Pesme kao vrednost života

Mlada muzičarka Olivera Popović trenutno živi u Beogradu, a već više od godinu dana svoje kompozicije stvara zajedno sa gitaristkinjom Milicom Uzelac. Ovaj duo se temeljno sprema za predstojeće snimanje prvog studijskog albuma koji će, prema Oliverinim rečima, starim i novim pesmama udahnuti nova osećanja i strukturu.  

Tvoj album prvenac je u pripremi. Kako teče ova faza pred sam ulazak u studio ?

Nedavno smo izbacili video za verziju pesme "Meduza", mada će ona na albumu zvučati malo drugačije. Plan je da se sa snimanjem krene u februaru, a na materijalu radimo još od juna prošle godine. To podrazumeva određene sastanke u vezi sa teksovima kompozicija, aranžmanima itd. Dakle, prvi zvanični singl sa albuma prvenca očekujte za nekih mesec dana.

Tvoja nova faza stvaranja uključuje i Milicu Uzelac na gitari. Šta ti je u stvaralačkom smislu donela ta mini postava?

Milica i ja sviramo zajedno godinu i po dana i puno smo stvari već uradile. Ona je unela neki malo drugačiji vajb, pogotovo što se tiče tog muzičkog, instrumentalnog dela. Upravo je takav način kreativne saradnje uticao na to kako ja iznosim svoje misli i osećanja kroz muziku. Samim tim, Milica je olakšala proces stvaranja, jer su pesme konačno dobile kompleksniji oblik. Iz nekih skica, kako su ih ljudi nazivali, dobile su jasniju formu, a prilikom snimanja albuma još više ćemo istraživati taj aspekt. Ljudi su počeli više da nas primećuju upravo od momenta kada mi se Milica priključila. Mislim da su na bolji način doživeli ono što sam pre stvarala sama.

Spot za pesmu "Meduza"

Tvoj proces pravljenja pesama, koji je doveo do snimaja albuma, zaista je prošao jedan temeljan put, poput pravog plana.

Tako je. On zahteva mnogo priprema da bi se stvar realizovala. Sve te pesme, u mom slučaju, zahtevaju još rada na aranžmanima, jer ih mi sada ne sviramo onako kako planiramo da ih snimimo. To znači da će biti upliva raznih drugih instrumenata, promena struktura... Sve bi trebalo da predstavlja kompaktnu celinu koja će preneti poruku. Srećna sam što radim sa ljudima koji mi skreću pažnju na više aspekata toga što stvaram, nije samo da snime ono što sam odsvirala. Vuk i Petar Stevanović (bend Ljubičice) će kreativno učestvovati u celom  procesu i mogu da kažem da će to biti naš zajednički album. Konačno neće sve biti na meni, a takav način rada je dobar i mnogo toga se nauči u studiju.

A šta je to ostalo na tebi? Šta je to što ste vas dve pokušale da unapredite i izmenite?

U poslednje vreme želim da budem malo konkretnija, da poruka pesme bude što više artikulisana. Radim na tome da budem direktnija u muzici i porukama koje šaljem, ali i da zadržim lični pečat i sopstveni izraz. To sam ja i moj doživljaj stvari.

Milica i Olivera

Većinu pesama si pravila i pevala iz prvog lica. Da li se i na tom narativnom polju nešto promenilo?

Mislim da jeste . Počela sam više da razmišaljam o situacijama, a manje o osećanjima. Takvim načinom razmišljanja došla sam do situacija koje nisu isključivo moje, ali sam ih na svoj način doživela i sklopila u svoju priču. Ne želim da bilo koja priča bude jednoslojna, nego da obuhvata više aspekata nečijeg doživljaja. Smatram da će se moj album prvenac ticati nekog pokušaja samospoznaje. I moji i tuđi izazovi su u pitanju. U mom slučaju, nekako je ljubav preovladavala, jer se ja lično upoznajem kroz ljubav i kroz odnose sa ljudima. Naravno, to je samo jedan od aspekata sagledavanja ljudi. Glavna ideja bi trebalo da glasi: Hej, ko sam ja? Šta mi se ovo sve dešava i šta sve to znači? Želim upravo da proširim te elemente koji čine svaku osobu onakvom kakva jeste.

U poslednje vreme ste imali dosta nastupa. Da li je to na neki način bilo spremanje publike za ono što će uskoro doći, neki vid taktike?

Nija bila u pitanju nikakva taktika. Ljudi su nas jednostavno pozivali. Milica i ja smo tražile prostor za sebe, a kada smo pokazale kako zapravo izgleda naš nastup, ljudi su počeli sami da se javljaju. Jako nam je bitna  komunikacija uživo sa publikom, koja će u jednom trenutku dobiti album koji za nju pripremamo. Srećne smo što možemo da se povežemo sa ljudima i na tom ličnijem nivou, da vide ko smo i kakve smo, pre izlaska albuma. To je nekako prirodno ispala naša priča.

"Neobjašnjive stvari" uživo

Za one koji ne znaju tvoj muzički put, svirala si i pevala u somborskom sastavu  Pop Ups. Danas si u nekom drugačijem autorskom svetu. Da li se nekad vratiš pesmama iz te faze?

Ne vraćam im se u tom smislu, ali se desi da povremeno bacim pogled na to što sam radila. Čisto da se podsetim šta se to izdešavalo u međuvremenu i šta se promenilo u mom pristupu u stvaranju muzike. Gledam na taj period kao na jedno jako korisno i značajno iskustvo. To je bio moj prvi susret sa scenom i prošao je prilično intenzivno. Za kratko vreme se razvilo puno stvari. Sada na to gledam kao na jedan mali, ubrzani kurs  snalaženja u toj ulozi. Ja sam na početku rada sa bendom Pop Ups imala samo šesnaest godina, a već do moje devetnaeste smo nastupali na najvećim domaćim i regionalnim festivalima (Exit, Demo Fest..), vrteli se po televizijskim i radijskim stanicama... Sve mi je tada bilo novo i koncerti i snimanja, tako da sam se osećala veoma nesigurno. A onda sam porasla i shvatila kako te pesme više ne pričaju moju priču, nisam se prepoznavala u sopstvenim pesmama i želela sam da menjam stvari. Baš u to vreme sam otišla u Novi Sad na studije, a i ostatak benda se razdvojio fizički i nije bilo moguće održavati probe. I tada je usledila moja stvaralačka pauza od čak pet godina. U jednom trenutku sam razmišljala kako taj put nije za mene i sve mi se činilo neozbiljnim.

Šta te je onda vratilo stvaranju sopstvene muzike?

To što sam ipak u određenim momentima, tokom tih pet godina, osećala potrebu da napišem pesmu, šta god sa njom bilo. Shvatila sam kako me nešto prirodno tera ka tom stvaralačkom procesu. Prijalo mi je 2015. da se prijavim na Takt festival. Napisala sam neku pesmicu i htela da vidim samo kako ću se osećati. I kada sam  stala pred ljude, ponovo mi je bilo divno i oslobađajuće. Osvojila sam čak drugo mesto, a ta nagrada mi je došla kao vetar u leđa. Rekla sam sebi: "Aha. Neko misli da je ovo dobro, možda bih ja mogla da se bavim muzikom ponovo". Onda sam napravila stranicu i bez ikakvih očekivanja, na tih par rifova, počela sam da se prijavljujem na kantautorske festivale, a ljudi su počeli sve više da se interesuju. I onda nema nazad. Lep je taj osećaj nepredvidivosti, gde li sve to može da me odvete, jer je moj život počeo da dobija neku vrednost. Tu negde sam i shvatila da ju muzika nešto čime treba primarno da se bavim. Muzika je posao koji će me predstaviti u najiskrenijem svetlu.

Olivera Popović

Dakle, album prvenac će biti najvažnija stvar u tvom životu?

Jedva čekam da ga realizujem. To će zapravo biti prvi album koji ću izdati. Mi smo kao Pop Ups snimili album, ali on nikada nije bio sređen da bi se pojavio kao oficijelno izdanje. Ovo sada je još jedan krug, još jedna runda i nova prilika da nastane jedan album. Mislim da mnogo spremnije ulazim u stvaranje.

U nastavku poslušajte kompoziciju "Prostor"

Dušan Majkić