Ne sadite drveće bilo gde, za to postoje planovi

Proleće je stiglo i baš vam se dopada kako je sve zeleno, a možda bi moglo da bude još zelenije ako biste tu između zgrada zasadili neku brezu ili šta god drugo. Već zamišljate fini hlad tokom leta, decu kako se penju na drvo i uživaju. Međutim, ipak ne bi trebalo sami da odlučujete o tome da li da sadite drveće u gradu, već možete da se obratite nadležnim institucijama.

Ako smatrate da u gradu nema dovoljno zelenila i da bi trebalo da bude više drveća, verovatno ste u pravu. Međutim, to ne znači da treba da sadite drveće gde god da poželite, već da se raspitate koje drvo bi bilo dobro zasaditi i na kom mestu. Na različite načine možete da doprinesete ozelenjavanju grada – Gradska uprava za zaštitu životne sredine finansira veliki broj projekata ozelenjavanja, a inicijativu možete da prijavite preko mesne zajednice.

"To se posebno odnosi na uređenje blokovskog zelenila, dakle između blokova zgrada. Realizacija ovakvih projekata može da ide i preko skupština stanara, koje svoje inicijative treba da podnesu mesnim zajednicama. Ovakvi programi realizuju se van perioda vegetacije, dakle u kasnu jesen ili rano proleće. Najbolji put je ne preko Gradskog zelenila, mada može i tako, nije problem, nego preko mesnih zajednica", objašnjava Ivan Nožinić iz Gradskog zelenila.

Knjižara Mala Velika Knjiga već deset godina obeležava Dan književnosti za decu tako što u Kameničkom parku sadi po jedno drvo za nekog domaćeg pisca. Ove godine zasađena je breza za Branu Crnčevića. Radmilo Mulić iz te knjižare kaže da drvo ne možete da sadite gde hoćete i kad hoćete, a pitali smo ga koliko su preduzeća poput Gradskog zelenila i Zavoda za zaštitu prirode raspoložene da pomognu pri sadnji.

"Oni imaju svoje poslove, svoje parkove i sve ostalo. Oni to smatraju nekim malim hirom, mojom ludorijom. Ali kad deset godina ludujete, onda ste ili za ustanovu ili da vam se pridruže. Ja mislim da će se oni pridružiti tome, da me neće strpati u neku ustanovu, zato što sam atipičan po tome što sadim drvo, a ne sečem ga. To je malo čudno", kaže Mulić.

Pokret gorana Vojvodine je ranije sadio drveće, međutim, otkad je to zakonski regulisano, prestali su. Oni kažu da je sađenje drveća prvi korak ka zdravijem okruženju, ali da to treba da prepustimo nadležnima.

"Logično, bio bi problem. Prvo, što bi svako verovatno posadio gde god misli da treba, a opet, ta površina već postoji u nekom planu, ima neku svoju namenu i kasnije može da bude neka zgrada ili parking. S druge strane, slobodne travnate površine imaju svoj značaj u dekorativnom smislu i funkciji zelenila, tako da, kada bi svaka osoba radila onako kako misli, mislim da bi nam grad bio manje lepše uređen nego što je sada", kaže Tamara Anđelović iz Pokreta gorana Vojvodine.

Gradsko zelenilo apeluje na građane da maksimalno čuvaju zelenilo koje oni posade, zato što se često dešava da mlade sadnice već posle nekoliko dana budu iščupane. To sve ide na teret građana, jer oni preko poreza plaćaju ozelenjavanje, pa i bahatost nekolicine sugrađana koji čupaju sadnice. Takođe apeluju na građane da ne sade sami drveće, jer je i to kažnjivo.

"Mi i komunalna policija, pošto je ona zadužena za kažnjavanje, ne primenjujemo te metode, zato što znamo da građani sade drveće iz najbolje namere. Ipak, apelujemo na građane da konsultuju Gradsko zelenilo, a mi kasnije to sa nadzorom rešimo, da jednostavno ne sade zelenilo van katastra koji postoji", kaže Nožinić.

U zavisnosti od mesta gde želite da zasadite drvo, treba da dobijete dozvolu od različitih institucija. Na primer, za Kamenički park zadužen je i Zavod za zaštitu prirode. Ako imate inicijativu za ozelenjavanjem svoje okoline, najbolje bi bilo da kontaktirate svoju mesnu zajednicu i ne bi trebalo da sadite drveće gde god poželite, jer je velika verovatnoća da će biti posečeno.

Jasna Žugić