Subvencije za kupovinu bicikla svetski trend

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će subvencionisati kupovinu bicikala za građane. Prvi koraci su već načinjeni. U budžetu je opredeljeno osam miliona dinara u tu svrhu. Takođe, Gradska uprava za zaštitu životne sredine raspisaće je javni konkurs za izbor udruženja koje će realizovati taj program. Kako nam je rečeno, Gradska uprava nema kapaciteta da se bavi ovakvim projektom te će tu odgovornost prebaciti na neku organizaciju koja će imati jasna zaduženja.

Na konkurs će moći da se prijave udruženja koja nemaju tekućih dugova, nisu u blokadi, redovno plaćaju porez, sa teritorije Novog Sada su i opravdala su sav novac koji su do sada dobijala od grada.

Prema "Pravilniku o uslovima i načinu pružanja podrške za nabavku bicikala" koji je grad Novi Sad prosledio udruženjima na razmatranje i na javnu raspravu, iznos subvencije će biti naknadno određen, električni skuteri i bicikli neće moći da se dotiraju i u obzir ulaze samo klasični bicikli.

Pravilnik takođe nalaže da građani koji traže subvenciju moraju imati prebivalište na teritoriji Novog Sada, što dokazuju kopijom lične karte. Samo jedan član iz porodice može dobiti sredstva po Javnom pozivu, osoba mora dostaviti dokaz o kupovini bicikla, sa datumom nakon objavljivanja konačne liste, odnosno, fiskalni račun sa gotovinskim računom na ime izabranog lica.

Grad će subvenciju, dakle, uplatiti tražiocima tek nakon kupovine bicikla i to isključivo na dinarski račun.

Toliko znamo za sada, o ovim pravilima se trenutno raspravlja i videćemo kako će na kraju sve to izgledati.

"Sama ideja podrazumeva da se ljudi dodatno motivišu da voze bicikl, tako što im se pomaže da ga kupe. To je karakterističan način podsticaja za sredine koje su već uznapredovale u biciklizmu, odnosno, imaju više od deset odsto biciklista u saobraćaju, a Novi Sad je to dostigao. Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa kojim smo razgovarali, preporučilo je lokalnim samoupravama da pokrenu ovakav program i Novi Sad se prvi odazvao", kaže za Oradio Marko Trifković iz "Novosadske biciklističke inicijative".

Prema njegovim rečima, ideja je da postupak za dobijanje subvencije bude što jednostavniji, da ljudi kupe bicikl, donesu račun i da dobiju povrat novca.

"Gledaće se da što više ljudi ima koristi od ovog programa. Što se tiče iznosa, to ćemo još videti. Očekujemo da će se iznos, kakav god na početku bio, posle povećavati", kaže Trifković.

Naš sagovornik ističe da subvencije ohrabruju ljude da kupe bicikl.

"Ljudima znači taj podsticaj, koliki god on bio. Pogledajte podsticaj u turizmu. Vaučeri od pet hiljada dinara su mnoge potakli da krenu negde na odmor. Mislim da će tu biti mnogo više benfita nego što očekujemo, a tu ubrajam i ekološki. Smanjuje se zagađenje, jer ova mera doprinosi demotorizaciji", objašnjava Marko.

Dva grada na Balkanu imaju ozbiljna iskustva sa dotiranjem kupovine bicikala. Jedan od njih je Podgorica, koja je u nekoliko navrata građanima isplaćivala subvenciju od 100 evra po biciklu.

"Mi smo promovisali ovaj program duže vreme, ali u proteklih godinu dana Podgorica subvencioniše kupovinu. Imali su u nekoliko navrata akciju dotiranja do 100 evra za kupovinu. Imamo oko 100 bicikala i oko 50 trotineta koji su kroz taj program kupljeni", kaže nam Dejan Tofčević iz organizacije biciklo.me.

Prema njegovim rečima, subvencije na ulice izvode veći broj biciklista jer, čak i ljudi koji nisu planirali kupovinu bicikla, zbog ovog poticaja odluče drugačije i počnu da voze bicikl.

Skopje je među balkanskim gradovima pravi veteran u subvencionisanju kupovine bicikala. Ono je prošle godine pomagalo kupovinu bicikala sa 50 evra, a električnih trotineta sa 110 evra.

"Skopje je 2012. godine po opštinama počelo da subvencioniše kupovinu bicikala sa maksimalnih 50 evra. Naredne godine su počele sve opštine to da rade, a neke su to radile i u nekoliko navrata tokom godine. Ne zna se koliko je tačno bicikala ovako kupljeno, ali neka gruba računica sugeriše da je za svo ovo vreme nabavljeno oko 30.000 bicikala u Makedoniji", kaže Darko Arsovski iz organizacije "Na točak".

On napominje da je broj biciklista na ulicama glavnog grada Makedonije vidno povećan od kako postoji ova akcija i da su benefiti veliki.

Ipak, da ne ide sva baš tako glatko, navodi Darko, pobrinuli su se političari koji su u nekim opštinama iskoristili ovaj program za kupovinu glasova, pa je sada stav organizacije "Na točak" da je vreme za ulaganje u biciklističku infrastrukturu, staze i oznake.

Pandemija koronavirusa je ozbiljno ubrzala ideju subvencionisanja kupovine bicikala, jer je postalo jasno da zagađenje vazduha ozbiljno pospešuje bolesti izazvane ovim virusom. Italija je tako odlučila da ljudima u gradovima ponudi do 500 evra kako bi smanjila zagađenje, ali i nadoknadila nedostatak javnog prevoza.

Grad Milano je, nezavisno od toga, ove godine počeo da plaća zaposlenima dolazak na posao.

Amsterdam već godinama plaća 0,22 evra po kilometru ako na posao dolazite biciklom. Ovaj grad takođe nudi i subvencije za kupovinu električnih bicikala, a odavno je poznato da je čitav grad podređen biciklima.

Velika Britanija uvela je nedavno vaučere za popravku bicikala, a mnogi gradovi plaćaju zaposlenima da dolaze na posao na dva točka.

Najuspešnija u igri subvencija je Belgija. Subvencije su uveli još 1999. godine. Biciklisti dobijaju 0,24 evra po kilometru, a brojne kompanije i same dotiraju ovakav vid prevoza.

P.K.

Foto: NSBI/Pexels