Brže od rekorda, jače od bola: Mina i Filip o putu ka atletskom vrhu

Na Državnom  prvenstvu Srbije u atletici, koje je održano u Kraljevu, zabaleženi su zavidni rezultati koji mogu da ohrabre poklonike atletike u našoj zemlji. Među šampionima ovog prvenstva su Mina Stanković, članica Atletskog kluba Pirot, koja je osvojila zlatnu medalju u disciplini 5 km sportsko hodanje, i Filip Stanković, član Atletskog kluba Vojvodina iz Novog Sada, koji je osvojio zlato na 400 i 800 metara. Oni su govorili o svojim disciplinama, odricanjima, treningu i planovima za budućnost.

Kako gledate na ovaj rezultat? Koliko ste njime zadovoljni i šta vam znači u ovoj fazi sezone?

Mina: Za mene je ta trka bila deo trenažnog procesa jer se trenutno spremam za 21 km, što je seniorska disciplina. Prvenstvo Srbije je trka koju odrađujem svake godine i uspela sam da i ove godine oborim nacionalni rekord za tri sekunde. Ova zlatna medalja mi mnogo znači, jer sam prvakinja Srbije osam puta uzastopno, a uspela sam i da popravim svoje vreme.

Filip: Za mene je ovo stvarno veliki uspeh. Taj rezultat je ujedno i norma za Svetsko prvenstvo za juniore koje se održava od 5. do 9. avgusta u Americi, u Judžinu. Pored pobede nad sjajnim protivnikom, taj rezultat nosi dodatnu težinu. To je praktično bila generalna proba gde sam odradio ono što je bio dogovor sa trenerom i sve se završilo na najbolji mogući način uz zlatnu medalju.

Koliko su vaši rezultati bolji i koliko je drugačija konkurencija u odnosu na poslednja velika takmičenja na kojima ste bili prošle godine?

Mina: Evropsko prvenstvo u Sanremu prošle godine bilo je na 10 km i to je bila moja poslednja juniorska trka. Bila sam četvrta i u samom finišu sam se borila za medalju. Sada se spremam za 21 km, što je glavna seniorska disciplina, ali me sledeće godine u kategoriji mlađih seniora (U23) očekuje Evropsko prvenstvo ponovo na 10 km. Verujem da ću do tada još više popraviti rezultat i da ću se ponovo boriti za medalju.

Filip: Što se tiče onih bronzi na Balkanijadi na 400 metara, mislim da sam tu napravio neke taktičke greške, a uticao je i akumulirani umor. Plasman je bio dobar, ali nisam bio zadovoljan rezultatom koji sam očekivao da ću istrčati. Ipak, vremenom se sve popravilo i došlo je na svoje mesto.

Koje su specifičnosti vaših disciplina, od onoga što se primenjuje na treninzima pa do dešavanja u glavi i telu tokom same trke?

Mina: Sportsko hodanje je specifična disciplina jer se distance menjaju kako prelazite u starije kategorije. Kao dete hodate 2 km, pa 5 km, dok mi je prošle godine glavna disciplina bila 10 km. Ove godine, kao seniorka, prelazim na polumaraton i maraton (21 i 42 km). Treninzi za polumaraton zahtevaju veći obim rada, ali uz dobrog trenera taj prelaz ne pada teško jer se sve prilagođava postepeno.

Filip: Treninzi su dosta zahtevni jer mora da se radi mnogo specifičnih deonica baš za 400 metara. Mislim da su ovi treninzi najteži jer je bol koji izaziva laktat verovatno najgori koji možete osetiti u atletici. Ipak, svaki odrađen trening vidim kao napredak i to me motiviše. Što se same trke tiče, taktika je ključna – ranije mi se dešavalo da krenem prebrzo ili presporo, ali sada sam pogodio pravi tempo u prvom delu trke koji mi je doneo medalju.

Koje su željene predispozicije za vaše discipline i za koga je taj sport?

Mina: Brzo hodanje je tehnička disciplina i zahteva mnogo rada na samoj tehnici. Veoma je zanimljiva jer vas uvek čeka novi izazov i nova distanca. U Srbiji nas ima malo u ovoj disciplini, ljudi uglavnom biraju trčanje, ali ako volite ono što radite, ništa nije teško.

Filip: Moja disciplina je sprint, pa je neophodna osnovna brzina na 100 i 200 metara. Međutim, potrebno je i mnogo izdržljivosti da bi se trka završila, jer nakon 250 metara mišići počinju da bole i otkazuju zbog laktata. Ta izdržljivost se stiče isključivo kroz naporan trening.

Da li su vam životni planovi za budućnost isključivo povezani sa atletikom ili imate i neke druge planove?

Mina: Trenutno mi je fokus samo na atletici. Moj najveći cilj su Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine i želim da jurim tu normu već u predolimpijskoj godini. U daljoj budućnosti se svakako vidim u sferi sporta jer je to postalo moj glavni životni cilj.

Filip: Završio sam gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i upisao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, IT smer. Cilj mi je da se pored atletike bavim i poslom u IT svetu. Smatram da je obrazovanje veoma bitno jer se od atletike ne može uvek živeti, pa je važno posvetiti vreme i učenju i školi

Razgovor sa Minom i Filipom možete preslušati u plejeru

Aleksandar Bujić