Romantizovani pank kao demonstracija optimizma

Novosadski bend Kürwabanda nedavno se oglasio EP izdanjem "Demonstracije optimizama". Sedam kompozicija u žestokom ritmu čine trenutni presek rada jedne sveže ekipe koja bi u budućnosti trebalo da zablista. Tu više nema buntovne mladosti - samo iskustvo i kilometaža. Najstariji, gitarista Aleksandar Ljiljak, u pank podzemlju poznatiji kao Džeremaja, pričao je za Oradio.

Da li je u pitanju supergrupa i kako se sklopila pod tim imenom?

Može se reći da je Kurwabanda supergrupa, jer je sastavljena od članova tri novosadska benda. Boris (vokal) i  Srđan (bas) su bili članovi benda The Tizzies koji više ne svira, dok su Dejan (gitara) i Kimi (bubnjevi) članovi benda Drnč. Ja sam svirao gitaru u sastavu Surovi surf pank, koji se nedavno raspao. Sve je krenulo od džemovanja i pesama koje nisam stigao da realizujem sa Surovim. Prvobitno je trebalo da se zovemo Fekete kiz (Crna ruka), ali smo odabrali bolju varijantu.

Pojavili ste se sa EP izdanjem vrlo optimističnog naslova.

Izgleda da nam danas jedino ostaje da imamo nalete optimizma, mada naše pesme i nisu nešto optimistične. Dobro je i da smo kreativni u ovakvim vremenima, pa i bez ikakve love.

Pesma "Krah"

Pesme su veoma žestoke, možda i nešto najžešće što si do sada svirao?

Tako je, drugačije je. Mi smo tu, zapravo, konačno uspeli da uskladimo sve naše ljubavi. Svi smo iz sličnog ali opet različitog miljea. Ti znaš da ja volim pank i HC. Momci iz Drnča vole taj sirovi, britanski, pank, Boris i Srđan imaju širok spektar interesovanja. Ja napišem pesmu, a Srđan onda dalje sve usklađuje. I može se priznati da je sve žešće, samo što sam već mator pa se umorim brzo kada duže sviram, a treba to ispratiti.

Da li planirate da ovaj EP promovišete uživo?

Imamo planove, samo ja ne znam šta se nama dešava. Već nekoliko puta sam, na više mesta, slao naše demo snimke, međutim, niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu. Valjda treba da prođe neko vreme, pa da ljudi krenu da nas zovu i čuju. Do sada smo imali samo jedan nastup i tada smo odsvirali samo tri pesme. Ali kada konačno probijemo led, slava će biti tek pred nama.

Imate jednu pesmu zanimjivog naslova "Đarma".

Ta pesma je baš stara, ali je meni uvek tu nešto smetalo. Ona je posvećena mom najboljem drugu Čabi, koji već duže od petnaest godina živi u Americi. Manje-više, sve kompozicije su priče o mojim bliskim ljudima. Pored Čabe, tu je pesma "Igi" koja je posvećena mom tragično nastradalom drugu Igoru. Ima i stvar pod imenom "Riđi" koju nismo stigli sada da snimimo a i ona govori o još jednom mom dobrom drugu. Dakle, pesme kao romantizovane biografije likova koje poznajem.

Pesma "Đarma"

Da li planirate album?

Dogovorili smo se da, kada budemo imali ceo materijal za kompletan album, sve to ponovo snimimo. Ovaj EP je samo demonstracija nas i našeg optimizma.

A spotovi?

Pa trebalo je i to da uradimo. Ja se bavim videom, snimanjima i montažom, ali nismo uspeli da realizujemo ni jedan jedini spot. To ti je kao ona priča, mehančar ima najgori auto, frizer ima najgoru frizuru a ja, koji se bavim montažom, nemam nikakav spot. Imam par scenarija i do kraja godine bi trebalo da uradimo barem jedan spot. Svi mi nešto radimo, a treba nam ekstra vremena kako bi  to realizovali.

Na kraju, poslušajte pesmu "Isus".

Dušan Majkić