Frogville: Atmosfera koju sečeš nožem

"Slavimo peti rođendan Frogville festa. Potrudili smo se da napravimo veći festival u odnosu na prethodne godine, što lajnapom, što veličinom koncerta i očekivanom posetom. Imamo sedam predkoncertnih aktivnosti, promociju novog spota, otvoreni bioskop, promociju časopisa, muzičku radionicu i kantautora iz Beča koji će održati nastup u Žablju", rekao nam je Aleksandar Apić Šaca, koji sa Markom Dorićem govori o korenima, nadama i društvenom uticaju sve popularnije manifestacije.

"Pokret koji je nastao pre pet godina u Žablju stoji iza Frogville festa. Pokrenuli smo ga moje društvo i ja. Sve je počelo na prijateljskoj bazi, sedeli smo na klupi, pili pivo, svirali gitaru i rekli 'hajde pošto se ovde ništa ne dešava da mi uradimo nešto", govori Šaca i priseća se davne 2012. kada je sve počelo.

"Imali smo koncert koji je organizovan pomoću štapa i kanapa, sada je već legendarna priča da smo umesto bine imali kamionsku prikolicu. Svake godine smo se trudili da bude što bolje organizovano, sve više ljudi se priključivalo organizaciji, pre svega ekipa iz benda Wolfram. Tu je i pravna savetnica Bojana Kovačević, ove godine i Stavra fotograf, snimatelj i parkuraš. Sve nas više ima, sve ozbiljnije izgleda i ustaljuje se sistem poslovanja. Ove godine smo probudili interesovanje investitora koji veruju da treba ulagati u naš festival. Na dobrom smo putu da postanemo jaka organizacija", kazuje Šaca, pored koga sedi njegov kolega iz benda Marko Dorić.

Da li je ovo pravi način da se selo ekonomski i moralno digne na noge?

Šaca: Apsolutno. Nadamo se da, i pored toga što propagiramo rokenrol sa svim derivatima, ljudi ne misle da promovišemo ovo kao muziku koja isključivo treba da se voli. Na Frogvil dolaze različiti posetioci koji nisu žanrovski uokvireni i to je naš najveći uspeh - dokaz da ljudi mogu da se uklope čak i kada su različiti.

Kako ste se organizovali i podelili poslove, verujem da je to mladima najteže?

Marko: Dosta je zanimljivo zato što je priča krenula iz ortačke pobude. Mi smo ekipa, "hajde da napravimo nešto jer niko neće". Zato što je sve bilo ortački u početku, stalno su se pravili konsenzusi i vremenom su se uloge podelile, iskristalisalo se ko šta radi, jer kako je festival rastao, nije mogao svako da radi sve. Šaca je tehnički glavni, on bukira bendove, ekipu koja radi bine, sređuje komunalije, a ja radim onlajn marketing i okupljam ekipu za audio-video snimanje.

Šaca: Sve odluke u vezi sa delovanjima udruženja su donete na niovu udruženja. Zasedne skupština, brejnstoriming sve u 16, stavimo na papir i počnemo da razmatramo šta će se dogoditi u slučaju ovom ili onom. Koji je najbolji lajnap? Šta želimo da postignemo? Strogi kriterijum nemamo, do sada tu su bili hardkor, metal, pank, psihodelični-elektronski bendovi, stari, mladi, gledamo da se operišemo od toga da budemo koncentrisani na jedan žanr. Ne želimo da se ograđujemo od bilo čega i jedini kriterijum je da je muzika dobra (smeh).

Kako da vas kontaktiraju mladi bendovi za sledeću godinu?

Marko: Imamo fejsbuk stranicu na koju mogu da nam se jave ili preko elektronske pošte frogville.fest.zabalj@gmail.com.

Ima li lokalna zajednica sluha za vas?

Marko: Gledamo da zadovoljimo lokalnu sredinu, Novi Sad i Zrenjanin jer smo između dve vatre po pitanju većih gradova. Treba da nađemo način da budemo pitki lokalnoj masi, koja je gladna takvih događaja ali cena mora da bude dovoljno stimulativna da mogu da dođu, zato što su navike - navike, a Novosađane malo mrzi da se dovuku 26 kilometara i treba da im damo povod, ili preko super bendova kao Irie FM i Orthodox Celts ove godine, ili ih privlačimo time što je sve jeftino i činjenicom da je svake godine bila super žurka.

A lokalna vlast i opština?

Šaca: Zahvalni smo Opštini Žabalj koja gura Frogville fest od same ideje. Ne komentarišem dešavanja u politici ali drago nam je što je Opština prema nama uvek bila okrenuta kao Opština, a ne stranka. Nemamo na šta da se požalimo, isto se odnosi i na žabaljski Dom zdravlja, Vatrogasni dom i Policijsku upravu, koji su nas uvek podržali koliko su mogli.

Kako doći do Žablja 18. juna, u subotu?

Šaca: Autobusom."Saobraćaj Žabalj" ima liniju, red vožnje je na stranici Frogville festa. Cena karte u jednom pravcu je 200 dinara, povratna ne postoji, subotom idu na 45 minuta, program počinje oko 20h, a prvi jutarnji bus kreće u 6, a probaćemo da privolimo firmu da pošalje vanrednu liniju u 4 časa, dokle traje festival. S tim u vezi, Novosađani moraju da imaju u vidu da Zrenjaninci nemaju nikakvu liniju do Žablja, pa opet dođu u velikom broju. Ulaznice možete kupiti u kafeu Sting, u Žablju u Daf pabu i na samom ulazu po ceni od 250 dinara

Kako se borite protiv navike male sredine da ne voli plaćanje ulaznica?

Marko: S obzirom na to šta dobiješ za 250 dinara, mislim da uopšte ne treba da štedimo. Pružamo puno stvari za prilično malo para i mislim da je i više nego fer da dođu i plate ulaznicu. Imali smo u vidu i to da Novosađanima treba još 400 dinara za autobus i uskladili cenu.

Dolaze li poperi, folkeri, zabavnjaci...?

Šaca: Da. Jedan automehaničar iz moje ulice, pouzdano znam da ima muzike koliko vrti na radiju, došao je na svirku i rekao "komšija, šta je ovo, neću nikada da odem odavde". Ima posetilaca koji su prekaljeni muzički stručnjaci, muzičari, a ima ljudi koji nemaju veze s muzikom i dolaze zbog atmosfere. Prošle godine gustina te euforije u vazduhu je mogla da se oseti.

Marko: Evo ti nož, pa iseci.

Šaca: Ponesi kockicu kući.

Šta vas najviše muči tokom organizovanja?

Šaca: I dalje najveći strah vlada od kiše. Ako bude toplo pa padne kiša, ne vidim zašto bi se ljudi razišli, ali ako se desi nevreme koncert se mora otkazati.

Marko: Svaka organizacija neće na tacni reći koje su im slabosti, ali tokom pet godina iskustva iskristalisalo se ko šta radi i jako je dobro da se uspostave rokovi i kratkoročni zadaci. Kada svako radi svašta, ne desi se ništa

Šaca: Shvatili smo da kada postoji volja i motivisanost, onda kucaš na 16 vrata i 17. će ti dati odgovor. U Srbiji se često žalimo kako je zemlja ovakva i onakva, briokratija, ništa nije moguće, a to su sve nedostaci motivisanosti. Ako mi u relativno malom Žablju, sa 9.500 stanovnika, svake godine imamo trostruko veću posećenost nego prethodne, to nešto govori.

U šta će Frogville izrasti za deset godina?

Šaca: Ne želimo da ostane strogo muzički festival. Ove godine imamo duplo više predkoncertnih aktivnosti. Obraćamo pažnju na sve vidove umetnosti i stvari koje se tiču pre svega mladih. Želimo ljude da podstaknemo da se bave kreativnim radom, da im ponudimo alternativu što se muzike tiče. Davnih dana nam je bila ideja da napravimo koncert van Žablja, da ne smetamo meštanima, događaj na velikoj livadi. Jednog dana ćemo sigurno premestiti Frogvil tamo kada posećenost pređe 3.000 ljudi, što može da se desi i ove godine.

Hoće li poziv važiti za sve umetnike, kreativce i preduzetnike?

Marko: Želimo da festival bude stimulativan za malu srednu kakva je Žabalj. Da ljudi krenu sami da se grupišu i pokreću stvari. Lično, ne vidim nas samo u Frogville-u, to nam je bila odskočna daska. Možemo još mnogo stvari da radimo mimo Žablja, što je meni bitnije. Frogville treba negovati, da raste, da nam se ljudi sa inicijativom pridruže i da zajedno radimo na tome, dok budemo otvarali nove frontove

Dakle zovete mlade da im podelite znanje i iskustvo?

Marko: Bukvalno.

Šaca: Frogville je nastao jer nas nije bila sramota da pitamo i cimamo za rukav, da nam pokažu nešto ili omoguće pomoć.

Marko: Fenomenalan omladinski radnik je Sale Trudić i brat blizanac Bane Trudić, otišli smo kod njih u Infopolis u Novom Sadu da učimo kako se pišu projekti, kako se komunicira s mladima i kako se uspostavlja takva organizacija. Mi ova znanja treba da delimo, kao i za bend Volfram, tako i za festival, nije teško. Ljudima treba demonstrirati taksativno. Sve je moguće, ako možemo mi - možeš i ti.

Tonski prilog intervjua sa Apićem i Dorićem poslušajte na plejeru ispod:

Igor Mihaljević