I cvet i revolucija

Osmi je mart, 1857. godine, u Sjedinjenim amerčkim državama okupile su se žene zaposlene u tekstilnoj industriji i organizovale velike demonstracije, zahtevajući bolje radne uslove i plate. Demonstracije se nastavljaju i narednih godina. Isti je datum, 1908. godine i najmasovniji protest do tada. Oko 15.000 žena okupilo u Njujorku zahtevajući kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa. Dve godine kasnije, održana je prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu, gde je, na predlog nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovljen Međunarodni dan žena. U narednih nekoliko godina, talas demonstracija žena zahvatio je celu Evropu. A onda je, nekako, taj borbeni talas prerastao u reklamu.

Feminizam nije ružna reč i na to te svakodnevno podsećaju Milica Kravić Aksamit i Tamara Srijemac. Njih dve, osim što su autorke emisije "Žena u kutiji" na Radio Novom Sadu, takođe su i deo feminističke mreže oformljene krajem 2019. godine u našem gradu. Ova neformalna koalicija ujedinjuje više od trideset feminističkih i srodnih organizacija i inicijativa. Ponosno mogu da ti kažem da su Milica i Tamara moje drugarice, što je manje bitno, ali, važnije, one su zapravo odlične novinarke koje glasno govore o ženskim pravima.

"Osmi mart i dalje jeste prvenstveno taj cvet, poklon i pažnja ženama. I dalje skupljamo u tim vrtićkim i školskim grupama pare za poklon, a nekako izostaje ta borbena nota, koja treba da bude u prvom planu.  Nisam protiv toga da se nekoj ženi kupi poklon i tako iskaže neka vrsta poštovanja, ali ipak na taj način malo diskreditujemo naše prethodnice, koje su taj Osmi mart doživljavale upravo borbeno. Mislim da bi trebalo da vratimo pravi značaj tom danu - da on jeste prvenstveno borbeni praznik, a da li će ići poklon uz to, to je, onako, lični izbor", objašnjava Tamara Srijemac, novinarka i koautorka emisije "Žena u kutiji". Njena koleginica Milica Kravić, pak, suprotnog je mišljenja.

"Ja jesam protiv toga i jako me nervira to što se konstantno kupuje i što je Osmi mart šoping praznik. Mi smo sa svih strana obasipani informacijama o sniženjima. Žene, dame, ženice... Meni je od toga doslovno muka, jer skoro pa nigde, jedva negde na platformama, imamo ponegde priču o suštini tog praznika, značaju ženske borbe i značaju te borbe danas i zašto je ona potrebna tako da me taj konzumeristički momenat sad već jako nervira".

Taj konzumeristički pogled nije samo među mladima, marketinškim agencijama i cvećarama koje su jedine izgleda smele da rade proteklog vikenda. Deca u školi sami prave čestitke za praznike i rođendane mamama, a onda te iste mame, paradoksalno, učiteljicama kupuju skupe satove, torbe ili parfeme. Učiteljica Bojana Nastić, jedna je od onih koja sa decom o prazniku razgovara od prvog razreda.

"Važno mi je da napomenem deci, u samom startu, da su se žene morale boriti za određena prava koja imaju danas, da ta borba i dalje traje i da je meni zato bitno da ih naučim međusobnom poštovanju. Ne samo devojčice, sestre, majke i bake, nego da se poštuju i dečaci i da nauče od malih nogu da su sve žene jednako bitne i da za svaku treba da imaju i vremena i razumevanja i da poklanjaju pažnju svakog dana, a ne samo tada. Ipak, mislim da je to pre svega stvar kućnog vaspitanja i da sve to, nažalost, pre svega potiče iz kuće. Iako mi o tome pričamo svaki dan, oni treba da uče od roditelja i što je važnije, od primera, koji su nažalost, sve lošiji i sve manje u korist žena. Lično bih više volela da je Osmi mart revolucija, za mene negde i jeste, s tim što sve više počinjem da verujem da borba, ako ne krene od malih nogu, a više i ne kreće, da kasnije može da bude i uzaludna ili da se otrgne i pređe u neki drugi pravac", smatra Bojana.

Otpor prema feminizmu ne jenjava u zemljama poput naše ili zemalja regiona. A taj otpor dolazi iz neznanja, tvrde borci za ljudska prava, jer bez obzira na to, većina ima izgrađen stav da li je ženama potreban feminizam da bi ostvarile svoja prava. Taj stav, posebno je uvrežen među mladima. Ipak, direktorica udruženja "Sloboda nema cenu", Dobrila Marković, tvrdi da poražavajuće rezultate istraživanja koja se rade sa mladima ne treba osuđivati, već razumeti.

"Da, istraživanja govore da su stavovi mladih prema nasilju sve tolerantniji, ne samo kada govorimo o nasilju prema ženama, nego generalno prema nasilju, ali to uvek iznosimo sa nekim osuđivačkim stavom prema mlađim generacijama. Mislim da je to u stvari breme nas, koji smo malo starije generacije, jer te mlade neko treba da nauči i da razgovara sa njima. Tako da i roditelji i škola nemaju više one mogućnosti da i vaspitavaju, ali i uče mlade šta i kako se radi ali i šta jeste, a šta nije u redu. Mislim da ne treba toliko da osuđujemo mlade nego da probamo da ih naučimo. Ako mi koji smo i treba da budemo uzor, promenimo naše stavove, mislim da ćemo tada imati pravo da kažemo 'mladi jesu ili nisu u pravu'. Ovako bi trebalo da, dok još uvek ima vremena i šta da se menja, da stvarno probamo da sednemo i razgovaramo sa njima i da im objasnimo da takvi stavovi nisu u redu", objašnjava Dobrila.

15 hiljada žena iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije i Ukrajine, odgovaralo je nedavno na online anketu. Od tih 15 hiljada žena 43 odsto misli da muškarac treba i fizički da pokaže ko je gazda kuće, 26 veruje da žena ne sme sama da bira prijatelje, a 17 odsto misli da je seks obaveza žene, čak i kada nije raspoložena.

Postoje tradicionalno muški i ženski poslovi i boks definitivno nije ženska stvar. Pa, ipak, osmog marta prošle godine u Novom Sadu počela je Revolucija. I bukvalno i figurativno. Naime, Revolucija je revija ženskog boksa, čiji je cilj da skrene pažnju javnosti na devojčice, devojke i žene, svetske i evropske prvakinje u borilačkim sportovima, za koje apsolutno ne znamo. Revoluciju je pokrenula Sandra Zekić, novinarka, bokserka, svetska šampionka.

"Ja sam možda pripadnica starije generacije, u kojoj smo feminizam počeli da shvatamo na pogrešan način i mnogo stereotipa smo stavili pod njegovo okrilje, bez da smo se pozabavili time šta je on zapravo i šta treba da donese. Tako da feminizam jeste delom i ovo što mi radimo, možda i više nego što sam ja mislila pre nego što smo u to krenuli. Ali nije ono sve pogrdno što nepravedno trpamo pod taj pojam. Mislim da ćemo o njemu tek učiti i pričati sve više. Zato smo i krenuli sa Revolucijom, baš na ovaj dan. To jeste Dan žena i dan kada su žene izborile neka svoja prava, pa zašto ne bismo iskoristili da ove devojke koje toliko već u tim borilačkim sportovima postoje, konačno postanu na jedan takav dan vidljivije. I iz godine u godinu još vidljivije", kaže Sandra.

Prva asocijacija na Osmi mart većini je crveni karanfil. Druga je ona koja bi možda trebalo da nam bude - crno bela fotografija Klare Cetkin i Roze Luksembrg iz 1910. godine. U vreme kada je ova slika snimljena te dve umne, hrabre žene, ikone ženske borbe za slobodu i dostojanstvo, nisu imale čak ni pravo glasa, ali su ipak bile vodeće političarke svog doba, liderke levice i borkinje za mir, usred Nemačke, u doba ratne euforije. Osmi mart nije retro, on je klasika: simbol borbe  za elementarnu ravnopravnost muškaraca i žena, za pravo glasa i pravo na dostojanstven rad. Ciljevi koji su i danas aktuelni.

Ovaj ponedeljak posvećen je heroinama, ženama. Ovog ponedeljka nećemo cvet, hoćemo revoluciju.

Ako i ti imaš pritužbe na Osmi mart, celu emisiju poslušaj u podcastu.

Ivana Miloradov

Fotografije: pixabay.com