I klasika može biti zanimljiva ako se približi ljudima

Ekipa O radija imala je priliku da razgovara sa jednim izuzetnim mladim talentom. Dragutin Vučić je u ovoj školskoj godini tek upisao odsek za klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a odmah potom je osvojio drugu nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju pijanista "Memorijal Jurica Murai" u Varaždinu.

Dragutin je jedan od prvih koji su uopšte učestvovali na takmičenjima u klasi profesorke Iris Kobal, a sve to kako bi pokazao koliko je u njegovim rukama veštine, posle 11 godina vežbanja, rada i odricanja. Danas mu za rešenje nekog problema tokom sviranja treba svega nekoliko minuta, ali je počeo kao i svi koji odluče da se posvete jednom instrumentu – sati i sati vežbanja.

Koja je nagrada u pitanju i kako si uopšte dospeo na to međunarodno takmičenje?

Na klasi profesorke Kobal doneta je odluka da ću ići na takmičenje, kako bih se kao student odmah pozicionirao i pokazao svoje sposobnosti. Nakon 11 godina sviranja, sada sve više volim da idem na takmičenja i prija mi kada imam piubliku. Čak počnem i da se poigravam.

Nema više početničke treme?

Ima samo tog uzbuđenja, ali verujem da sada više treme ima moja profesorka i roditelji, nego ja. Bio sam veoma zadovoljan nastupom i celo iskusvo mi je dragoceno.

Koliko tebi znači ovo međunarodno priznanje?

Međunarodna takmičenja su za učenike malo izazovnija, jer nas bude iz više zemalja i jača je konkurencija. Ja sam se takmičio u pretposlednjoj kategoriji, što znači u skoro najjačoj. Mnogo truda i rada je bilo potrebno da dođem do toga. Još od detinjstva nisam mogao da idem napolje da se igram, na primer, kao druga deca. Uglavnom je bilo samo – sedi za klavir i vežbaj. Ali nije me ni mrzelo, jer je to zaista jedan poseban osećaj. Vrlo se isplati sav taj rad, jer danas, za razliku od osnovne i srednje škole kada sam vežbao po pet sati dnevno, sve ide lakše. Problem nekad mogu da rešim za par minuta vežbanja. Vrlo lako shvatam šta radim pogrešno. Takođe, kolege su jako zadovoljne što sam osvojio nagradu i dobio sam gomilu čestitki.

Kako si uopšte odlučio da je klavir baš taj instrument?

To je nekako krenulo uz mene, kada sam bio još mali. Sa nekih četiri ili pet godina sam uvek odlazio kod komšinice koja je u kući imala pianino i bukvalno je to raslo sa mnom. Kada su mi roditelji rekli da treba da se odlučim koji instrument želim da sviram, ja sam odmah znao da će to biti klavir. U mojoj porodici ima četvoro dece, najstarija sestra je takođe muzički obrazovana i ima master iz flaute, a dva brata su otišli u drugom pravcu, sport, elektronika, programiranje.

Da li se baviš samo klasičnom muzikom?

Ne! Ja jesam obrazovan tako kao klasičar, čitava osnovna i srednja škola, a sada i fakultet, sve je to klasična muzika. Ali pored toga sam upisao i Odsek za džez i modernu muziku u školi "Isidor Bajić" u Novom Sadu, i tu sam zavoleo akordske progresije i improvizaciju. Kroz tu improvizaciju sam tek shvatio da sam ja kreator i da mogu i sam nešto da izmislim.

 Vučić je na međunarodnom takmičenju Jurica Murai osvojio 2. mesto

Da li to znači da radiš na svojoj autorskoj muzici i da možemo očekivati da ćemo te, osim na takmičenjima iz klasike, moći sresti i na nekom drugačijem stejdžu?

Vrlo je moguće. Veoma sam opredeljen i u tom pravcu i jako volim da stvaram nešto svoje. Nemam čak ništa protiv ni komercijalne, pop, moderne muzike, telefon mi je prepun i takve muzike i slučam je za razonodu u slobodno vreme. Može se reći da sam baš svestran što se tiče muzike. Sve me privlači i čak volim da čujem i neke tradicionalne orijentalne zvuke pomešane sa modernom muzikom, tipa "Lean On" od Major Laser.

Koliko je klasišna muzika popularna kod mladih i ako nije, imaš li ideju kako je popularizovati?

Trenutno klasična muzika nije toliko popularna među mladima. No, to ne znači da ne postoji interesovanje. Sigurno se može nešto napraviti u tom pravcu, ali se ljudima mora približiti o čemu se tačno radi. Ljudi slušaju ono što im se nametne. Evo imamo primer Granda u Srbiji. Popularna moderna muzika je sasvim ok, ali kada bi među taj repertoar ubacili i poneku klasičnu kompoziciju, možda u nekom remiksu i slično, ko zna, možda bi ljudi više obraćali pažnju.

Imaš li svog omiljenog kompozitora? Da li ih biraš po težini, ili imaš neke druge kriterijume?

Kao dete sam više gledao težinu. Hteo sam da se pokažem i da ljudi vide koliko tehnike imam. A sada je drugačije i nije više toliko u tome stvar. Ok, treba pokazati šta umeš tehnički, ali stvarno je postalo bitno i kako to sve zvuči, kako repredukuješ ton i treba zaista ući u srž materijala. Treba da pokažeš neku svoju sliku i originalnost. Problem kod muzičkog obrazovanja je ponekad i taj što profesor ima svoje metode i govori ti kako da navežbaš muziku i onda se dešava da dete izađe ukočeno na scenu. No moja profesorka mi sada kaže da zaboravim sve što mi je govorila. Treba pokazati sebe u svemu tome.

Postoje li neki savremeni kompozitori koje bi preporučio?

U obrazovanju trenutno se ne uči mnogo o savremenim klasičarima. Uglavnom kao uzore gledamo romantizam, klasicizam, barok i tako dalje, unazad. Moderni klasičari su autori koji imaju šta da kažu, ali nemaju toliko šansi da se pokažu.

Pretpostavljam da jako pažljivo pratiš modernu muziku. Možda da pređemo malo do pop kulture i da nam preporučiš autore i pravac u kom bi trebalo da se krećemo?

Naravno, kada gledaš današnju pop scenu – prva je Beyonce. Ona je trenutno osnova svega. No, poseban neki začin u svoju muziku dodaje Sia. Veoma je kreativna i originalna i na nju se najviše ugledam kada ja stvaram. Od muških vokala volim Bruna Marsa i Adama Lamberta. Ono što bi i danas svi trebali da drže na svojim listama su svakako velike dive mzike kao što su Eta James, Aretha Frenklin, Whitney Huston i slično.

                           Snimak sa takmičenja "Jurica Murai"  

Da li ćeš uskoro imati i neki koncert na kojem bismo mogli da poslušamo kako ti to sve radiš?

Trenutno ne mogu da vam kažem neki određeni datum, ali verovatno će biti. Sada je bilo to takmičenje i počeo je ispitni rok za koji spremem Listov klavirski koncert br.1, pa se nadam da će nakon tog ispita biti i neka prilika da ga odsviram javno.

Takmičenje u Varaždinu održano je 11. marta. Posvećeno je jednom od najistaknutijih hrvatskih pijanista Jurici Muraiju koji je rođen 26. marta 1927. u tom gradu.

M. Leđenac