Zašto vest da u Škotskoj deca mogu da biraju pol i nije vest

Deca stara četiri godine i više moći će da biraju pol u školskim ustanovama bez saglasnosti roditelja, prema novom LGBTQ+ inkluzivnom uputstvu škotske vlade. Svako dete koje odluči da promeni pol mora da bude podržano i saslušano u obrazovnoj ustanovi, prema novom savetu škotske vlade, objavio je britanski "Telegraf", a senzacionalno preneli naši mediji. Doduše, uz nekoliko nedostajućih ključnih činjenica.

Uputstvo koje je izašlo važi u osnovnim školama Škotske i između ostalog, kaže da najmlađa deca, ona koja imaju četiri ili pet godina, ukoliko imaju potrebu, mogu rodno da se izraze, jer "prepoznavanje i razvoj polnog identiteta može da se dogodi u najranijem detinjstvu". Prva važna stvar je ovo između ostalog, jer smernice postoje duže vreme i imaju više od 70 stranica, odnosno, mnogo više od šest rečenica koje mediji prenose. Drugo važno jeste da je reč o "smernicama", ne pravilu. I, treće, jesu iskustva nauke, kao što je razvojna psihologija, koja jasno pokazuje da i deca u tako malom uzrastu mogu jasno da kažu da li se osećaju kao dečak ili devojčica, objašnjava psihološkinja i predsednica Sekcije za seksualnu orijentaciju i rodnu različitost društva psihologa Srbije, Vedrana Mirković. 

"U tom kontekstu, smernice koje je objavila škotska Vlada tiču se upravo te razvojne činjenice da dete, kada je jako malo, zaista može o sebi da govori u terminima ja sam dečak ili devojčica i da je sasvim u redu validirati neku rodnu različitost kod dece, ili rodno netipično ponašanje, kako se to u psihologiji još uvek zove. Validacija se pokazuje u tome da je potpuno u redu nekako prihvatiti detetovo izjašnjavanje", objašnjava Vedrana. 

Dodatno, ono što istraživanja pokazuju, jeste da to nije zbunjujući proces za samo dete. Dete se oseća kao dečak ili devojčica od samog početka. Dodatno, validacija tog osećanja ne dovodi to toga da osoba postane nefunkcionalna, već naprotiv, naglašava Vedrana. 

"Čitava suština tih smernica je to - mi imamo neke naučne činjenice iz razvojne psihologije. Neko ih je uzeo i prosto napravio, u odnosu na njih, neke inkluzivne smernice, a sve je to zasnovano na procesu posmatranja trans dece ili dece koja su na bilo koji način nekako rodno različita. To je čitava priča", zaključuje Vedrana.

Ipak, nije baš to čitava priča. Ovime zapravo zatvaramo samo senzacionalističko poglavlje pomenute vesti i otvaramo ono kojim se ređe ide – poglavlje dugotrajne podrške. Prava priča je u tome. Čak i ako krenemo sa podrškom od vrtića, kaže vaspitačica Ljiljana Medenica.

"Važno im je dati podršku u svemu, pogotovo u takvim stvarima, jer je to nešto što može da utiče na njihov dalji razvoj, na samopouzdanje, na osećaj o sebi i drugima. Podjednako je važno znati i kako im objasniti da je u redu biti to što jesu. Kada im stvorite siguran prostor, opet, u svakom smislu, onda možete da radite na izgradnji zdravih ličnosti", objašnjava Ljiljana.

Krovna organizacija mladih Srbije je u okviru projekta "Srušimo četiri zida" ove godine uradila istraživanje o položaju mladih LGBT ljudi u manjim, lokalnim zajednicama. Podaci pokazuju da je njihov položaj zabrinjavajuć, da podrška i razumevanje vršnjaka izostaju, kao i to da nastavnici u osnovnim i srednjim školama nedovoljno vremena posvećuju temi LGBT+ zajednice na časovima. Retki su prostori u kojima se mladi osećaju sigurno da se uopšte izraze, poput Centra Izađi, kaže izvršna direktora tog centra Isidora Isakov.

"Ono što oni govore da je njima važno, to je taj osećaj pripadnosti, osećaj da te neko sluša i da veruje tome što ti govoriš. Za razliku od sredine u kojoj inače funkcionišu, kao što su škola ili naše društvo, gde na njihove izjave dobijaju pitanja da li si siguran, otkud ti to znaš, ti si mali, nemaš pojma i na neki način im se ne dozvoljava da razmišljaju o svojoj različitosti uopšte. Ovde prosto samo imaju prostor da to urade", kaže Isidora.

I upravo tako se vraćamo na suštinu smernica škotske vlade. Poenta inkluzivnih smernica jeste da se od njih ne pravi fama – ljudi će svakako na njih odreagovati – već da se stvori prostor u kome mladi mogu da iskažu rodnu različitost. Nije upitno da li o ovome govorimo, već na koji način. 

Ceo prilog poslušaj u plejeru:

I. Miloradov