Interseks i nebinarne osobe na Balkanu kao da ne postoje

Poznajete li nekoga ko se izjašnjava kao interseks ili međupolna osoba? Znate li šta taj termin znači, koga reprezentuje i koje su mu karakteristike? Znate li kako da se postavite kada sretnete interseks osobu? Ista pitanja važe i kada su u pitanju nebinarne osobe, jeste li nekada čuli za njih? Znate li šta ih karakteriše?

Foto: Pixabay.com

Iako dve potpuno različite kategorije polnosti ljudskih bića i interseks i nebinarne osobe prolaze kroz slične probleme u svakom društvu, a naročito u zatvorenom kakvo je ovo naše. Stoga smo odlučili da vam približimo ova dva koncepta i omogućimo da čujete šta to znači i kakav je život interseks ili nebinarne osobe na Balkanu.

Interseks je krovni termin za osobe rođene sa varijacijama polnih karakteristika, hromozoma i/ili hormona koji ne moraju odgovarati društvenim i medicinskim očekivanjima. Tačnije rečeno, interseks osobe su rođene sa fizičkim ili biološkim polnim karakteristikama, poput polne anatomije, reproduktivnih organa, hormonskih obrazaca i/ili hromozomskih obrazaca koji se ne poklapaju sa tipičnim definicijama muškog, odnosno, ženskog tela.

Ponekad, kada se beba rodi, jednostavno je identifikovati da je međupolna zbog telesnih karakteristika. Povremeno, interseks bebe imaju spoljne genitalije koje izgledaju jasno ženske, odnosno muške, ali unutrašnje genitalije se mogu razlikovati, mogu biti neadekvatno formirane ili nepostojeće. U nekim slučajevima, interseks stanje, odnosno telo, može se otkriti tokom detinjstva, u pubertetu, čak i u odraslom dobu.

Kristian Ranđelović iz organizacije "XYSpectrum" za Oradio kaže da je nevidljivost jedan od najvećih problema interseks zajednice u Srbiji i šire.

"Nevidljivost postoji na nekoliko nivoa, tu je i stigma i sve to ide od lekara ka roditeljima, od roditelja ka deci, od dece ka drugoj deci i na kraju od strane celog društva. Nevidljivi smo zbog straha od nepoznatog", kaže Kristian.

Na pitanje koliko su građani upoznati sa postojanjem interseks osoba, Kristian kaže da je to zanemarljiva količina informacija.

"Činjenica je da se reč hermafrodit još uvek češće koristi u raznim nivoima društva. Ne poznaje se sam termin interseks ili međupolna osoba, a ti ljudi su ekstremno retko u medijima da bi javnost naučili bilo čemu", kaže naš sagovornik.

On navodi da postoji više od 40 varijacija, odnosno dijagnoza u tom spektru. Zajedničko svim ljudima sa nekom od tih varijacija jeste da nose neku vrstu traume još od detinjstva, jer se dobar deo takvih slučajeva "rešavao" operacijama.

"Telesna trauma obeleži život osobe koja prođe operaciju, a onda počnu da rastu, pa se suočavaju sa svim onim nerazumevanjem, strahom, osudama... Možete samo zamisliti kako izgleda detinjstvo jedne interseks osobe”, kaže Kristian.

Prema podacima koje je obezbedila organizacija "XYSpectrum" teško je pouzdano utvrditi broj rođene interseks dece. Neke procene se kreću od jedan na 200 do jedan na 2.000 rođenih. Podatak Ujedinjenih nacija je da 1,7 odsto osoba može biti rođeno sa nekom od interseks varijacija.

Sa druge strane, nebinarnost je sveobuhvatna kategorija za rodne identitete koji nisu isključivo muški ili ženski‍ - ‌identitete koji su izvan binarnosti. Nebinarne osobe mogu u svom rodnom izražavanju ispoljavati kombinaciju muževnosti i ženstvenosti, ili nijedno.

O svim ovim problemima Kristian je razgovarao i sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković na sastanku na kojem su došli do zaključka da postojeća zakonska rešenja ne rešavaju najvažnije probleme sa kojima se suočavaju interseks osobe i njihove porodice. 

Poseban akcenat tada je u razgovoru Ranđelović stavio na pitanje medicinskog tretmana koji se primenjuje neposredno po rođenju interseks dece, kao i na nedostatak adekvatne psihološke podrške njihovim roditeljima. 

Asocijacija "Spektra" snimila je nekoliko svedočenja u formatu žive biblioteke. Dobrovoljci su u tom projektu u video formatu ispričali priče o sebi i svom rodnom identitetu. Katja iz Podgorice se identifikovala kao nebinarna osoba.

"Sve što kažem, govori samo o mom ličnom osećaju, a ne o čitavoj zajednici. Svoj rodni identitet, kao nebinarne žene, opisala bih kao nešto zbog čega ne osećam potrebu da se smeštam u unapred određene kutije, kakve su muška ili ženska. Svoj identitet ne osećam kao nešto što mora biti određeno. On se nalazi negde između uobičajenih", kaže Katja.

Jedno od pitanja na koje nije bilo lako dati odgovor, bilo je i kako si spoznala svoj identitet. Put do tog otkrića bio je trnovit.

"U jednom trenutku sam počela da se družim sa LGBT zajednicom i upoznala sam ljude različitih identiteta, pa mi je sve to dalo prostora da počnem da razmišljam i o sebi. Znala sam da se osećam drugačije, ali nisam znala kako to da definišem. Upoznavanjem trans zajednice osetila sam ogromno olakšanje, jer sam shvatila da sebe više ne moram da opisujem samo kao ženu. Imala sam 14 godina tada", kaže Katja.

Prema njenim rečima, neko ko poznaje nebinarnu osobu trebalo bi samo da je sasluša i da prihvati identitet koji joj ona predstavi.

"Samo nemojte da ih gurate u kutije binarnog, već saslušajte šta im odgovara, kako žele da im se obraćate i da shvatite kako se te osobe osećaju u pojedinim trenucima", kaže Katja.

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.

P. Klaić