Stavovi mladih o EU nikad gori

Forum mladih Evropskog pokreta raspisao je konkurs za prijem mladih od 17 do 22 godine koji će u narednom periodu učiti o aktivizmu, omladinskoj politici i procesu evropskih integracija. Konkurs je otvoren još danas i sutra (utorak 28.02.), a aplikanti mogu ovde da popune obrazac za prijavu. 

Ovo je bio povod za razgovor sa predsednicom Foruma mladih Ivanom Markulić koja za O radio kaže da stavovi mladih o Evropskoj uniji nikada nisu bili gori i da je konkurs raspisan kako bi se ova slika popravila.

Forum mladih je raspisao konkurs za nove članove. Koji su uslovi?

Forum mladih je raspisao konkurs i rok je utorak 28. februar. Jedan od glavnih uslova je da su mladi željni da budu aktivni, da žele da nauče nešto novo o EU i da steknu iskustvo u aktivizmu. Ovde smo se fokusirali na mlade od 17 do 22 godine jer smatramo da baš ova grupa treba da se aktivira, baš u tom periodu, jer možete videti da generacije koje izlaze sa fakulteta ne uče lako kako treba da izgleda aktivizam, kao i evropske integracije.

Šta aplikante čeka ukoliko budu primljeni?

Čeka ih iskustvo aktivizma u jednoj organizaciji, a pre svega u omladinskom aktivizmu. Naučiće da pišu projekte, pre svega mislim na osnove pisanja. Biće uključeni u sve projekte na kojima Forum mladih radi. Takođe će imati prilike da učestvuju na događajima Evropskog pokreta u Srbiji koji je jedna od najstarijih nevladinih organizacija. Imaće porilike da uče o digitalnom marketingu, o samom aktivizmu i mnogim temama koje njih interesuju.

Forum mladih postoji od 2014. godine. Kakve su njegove aktivnosti bile do sada?

Prošle godine smo bili najaktivniji i fokusirali smo se na rad sa mladima na lokalu, jer je tamo najgora situacija u aktivizmu i informisanju mladih. Imali smo mnogo debata u Beogradu i na lokalu. Obeležili smo "Dan Evrope", a imali smo i mnoge međunarodne aktivnosti i pisali smo jednu brošuru koja se bavi evropskim vrednostima i institucijama i njenim postulatima, a koja će biti dostupna mladima u celoj Srbiji.

Istraživanja pokazuju da mladi često imaju veoma malo informacija o EU. Na kome je krivica za takvo stanje?

Mislim da je krivica na obe strane. Pre svega na obrazovnom sistemu i na samim institucijama koje ne rade dovoljno na informisanja građana, a pre svega mladih. Prosto ne postoje kanali informisanja građana o EU, pa onda imate situaciju da mladi o EU saznaju na TV i online medijima, uglavnom o negativnim stvarima koje su najčešće produkt propagande političkih struja koje su protiv EU. Na žalost, po našem istraživanju iz aprila prošle godine, stavovi mladih o EU su možda najgori u poslednjih 10 godina, od kada smo krenuli da se integrišemo. Kako ide vreme stanje nikako nije bolje i treba raditi na tome.

Možete li konkretnije da objasnite te negativne stavove mladih?

Kao primer evroskeptika pokazao se mlad čovek do 30 godina starosti, sa lokala, sa proruskim stavovima i koji je skeptičan prema evropskim integracijama i celoj priči o transformaciji društva i politike. Sa druge strane, fotorobot je mlada devojka, visoko obrazovana u odnosu na mlade muškarce bez fakulteta, koja podržava EU put. Naravno ova dva modela ne važe za sve, ali pokazuju na čemu još više moramo da radimo. Ono što se takođe pokazalo je to da su  mladi apatični u odnosu na to hoćemo li ući u EU. Oni uglavnom misle da je put dobar, ali ne vide kako to njima može da se doprinese. To je donekle kontradiktorno, ali mislim da stvarno pokazuje da su mladi zbunjeni u tom procesu.

Kada uporedite položaj mladih u Srbiji i nekoj od zemalja EU, koje su glavne razlike?

Pre svega nezaposlenost, koja je kod nas jako visoka. Nezvanično nezaposlenost je na 50 odsto. To je negde nesnalaženje na tržištu rada posle fakulteta. To je i razlog zašto smo raspisali konkurs. Vi posle fakulteta ili srednje škole nemate bilo kakvo iskustvo, bilo da je u NVO ili bilo kakvo drugo radno iskustvo i to je velika razlika između nas ovde i mladih Evropljana. Kod nas su interesovanja mladih više skučena nego negde na Zapadu, što je povezano i sa time koliko oni uopšte putuju van zemlje.

P. Klaić