Septic baza: Punk is not dead!

Čitava rok kultura ponikla je na buntu, ideologiji pobune. Međutim, koliko nas koji volimo pank ili se čak deklarišemo kao "pankeri živi po tim principima. Oni koji nikada nisu bili u sistemu i žive dosledno ono što misle i vole, mogu se nabrojati na prste jedne ruke. To su moderni monasi, lučonoše. Takav je i Damir Pavić-Septic, umetnik iz Subotice, anarhista po ubedjenju, koji već četiri decenije radi i opstaje u zoni andergraunda. Zarad principijelnog stava prema umetnosti odrekao se skoro svega materijalnog, ali i ono malo što ima, mogao bi da izgubi. Prostor u kome radi, "Septic baza", predviđen je za rušenje i pokušavaju da ga isteraju odatle. Ako to uspeju, Damir gubi mesto za rad, a Subotica važan prostor za okupljanje nezavisnih umetnika. U klubu CK13 nedavno je održana benefit žurka za "Septic bazu", a mi smo je iskoristili za razgovor sa umetnikom.

autor: Deymos Rascal (lična arhiva Damira Pavića Septica)

Šta se događa sa "Septic bazom"?

Taj prostor, koji iznajmljujem duže od sedam godina i koji smo pretvorili u crtačku radionicu i mali galerijski prostor i mesto okupljanja, jer takvih mesta nema u Subotici, sada žele da sruše. On je pod udarom građevinske firme, koja na razne načine, pritiscima, pokušava da nas istera odatle. Najnoviji pritisak su visoki računi, koji zapravo ne postoje, ili su duplirani ili su nečiji. Ja, kao pojedinac koji nema stalan posao, ne primam socijalnu pomoć, ne mogu to da platim. Svojim crtanjem mogu da se izdržavam, ali ovo je astronomski za mene, zato sam se obratio za pomoć ljudima koji prepoznaju da je taj prostor važan za zajednicu. Pomoglo je puno ljudi  iz inostranstva, pomažu drugari, umetnici, ali siguran sam da će pritisaka i dalje biti.

Da li ima puno umetnika u Subotici koji rade sa tobom, koji koriste taj prostor? Postoji li nezavisna umetnička scena?

Jako mnogo ljudi prođe kroz taj prostor, tamo se od 2006. godine održava neformalna inicijativa "Insomnia". Mislim da se, dok se različite grupe ljudi ne izmešaju međusobno, nikakva scena ne može praviti. Ima puno vrednih, mladih ljudi koje ja i ne znam. Dosta je razjedinjeno, da je veći grad to bi bilo ok, ali Subotica je mala. Postoji ignorancija različitih bitnih faktora da bi se zaista formirala neka scena. Ovako, sve je individualno. Održi se koncert, svi se napiju i posle odu kući. I to je to. To nije scena!

Nikada nisam smatrao bitnim to koliko ima fanzina ili bendova, već koliko ima ljudi. Dokle god se ne konzumira ta scena, dok se ne razmenjuju fanzini, umetnička dela, informacije uopšte, od toga nema ništa. I nije čudo što turbo folk svuda vlada.

autor: Deymos Rascal (lična arhiva Damira Pavića-Septica)

Da li održavaš kontakte sa grupama i umetnicima iz regiona?

Da, da... Da ne održavam kontakte ne bih preživeo!

Kako uspevaš da opstaneš četiri decenije a da živiš dosledno, po principima? Mora da je teško?

Pakleno je teško! Ima tu stvari koje nikome ne bih preporučio. Doživljavaš strašne stvari, isključivanje struje, razmišljaš o tome da li ćeš nešto fotokopirati ili kupiti doručak. Ima teških momenata, ali oni daju na vrednosti onim lepim, čine da ti drugi budu nekako lepši! Kad bi bilo lako - bilo bi sumnjivo!

I dalje najviše crtaš?

Više nego ikada! Pravim crtačke radionice, radim kavere za bendove, za albume, radim koncept art za neke horor igre.

Šta te inspiriše posle toliko vremena?

Ne računajući stripove, filmove i igre, u šta sam ekstremno zagrizao, oduvek me inspirisalo nasilje i nesreće, ono koje ja doživljavam i koje vidim oko sebe. To je okidač za rad. Nema dokumentovanog nasilja koje nisam pogledao. Ja sam esteta i na leš ne gledam kao leš. Treba mi neki stresan momenat da bi se pokrenuo. Konflikti me inspirišu!

lična arhiva Damira Pavića-Septica

Moram da te pitam, da li si bio u iskušenju da ostaviš sve i predješ u mejnstrim? Da skineš "čirokanu" i odeš da se zaposliš u "Toplanu"?

Više bih voleo neki posao koji ne opterećuje, a da mi crtanje bude hobi, ali to nije moguće sada. Suviše sam zagrizao i nema ni potrebe, dobro radim i zadovoljan sam, ali i ljudi oko mene su zadovoljni. Super je kad si ti srećan, ali je to uzalud ako ne usrećuješ i ljude pored sebe. Čemu onda sve?!

Marko Jakovljev