makar i ovako malo. Najviše su ugrožene vrste pčela koje nisu medonosne, a čitala sam puno tekstova o tome koje vrste biljaka, cveća i drveća treba saditi kako bi one imale uslova za opstanak. Pošto imam dovoljno prostora u Ledincima, počeću da sadim i te vrste biljaka. Važno mi je da uradim nešto dobro, a da i ja dobijem neku vrstu zadovoljstva", objašnjava Zorica.

Naučnici se slažu da se masovno izumiranje pčela dešava isključivo zahvaljujući dejstvu čoveka na prirodu. Trovanja pčela od strane nesavesnih ratara i voćara masovna je pojava, a ne pomaže ni uvođenje GMO setvenih kultura.

Da bi jedna vrsta opstala ključno je da ima stanište u kojem može nesmetano da živi, hrani se i razmnožava. Kada se ta staništa smanjuju i nestaju, nestaju i životinjske vrste koje su ih naseljavale. Pčele tu nisu izuzetak.

Pčelari imaju veliku ulogu u očuvanju pčela, makar onih medonosnih. Stojan Anđelković iz Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine kaže da leka ima, ali da nam mnogo toga ne ide na ruku.

"Oko 85 odsto biljaka koje koristimo u ishrani opraše pčele. Zato apelujemo da se sade i druge biljke da bi pčele opstale i mogle da obavljaju svoj zadatak. Pčele su odličan pokazatelj stanja ekosistema, a nemarni smo prema okolini. Mi pčelari stalno tražimo da se menjaju zakoni da bi se sačuvale pčele. Ja molim sve koji koriste pesticide i insekticide da to rade u onoj meri koju je propisao proizvođač i da to rade kada pčela nema napolju, recimo noću", kaže Anđelković.

On kaže da je koronavirus znatno oštetio pčelare koji su imali gubitke i u prinosu meda i u broju pčela. Naime, mnogi stariji pčelari nisu mogli da obilaze kolonije u vreme vanrednog stanja, što je često dovodilo do izumiranja rojeva. Ove godine se odužilo hladno i kišovito vreme, pa je i trenutna sezona lošija.

"Svakog proleća upozoravamo da se ne prska voće u cvetu i velike su kazne, ali se ljudi često ne pridržavaju. U svetu se kompanije i proizvođači uveliko bave zaštitom pčela. U obavezi su da oko njiva seju trave koje cvetaju da bi pčele i drugi insekti tu mogli da se razmnožavaju", kaže Anđelković.

U ovakvoj situaciji aktuelno postaje i urbano pčelarstvo. Društvo pčelara "Jovan Živanović" nedavno je pozvalo članove da učestvuju u projektu urbanog pčelarstva koji bi trebalo da finansira jedna međunarodna organizacija. Oni su pozvali članove koji imaju mogućnost da na teritoriji grada ili okolnih mesta u urbanoj sredini formiraju pčelinjake sa 5-10 društava ( oni koji su u individualnom stanovanju i imaju svoj plac).

Ukoliko ovaj projekat prođe dobila bi se oprema i pčele za formiranje pčelinjaka uz obavezu da se stara o njima u određenom periodu.

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.

P.K.