Društvo / Aktivizam
Šta je važno znati pre odlaska na proteste
Poslednjih nekoliko meseci, ali i godina protesti u Srbiji su postali sve češći način ispoljavanja mišljenja i stavova građana. "Ćale ovo je za tebe", propratilo je masovne proteste tokom pandemije, blokiranje puteva i "Rio Tinto marš iz Srbije" obeležilo je ekološke proteste, a saobraćajnice su bile blokirane i zbog neispunjenih zahteva o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović
Protesti predstavljaju javno ispoljavanje neslaganja sa nekom odlukom ili protivljenje nečijem delovanju. Mogu biti individualni i kolektivni. Prema Zakonu o javnom okupljanju pod mirnim okupljanjem i javnim protestom podrazumeva se svako organizovano okupljanje građana koje se održava radi javnog nenasilnog izražavanja političkih, socijalnih i drugih uverenja i interesa.
Aktivista i organizator mnogobrojnih protesta Brajan Brković napominje da je osnovna stvar koju građani treba da znaju, kada pričamo o ponašanju na protestima, da se ne sme primenjivati nasilje.
"To je jako važno da svi znaju. Kada se održava protest, mi se okupljamo oko nekog cilja, a nasilje nije način postizanja cilja. Ono uvodi osobu u direktno kršenje zakona. U svakoj organizaciji protesta nam je jako važno da se pridržavamo tih nekih zakonskih mera ili normi, pa čak i kada nam borba postane gerilska, možda nekonvencionalna", ističe Brajan.
Foto: DW/D. Dedović
On napominje i da se ne može znati kako će ko da reaguje tokom protesta, te da postoje neke stvari koje možemo uraditi unapred, kako bi ostali bezbedni na protestima.
"S obzirom da ne znamo kakva će biti reakcija policije, važno je da sa sobom imamo malu bočicu hidrogenskog rastvora, maramu kojom možemo da prekrijemo nos u slučaju ispaljivanja suzavca. Ukoliko vide sumnjiva lica u zabačenim ulicama ili šumicama, trebalo bi da se drže mase, da se ne izdvajaju. Kada policija u civilu nekoga zaustavi, čovek koji je na protestu ima pravo da vidi značku. Dok ne vidi značku i ne čuje razlog privođenja uopšte ne mora bilo gde da ide sa policajcem", kaže Brajan.
OBRATI PAŽNJU
Aktivista Nikola Ristić kaže da se na protestima ponaša kao što bi se ponašao u bilo kom drugom okruženju.
"Bilo bi i nefer da se bunimo i tražimo neko bolje društvo, a da se ponašamo na neki način koji bi bio protivan toj nekoj viziji. To je normalno, pristojno ponašanje, osim što se okupljamo na nekom mestu, imamo neku rutu, uzvikujemo neke parole i slično. Što se tiče prava i obaveza, nisam siguran da poznajem bilo šta više od onoga što se tiče i odnosi na genralna prava i obaveze građana", zaključuje Nikola.
Foto: Oradio
Novinar Stefan Kosanović ističe pravila lepog ponašanja i konstantnost kao najvažnije faktore za uspešan protest.
"Mi smo na Balkanu naučili da jedan izlazak na ulicu ne menja ništa. Ako želimo nešto da promenimo moramo da budemo uporni i da mnogo puta izlazimo na ulicu, kako bi pokazali ljudima koji odlučuju da je nešto stvarno problem. Takođe je jako bitno i važno za svakoga na protestima, da na proteste izlazi zbog nekih uverenja, neke želje za promenom, ali i da zna da neko drugi u toj istoj grupi možda nema takvo mišljenje. Videli smo na nekim protestima i levicu i desnicu koje se sukobljavaju. Mislim da je važno da se takve ideološke sekire zakopaju zarad nekog većeg cilja koji protest treba da donese", kaže Stefan.
Brajan dodaje i da je dužnost organizatora da ustanovi norme ponašanja na protestima i da pruži sve neophodne informacije građanima.
"Ono što sam ja video za ovih šest, sedam godina iskustva je da kada su građani upućeni koja su njihova prava, mogu bolje da odolevaju različitim vrstama pritisaka ili zastrašivanja na samom protestu. Da bi se ostvarili ciljevi protesta zaista su potrebni disciplina, složnost i solidarsnost u tom nekom nenasilnom činu", zaključuje Brajan.
J. Božić
