Veče energičnog ritma na Arsenal festu

Najbolje se putuje kada se putuje na vreme. E, tako nekako bih započeo pisanje svojih utisaka koji su označili prvi dan/veče šestog Arsenal festa. Ujedinjene snage O radija, Gruvanja i Prvog programa Radio Novog Sada stigle su u uzavreli grad Fijata, najvećeg krsta na Balkanu i odličnog muzičkog festivala negde oko 16 časova. 

Na taj način smo bez po muke uspeli da se čekiramo u rustičnom delu (nekadašnjeg) Titovog hotela "Šumarice", klopamo sve što smo hteli, pokupili akreditacije i krenuli u realizaciju ovogodišnje avanture okruženi zidinama Kneževog arsenala. Dobro, iskoristiću još jednu najgoru frazu. Kiše nije bilo, a neće je ni biti. Još jedan adut kako bi sve prošlo uspešno i po organizatore, i po publiku a najviše po bendove, kojih je na ovogodišnjem lajnapu preko četrdeset! Naravno, pošto se sve gleda kroz posetu i brojke, mogu zaključiti da je otvaranje Arsenala prošlo odlično. 

Novinarska ekipa O radija (Jelena Mijatović i Dušan Majkić), naoružana najnovijim tehničkim mogućnostima, spremno je krenula sa lajv programom sa Garden stejdža koji je startovao tačno u 21.00 nastupom kragujevačke grupe Kepa & Free sprirts. Ne, nije to taj Kepa iz pesme sastava Bad Copy, veće se radi o originalnom bubnjaru kultne grupe Smak. Kao bend grada domaćina, privukli su veliku pažnju publike a njihovu muziku upravo možemo i okarakterisati kao fuziju starih i novih "Smak" melodija i te iskonske rok atmosfere. Posebno se ističu vokalne sposobnosti pevačice Ane Popović koje su na pravi način i verodostojno upotpunile ovu retro muzičku građu osveženu modernom formom.

Negde u to vreme, na Mejn stejdžu, već je počeo i koncert horske atrakcije iz Beograda pod nazivom Viva Vox. Obično bendovi koji prvi nastupaju na ovakvim manifestacijama ne privuku velik broj ljudi. U slučaju nastupa Viva Vox, stvar je bila totalno drugačija jer je ispred bine uživalo, igralo i pevalo par hiljada ljudi. Sve je to kvalitetno i vrhunski upevano, ali mene (a i moju ekipu) stvarno nije zanimalo kao zvuče Rammstein i Prodigy u takvoj interpretaciji.

Ubrzo je na našem (Garden) stejdžu počeo koncert koji se perfektno uklopio u vruće letnje veče. U pitanju je bio izuzetan nastup beogradskog perkusioniste Igora Vincea koji je kragujevačku publiku osvežio i momentalno navukao na afro bit! Svoje dugogodišnja putovanja i istraživanje zvuka po Africi, Kubi i Jamajci Igor je maestralno spakova u svoj četrdesetominutni set, a sve je ti bilo začinjeno njegovim devetočlanim sastavom Drum, Brass and Keys. Zanimljivo je pomenuti da je na albumu pomenutog muzičara pod nazivom "Let’s do it" iz 2015. gostovao afrički muzički mag Femi Kuti. Različitost je dobrodošla i u muzici, tako da ću ovaj koncet pamtiti kao jedan od najkvalitetnijih i najneočekivanijih, barem kada pričamo o Arsenal festu.

A onda nešto sasvim drugačije. Na binu izlazi hip hop dvojac iz Niša, energični i domišljati Stereo Banana. Za svoju muziku napravili su stvarno simpatičnu kovanicu koja glasi "Kung fuzija", a ona je sačinjena od najfinijih zvukova brejk bita, hip hop i brejka. Ali iz vremena one čuvene stare škole koja se u Njujorku pojavila krajem  sedamdesetih godina prošlog veka. Dobro, morali smo da odemo malo i na Bajagu, a tamo je bilo kako smo i očekivali. Krcato, romantično i veselo. Ono što čini posebnim Arsenal fest upravo je odličan zvuk koji se može čuti sa njegovih bina tako da se generacijski trans na koncertu Bajage i Instruktora potpuno uklopio sa zvučnom slikom.

Mi smo ipak naginjali na neki naš vajb, tako da smo sa nestrpljenjem očekivali još jedan vrhunski bend koji se predstavio na popularnom Gardenu. Posle nekoliko godina pauze, sa uživanjem sam odgledao nastup grupe 16osam23 koji su bukvalno razvalili i na neki način održali domaći zadatak kako svaki istinski rokenrol bend treba da zvuči. Žao mi je samo što je u isto vreme na Mejnu počeo nastup Skunk Anansie (o kojem će Jelena pisati), tako da je ovu furioznu ekipu iz Stare Pazove gledalo tek oko dvesta ljudi. 16osam23 imaju i novi EP "Da li možeš da izdržiš" na kojem su sabili sve te žestoke emocije i ultra kvalitetnui svirku, stoga neka vam ovo izdanje bude moje topla preporuka šta i kako dalje sa vašim muzičkim ukusom.

Negde oko jedan sat posle ponoći prostor oko Garden bine polako se punio kako se spremao nastup novosadskih Obojeni Program. Večeras su izašli u postavci sa dva basa, gitarom, bubnjem i glasom, koncert je prošao u znaku starih i novih pesama a u numeri "A B C D avioni" Kebri se na bini pridružio i Vuča, frontmen grupe Darkwood Dub. Dobra stvar oko benda Obojeni Program je ta što oni, iznova, imaju mladu i svežu publiku koja stvarno ima razumevanja za ceo taj inspirativni indie kosmos. Zvuk sa bine, perfektan. I pre njih, za vreme koncerta a i posle O.P.

Toplo veče prvog Arsenal festa iscurelo je uz visoko emotivne pesme Nikole Vranjkovića, atmosferu koja je na pravi način opustila kragujevačku publiku koja je bukvalno preplavila prostor ispred bine. Kao što sam i napisao, koncerti pravih bendova se ne propuštaju, a koncerti Nikole Vranjkovića uvek su jedna nova nijansa iz šarolikog spektra ličnih, zajedničkih i univerzalnih emocija. Sjano zatvaranje jedne večeri koja je svojoj publici ponudila najbolje muzičke žanrove i najavila epizodu broj dva u kojoj nas, između ostalog, čekaju KBO!, Eyesburn, Zoster, Električni Orgazam, Toy Dolls, Atheist Rap i E Play.

A sad, kao što sam obećao, stižu Jelenini utisci sa nastupa benda Skunk Anasie:

Evo i mene. Od najranijih tinejdžerskih dana slušala sam predivnu, besnu, ćelavu a prvenstveno nesvakidašnju Skunk Anansie. I kako to viša sila nalaže propustila sam je na prvom nastupu u Beogradu sad već davne 2006. godine. No, sa ovom godinom došla je i moja šansa za popravni. Na žalost zbog zdravstvenog stanja Skin nije davala izjave novinarima, što je na početku izazvalo neverovatno razočaranje, jer mi je sve zvučalo kao da će i Arsenal proći kao InMusic festival gde je koncert otkazan baš uoči nastupa. Sreću mi ne možete ni zamisliti kada se uz zvukove jaaaaaakih bubnjeva i gitara stuštila na scenu. Energičnija nego ikad! Pokušavala sam i svesrdno se trudila da je uhvatim i fotkam (što sam donekle i uspela) pošto je u momentu mog "škljoca" već bila na drugom krasju bine. Hitove je nizala jedne za drugim, a publika i mlada i stara je to pratila bez daha sa vrištanjem u pauzama. Savršena interakcija i komunikacija sa publikom pokazala je da smo u Kragujevcu imali priliku da vidimo jednu od najvećih muzičkih ikona. Definitivno. Potpisujem.

Jelena Mijatović

Dušan Majkić

Foto: Maja Tomas