O tome se priča: Kako mladi reaguju na proteste?

Koliko su mladi društveno ili politički angažovani i iz kojih razloga? Da li su svi društveno aktivni ili ne? Da li su apatični ili su razvili kritičko mišljenje? Ovo su samo neka od pitanja na koje smo potražili odgovore u emisiji "O tome se priča".

Foto: Nenad Mihajlović

Nije svaka mlada osoba indiferentna prema politici. Naravno, ima onih koje to ne zanima i ne dotiče, ali tu su i oni koji su razvili kritičko mišljenje i njih ne treba posmatrati kao neku vrstu anomalije, već kao najnoviju kariku u decenijama dugom lancu mladih aktivista koji se bore za promene. I to je tako širom sveta.

Broj mladih koji se interesuju za politiku iz godine u godinu je sve veći, sa sticanjem prava na glasanje dolazi i njihovo interesovanje za stanje u državi, ali i u svetu. Oni mogu da glasaju i da budu razočarani političarima koji ih neretko svojim vođenjem države revoltiraju i tada nezadovoljstvo iskazuju građanskim protestima. Ovi podaci su deo istraživanja Orb medija koje uključuje podatke iz istraživanja na uzorku od oko 980.000 ljudi u 128 zemalja.

Profesorica književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Nevena Varnica jedna je od potpisnica podrške aktuenim protestima u Srbiji. Ona kaže da je proglas potpisala odmah, ne znajući koliko je ljudi pre nje to potpisalo i ko su ti ljudi uopšte.

"Ono što mi je odmah upalo u oči jeste rečenica 'ne podržavamo nijednu stranku, niti stranačku organizaciju, već se zalažemo za građansku svest i običnog građanina, koji na taj način dobija pravo da iskaže svoje mišljenje i slobodu govora'. Naravno da su mi prošle kroz glavu i posledice mog potpisivanja, ali pitanje koje se tada nameće jeste pitanje slobode i naših moralnih obaveza i prava. Tada je odgovor jasan. Ono što je uočljivo kod mladih danas jeste da sazrevaju i razlikuju se od onih koji dođu na prvu ili drugu godinu pa razmišljaju samo o ispitima i svakodnevnim fakultetskim stvarima, u odnosu na one koji su već zreliji na master studijama", rekla nam je Nevena Varnica u emisiji "O tome se priča".

U klimi u kojoj je veliki deo odraslih postao inertan i razočaran, raste broj mladih koji su spremni da reaguju. Iako su kao milenijalci često okarakterisani kao lenji, nezainteresovani i egoistični, sve je više onih koji glasno preispituju svet oko sebe, zahtevajući da se stvari odvijaju drugačije. Protesti pod vođstvom mladih su deo naše i prošlosti i sadašnjosti, jer se, po njihovom mišljenju, jedino promenama može doći do boljeg života. I promenu vide kao moguću jedino kroz proteste. Studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Tea Vukadin učesnica je i govornica na protestima, ona kaže da je motiv za šetnju na protestima "mrak koji je tu i isti ljudi koji su na funkcijama trideset godina".

"Neistomišljenika uvek ima i sa njima obično dolazi do konflikta, što ja ne volim, pa ih i izbegavam. Želimo da postignemo to da se izbije strah iz ljudi, da možemo slobodno da šetamo ulicom i iznosimo svoje mišljenje. Ljudi ne žele da žive u strahu, s jedne strane mi je divno što se toliko ljudi probudilo, ali s druge strane vidi se da su oni u strahu. Želimo da izađemo iz medijskog mraka i da imamo javne servise za građane. Želimo da se upali svetlo, jer smo mi jedna divna država i ja želim da ostanem ovde, ne želim da idem preko da bih radila i zaradila. Želim da živim u svojoj zemlji", rekla je naša sagovornica.

Foto: Tea Vukadin (privatna arhiva)

Tea Vukadin dodaje da su vođeni parolom da se "ništa ne rešava nasiljem", ali da provokatora uvek ima.

"Kada se pojave provokatori, redari ih okruže i polako ih udalje od povorke. Nikakvo nasilje, pokušavamo od toga da se sklonimo jer znamo da će izvrtati istinu. Niko iz naše organizacije nije takav i zato se ograđujemo od toga. U principu mislim da niko nije apolitičan, čak i ti koji kažu da ih politika ne zanima sigurno imaju neki stav, samo iz nekih određenih razloga ne žele da se izjašnjavaju. Ja se izjašnjavam uvek, jer znam da imam normalan i zdrav stav", ističe naša sagovornica.

Anketa koju smo uradili među mladim Novosađanima pokazala je da ima onih koji su nezainteresovani za proteste, jer misle da se na taj ništa ne može promeniti. Bilo je i onih koji smatraju da protesti imaju snagu da promene postojeće stanje, ali i onih koji ne žele ništa da menjaju, jer ne vide razlog za to. Jedan od zadovoljnih sugrađana je i momak koji je nam je izneo svoje mišljenje, ali je insistirao na tome da ostane anoniman.

"Srbija je bila u jeku strašne političke krize i drastične ekonomske bede, sa kojom se ikada suočila. Posle izbora došao je novi početak koji je ulio nadu ljudima da može da bude dobro kada staviš interese zemlje ispred svojih ličnih. Došlo je vreme da gledamo napred, a ne u prošlost i da obratimo pažnju na ono što možemo da menjamo. Država je sada ekonomski stabilna, otvaraju se nova radna mesta i fabrike i u manjim mestima. Srbija je došla do trenutka kada znate da, ako vredno radite i učite, možete od toga da živite i imati bolje živote u svojim gradovima. Reč je tu o staroj matrici po kojoj većina ide za pobednikom, pogotovo mladi", kaže on.

Foto: Miljana Milekić

Sofija Balać je bila jedna od učesnica protesta koji su se odvjali pre dve godine. Ona kaže da je entuzijazam koji se rodio te 2017. godine, kada je dosta mladih i studenata učestvovalo, krenuo da jenjava i različite struje su počele da se prepliću unutar samih organizatora protesta.

"Meni se lično to nije dopalo i već u toku tih protesta sam odlučila da, ako se sledeći put išta bude dešavalo, ne želim da budem deo toga. Zato što ne želim da me povezuju sa različitim ideologijama, koje su počele da se pojavljuju kao neka opozicija ili kao 'kontra'. Ono u šta sam ja utopijski verovala da će se desiti, a to je da se svi ujedinimo protiv lošeg, nije se dogodilo. Desilo se da smo krenuli da se grupišemo u različite opozicione struje, koje su meni strane same po sebi. Jer, postoji opozicija, a ne opozicija 1, opozicija 2, opozicija 3 i tako dalje. To mi nije odgovaralo", objašnjava Sofija.

Ona kaže da ne vidi rešenje u šetnji, iako je podržava.

"Pratim u vestima šta se dešava, ali prosto, ne želim da šetam, jer mislim da to neće promeniti mnogo toga. Osećala bih se licemerno kada bih šetala, a zapravo verovala da to ništa neće promeniti. Drugi problem u vezi sa svim tim je što zaista nemam odgovor na pitanje šta možemo da uradimo da bi se sve promenilo. Mislim da nemam opcija jer, ako šetam, to jeste jedna opcija, ali ja ne verujem u to i pitam se šta će se desiti nakon tih šetnji, ako se smeni vlast i ako se sruši sistem, ja nemam kome da verujem. To je moj glavni problem, ne verujem nikome u celoj toj priči, a zaista ne želim da stojim rame uz rame sa nekim ljudima sa čijim stavovima se ne slažem. Mislim da je edukacija jedino ono u šta verujem i što može da napravi neakav minijaturni korak", kaže Sofija.

Kada je reč o protestima koji se u poslednjih deset godina događaju širom sveta, najčešći zahtev na kojem mladi insistiraju jeste sloboda. Generacija Y je deo populacije koja se protivi nejednakosti i ugnjetavanju i ne boji se da ustane za ono u šta veruje. Iako mladi ne mogu uvek da dobiju ono što zahtevaju, to im ipak daje više hrabrosti da povećaju broj protesta i njihovu razmeru. Naša sagovornica Sofija Balać kaže da, kada su u pitanju aktuelni protesti, nije sigurna u to da li svi ljudi znaju zbog čega šetaju.

"Vraćam se na priču ujedinjenja, svi mi želimo da nam bude bolje, ali ne znamo šta je to bolje i da li će postojati i da li je moguće. Opet, sa druge strane, nemamo osnovnu edukaciju. Imamo masovna okupljanja za ruskog predsednika kao našeg 'velikog brata', a ne znamo istoriju, zašto to radimo. Mislim da mnogi moji vršnjaci, koji su sada na protestima, nemaju pojma šta se desilo nakon 5. oktobra. Možda jeste bilo bolje, ali, da li su se stvari rešile", ističe Sofija.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte u plejeru: 

J.Mijatović