Dva nula za Arsenal!

Padala je kiša i izgubili smo od Švajcarske. To bi mogao da bude skraćeni prikaz druge festivalske večeri na Arsenlu, ali ne treba mešati nespremnost naših fudbalera sa profesionalnošću muzičara koji su sinoć prodrmali Knežev arsenal i to po lošem vremenu, koje ovoga puta nije kružilo oko Kragujevca.

Odličan pankrok čuli smo već posle osam sati sa Garden bine. Beogradski Pogon BGD je bukvalno otprašio svoj set, čak je, zbog problema oko monitoringa, morao da ga skrati. Šteta, jer se zaista radi o raspoloženom bendu čije je najeefikasnije oružje živi nastup. Pogonopohbia je ime njihovog prošlogodišnjeg izdanja, pa eto jednog predloga sa kojim saundtrekom treba ući u novo leto. Ostajemo sa istoj lokaciji i čekamo jedan sasvim drugačiji zvuk. Maika je novi bend/projekat Ide Prester (Lollobrigida) koja ovoga puta svoj zvuk i identitet crpi iz nepresušnih tema koje, opet, proizilaze iz mešavine trenutnih globalnih problema, uz etno ikonografiju uvek inspirativnog Balkana. 

Maika na bini

Logo grupe je modifikovana babuška (aktuelna uz Svetsko prvenstvo u fudbalu) koja svojim stavom poziva na pobunu. Ovaj "Balkanibalizam" (kovanica koju je smislio bend) osetili smo sinoć, a Maika je bila raspoložena za ples i dobro raspoloženje. World Music po ko zna koji put doživljava reinkarnaciju na svetskoj sceni, a ovaj bend, iako i dalje tu im dosta matrica, semplova i elektronike, zasigurno staje u red najzanimljivijih. Žanrovsku šarenicu Garden bine upotpunili su i domaći Irci, Irish Stew of Sindinun. Bend ove godine slavi jubilej, 15. godina od nastanka, a rođendansko slavlje upotpunili su četvrtim studijskim izdanjem "City of Grigs" koje nas još više vraća na tradicionalne, pastoralne staze uvek živopisne Irske. Ko je želeo dobar i kvalitetan provod na Arsenalu – to je i dobio od ovih zelenih momaka. Frontmen sastava, Bojan otvorio je koncert sledećim rečima: "Nismo baš odigrali dobru utakmicu, ali ćemo mi sada odigrati mnogo bolju". 

Nemanja i Bojan (Irish Stew of Sindinun)

Irish Stew of Sindinun su jedan od najboljih živih bendova, koji tačno znaju kako se pravi dobra atmosfera na i ispred bine. To je još jedan sastav čiju bazu fanova čini mlađa publika, koja ni sinoć nije izneverila svoj omiljeni domaći bend. Irska vatra bila je jača od kragujevačke kiše!

Vreme je da se sad malo posvetimo programu sa Mejn bine. Pošto je nekoliko dana pred festival sastav Texas (zbog bolesti) otkazao svoj nastup, cela satnica je počela malo kasnije. Letnje raspoloženje i topli štimung na ne baš tako toplo veče doneli su legendarni Jinx iz Zagreba. Odličan koncert, perfektna taktika, formacija i realizacija (moram da nastavim sa fudbalskom terminologijom). 

Yaya (Jinx)

Sinoć sam tek shvatio koliko je zapravo velika ta bina i da nijednom bendu nije lako da se izbori sa njom i na njoj. Jinx su suvereno vladali prostorom i ne zna se ko je bolje odradio svoj posao. Članovi ovog sastava se već (pre)dugo poznaju i stvarno su prirodno usinhronizovani. Yaya je pevala fantastično, a tu hemiju je prenela i na publiku tako da su nebrojeno puta sarađivali u duetu. Može se reći da je njihova muzika preživela godine i trendove, sada polako ulazi u žanr evergrina. Toliko lepih pesama sa sjajnim aranžmanima, analogna toplina i zrele boje – time mogu da se pohvale Jinx. Vraćamo se nekoliko koraka (i godina) u nazad, jer teren ispred Gardena pripremaju Mortal Kombat. Svoj set otvaraju furiozno sa (na žalost) aktuelnom pesmom "Devedesete" za koju znam da je nastala kao sprdnja jednom seljačkom i mračnom dobu Srba, ali i fenomenu koji se neslavno vratio među mlade. Vidim nekog klinca sa svojih 15-16 godina kako urla stihove i pitam se... Bilo kako bilo, Mortal Kombat su prekaljeni muzičari sa velikom bazom fanova i jedan od retkih sastava koji puni ozbiljne koncertne prostore. Mislim samo da se poraz naše fudbalske reprezentacije i dalje osećao u vazduhu, a to sam video i na Krikijevom (pevač benda) licu pred sam početak koncerta, kao da mu se to i nije baš radilo u tom trenutku. Sve u svemu uobičajena slika: horsko pevanje, uvežbani bend i neki muzički žanr koji je meni jako dalek i neshvatljiv.

Uvertira pred koncert sastava Bad Copy počela je već u bekstejdžu. Koleginica Miljana je svoju kabanicu, koja je nekoliko brojeva manja, ustupila Ajs Nigrutinu a on je novi odevni predmet izneo na binu. Kasnili su sa koncertom nekih 15 minuta, ali su zato set su otvorili prvim velikim hitom u karijeri "Uno, duo, tre" i momentalno su zapalili masu mladih fanova (pogotovu ženskih).

Moćni trio: Bad Copy

Dobro raspoloženi, vešto su popunjavali i postor izmeđ numera sa sada već standardnim pošalicama i parodijskim elementima (ovoga puta na tapetu je bilo i Bijelo dugme). U jednom momentu uspeli su da uspostave potpunu tišinu u publici da bi Timbe refrenom "Jedna buksna" pokrenuo horsko pevanje svih prisutnih. Fanovi su doživeli pravi šou, a Bad Copy još jedan bod u gostima. 

Tajanstveni pop zvuk (Nipplepeople)

Poslastica na kraju druge festivalske večeri Arsenala 08 bio je mistični zagrebački duo koji radi pod imenom Nipplepeople.  Svoj futuristički disko retro set otvorili su ultra hitom "Sutra" i u momentu je atmosfera postala plesna. Možda i najbolji zvuk sa Gardena čuli smo upravo na njihovom nastupu, sve je bilo nabijeno odlično izbalansiranim bitovima i prelepim ženskiim vokalom. Posle gitarskih zvukova koji su činii 70 odsto programa pomenute bine, ovo je bio jedan poziv na delikatesni after, sa lepim melodijama i raspoloženjem pubike (navijača).

U nastavku pogledajte i video sa druge večeri ovogodišnjeg Arsenala.

Dušan Majkić i Miljana Milekić

Fotografije: Maja Tomas