Seksizam u koraku s vremenom

Seksistički je pitanje o bračnom statusu na razgovoru za posao. Seksistički je da se uglavnom ženama daje starateljstvo jer su "samo majke dobri roditelji". Seksistički je da ti čovek na sred ulice dobaci kako si 'dobra' i da je to ljudima simpatično. Seksizam živi i u onlajn svetu.

foto: Thetechjournal

Seksizam je univerzalan za oba pola, mada je u većini slučajeva vezan za ženu. Može da utiče i na muškarce i dečake kada se ne uklapaju u stereotipne rodne uloge.

Seksizam i seksualno uznemiravanje su česti na društvenim mrežama, a za to možemo uzeti primer Tvitera. Hešhtegovi na osnovu seksističkih tema često budu viralni, na primer #LiesToldByFemales, #IHateFemalesWho i #ThatsWhatSlutsDo promovišu zabrinjavajuće ponašanje.

Istraživači su došli do zaključka da je izrazito seksističko ponašanje podstaknuto 'efektom osećaja svemoći na mreži'. Ovaj efekat uključuje fenomen u kojem korisnici interneta, pod zaštitom anonimnosti, mogu da se ponašaju onako kako se face2face ne bi usudili.

Podkast emisije "O tome se priča" poslušajte u plejeru.  

Studentkinja medijskih studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Branislava Kolarov kaže da je pisanje na netu mač sa dve oštrice.

"Mislim da to zavisi od ljudi koji prate određene stvari i da postoje fore i na račun žena i na račun muškaraca. To je sve negde humoristički upakovano i ne treba shvatati preterano ozbiljno. Tu anonimnost mnogo pomaže, svi možemo da se igramo Boga na internetu jer imamo krug ljudi koji nas čita i cilj nam je da imamo ljude koji nas podržavaju, tako da možemo da dobijemo vetar u leđa iako su neki komentari negativni i zlonamerni", rekla je Branislava. 

Iva Gajić je na istim studijama i ona misli da neki ljudi nisu svesni gde je granica.

"Mislim da ljudi nisu svesni da mogu da kažu šta misle ali do neke granice, dok ne vređaju. Kada su na Tviteru tada misle da mogu sve da kažu jer će tako biti popularniji. Meni je najčešći primer u emisiji Hane Adrović gde se iznova ponavljaju seksistički komentari. To je postao trend, a neverovatno je da to može da se desi. Svako ko odstupa od ukalupljenog stila je apsolutna meta seksističkih komentara", kaže Iva.

foto: Reactnohate

Razgovarajući sa našim mladim sugrađanima o ovoj temi, uglavnom smo dobili odgovore da je seksizam prisutan u svim segentima života, kako onlajn tako i oflajn, kao i da se ta granica polako briše.

"Nisam direktno imala susrete sa takvim porukama. Ali znam mnogo devojaka koje jesu i koje su to prihvatile kao sastavni deo svakodnevice. Mislim da je strašno pogrešan stav da je to normalno".

"Znam da će ovo da zvuči kao laž, ali mene žene redovno prozivaju. Ni sam ne znam zbog čega je to tako ali eto, postoji i ta strana medalje".

"Strašno je kada dobijaš poruke od osobe za koju nemaš apsolutno predstavu ko je i odakle. Tu mreže ne pomažu, jer ma koliko mi profil bio zaštićen i zaključan, poruku mogu da primim. A one su ponekad i više nego zabrinjavajuće".

Anonimnost se povezuje sa povećanim neprijateljstvom na mreži i van nje. Ovo je naročito tačno kada pojedinac kreira seksistički sadržaj, umesto da deli sadržaje drugih. Pored toga, anonimno neprijateljsko ponašanje nije ograničeno samo na internet postavke, već bi se potencijalno moglo preći i u životno okruženje.

foto: Indianexpress

Nedavni potezi poput #MeToo kampanje, povećali su svest o stalnom i široko rasprostranjenom seksizmu u svim sektorima društva. Kao odgovor, Savet Evrope je usvojio preporuku za prevenciju i borbu protiv seksizma. Ovaj poseban tekst prvi put sadrži međunarodno-pravnu definiciju seksizma. Preporuka čini vezu između dela “svakodnevnog seksizma” i nasilja nad ženama, dela koje stvara atmosferu zastrašivanja, straha i diskriminacije, koje pogađa uglavnom žene i devojke. Države se ohrabruju da usvoje zakone koji osuđuju seksizam i kriminaliziraju seksistički govor mržnje. Takođe se zahteva da zemlje nadgledaju sprovođenje antiseksističke politike na nacionalnom nivou i periodično podnose izveštaje pred Savetom Evrope.

Branislava Kolarov kaže da je svako ko se suprostavi nekom mišljenju potencijalna meta.

"Ne samo seksizma, nego bilo kakvog oblika nasilja. Mislim da svi imamo način da se zaštitimo od toga, postoji zaštita privatnosti, način za udaljavanje osoba koje su nasilne onlajn, postoje ljudi kojima se možemo obratiti povodom toga. Mislim da na globalnom nivou mladi ljudi koji se previše eksponiraju mogu užasno negativno da reaguju na negativne komentare. Naročito u fazi razvoja i odrastanja može da utiče na njihovo samopouzdanje. Ali mi smo ti koji biramo na koji način ćemo da se zaštitimo od svega", rekla je Branislava. 

"Mislim da komentari mogu mnogo da utiču na psihu osim ako ti ne odlučiš da su 'to samo komentari'. Bukvalno na početku čega god, budeš u fazonu da znaš da će biti i negativnih komentara ali da te to ne dotiče", nadovezala se Iva Gajić. 

Seksizam se može se činiti benignim, ali stvara atmosferu zastrašivanja, straha i nesigurnosti. To dovodi do prihvatanja nasilja, uglavnom nad ženama i devojčicama. Evo samo nekih brojki: u Engleskoj, 66 odsto devojaka od 16-18 godina je iskusilo ili svedočilo upotrebi seksističkog govora u školi. Oko 60 odsto žena u Amsterdamu je prijavilo neki oblik javnog seksualnog uznemiravanja. U Francuskoj, polovina mladih žena je u skorijoj prošlosti izvrgnuta poniženju zbog toga što su žene. U Srbiji, 76 odsto žena nije shvaćeno ozbiljno u poslovnom svetu.  

J.Mijatović