DTA: Očekujte poludiskoteku i polupank

Jedan od bendova koji će svirati na rođendanskoj žurci O radija je novosadski Don't Touch Anything! Razgovarali smo sa Jovanom Obradovićem Špirom koji je u bendu zadužen za elektroniku, gitaru i vokale - o njihovom zvuku, nastupima, vizuelnom i muzičkom identitetu, ali i svirci u subotu.

Na kraju teksta je i intervju u audio obliku, pa poslušajte, ako želite.

Sviraćete na rođendanskoj žurci O radija. Šta očekuješ od te svirke?

Očekujem odličnu atmosferu, s obzirom na to da u Quarteru počinje dosta rano, pa mislim da će svi već biti zagrejani iz Fabrike i da će se ljudi sa O radija dobro provesti! Masa od nas može da očekuje poludiskoteku, polupank.

Don't Touch Anything je nastao kao elektronski projekat koji bi se izvodio samo uživo, ali ste ubrzo shvatili da vam je potreban i bubanj. Šta je bubnjar Marko Simić uneo u bend?

Bubnjar je uneo živost. Marko svira preko bubnja koji je u matrici, pa smo na nekoliko poslednjih proba pokušali to da ukinemo i da imamo u potpunosti živ bubanj, a da elementi kao što su basovi i sintovi idu iz matrice. Živost, definitivno. I kada nas neko pita šta sviramo, mi kažemo između roka, hip hopa i elektronike, pa nam je bubanj taj rokerski momenat.

Sad već kad spominješ žanrove, specifičnost DTA jeste spoj mnogo različitih žanrova.

Sve što radim je spoj svih stvari koje slušam, a ovo bi se možda moglo nazvati industrial, ali na neki moderan 2015. momenat, zato što ima basove koji potiču iz drum'n'bassa i možda dubstepa, ima vokale koji su na momenat hip hop, na momenat pop, rok, pank. Variram dosta s tim žanrovima u svom pevanju, ne znam ni kako bih ga opisao. U poslednje vreme imamo trubu i sintove koji odlaze u nešto peto, tako da na kraju bude sklop svega interesantnog – kao i uvek.

Počeli ste kao dvojac, a sada vas ima četvoro. Šta novi instrumenti donose bendu?

Donose raznolikost. U poslednje vreme smo imali dosta proba na kojima smo jammovali. Inače mi improvizujemo, Marko bubnjar i ja smo deo ekipe koja radi Ultra Zvučne Sessione i obožavamo celu tu kulturu jamminga - jako je dobar osećaj kada sviraš sa ljudima koje ne poznaješ. Sada smo probali nešto totalno drugačije, kao neke polu-jammove, neko donese nešto što ima ili se ispričamo na pauzama na probi, tako da sada dolazimo do novog i drugačijeg zvuka.

Spomenuo si i probe. Kako one izgledaju?

Diskutabilno, vrlo. Relativno su sad sveži novi ljudi u bendu. Nekad probamo samo jednu pesmu da bismo je zakucali do kraja, nekad potpuno jammujemo i zaboravimo na probu i na sve što treba da uradimo, nekad isprobavamo opremu, ali je potrebno i ponekad da odsviramo sve pesme. Desi se i da neko od nas ne dođe na probu, ali pošto vežbamo u zgradi gde su svi bendovi, onda se pojavi neko od muzičara iz drugog benda pa sviramo zajedno. A opet smo i sa Sloxom u studiju koji radi elektroniku i onda dosta diskutujemo, slušamo muziku, tako da je uvek zanimljivo i različito.

Ono što karakteriše vaše nastupe je live elektronika. Koliko je to čudno za Novi Sad?

Za Novi Sad ništa nije čudno, jer je on sam po sebi uvek bio takav. Svi bendovi i elektronska muzika koji su izašli iz Novog Sada su vrlo specifični, za razliku od nekih drugih gradova gde se gleda da je to samo udarac u glavu. To i obožavam u Novom Sadu, ovde je to sve uvek bilo delimično apstraktno i u istraživanju svega što nije obično. Kad i čuješ neke od pank bendova iz Novog Sada, a to nije žanr koji ima veliku širinu, oni su ipak vrlo specifični. Kad čuješ elektroniku iz Novog Sada to nije defaultno. Mislim da je naš grad super teren za sve živo, jer ljudi to znaju da cene. Ovde alternativna scena prihvata eksperimente, a negde drugde ta scena traži da muzika bude u alternativnom kalupu.

Vaš logo je zaista zanimljiv, pa koliko vam je važan i vizuelni momenat?

S obzirom da se bavim dizajnom, meni, a i nama, izuzetno je važno da vizuelno pratimo estetiku koju smo postavili. Oštra je i tvrda i nedavno sam hteo nešto novo da uradim sa logom, shvatio sam da uopšte ne treba to da radim, jer će biti suviše mekano. Sada smo uradili neke nalepnice gde je krv preko logoa, tako da, trudimo se da i najminimalniji dizajn bude uobličen.

Koji vam je plan u skorijoj budućnosti?

Plan je da uradimo video sa Ivanom Kneževićem, koji će estetski biti uobličen do maksimuma, nadamo se. U suštini imamo ceo materijal za album, ali treba da dosnimimo Lordana Skenderovića na trubi, negde ćemo želeti da budu live bubnjevi, negde će biti matrica. Zanimljiva stvar je da nam se priključio i Stefan Jovanović koji se bavi 3D mappingom, veoma je zanimljiv umetnik. Isto tako nam je sada u bendu i tonac Marko Čokulov koji svira i gitaru, tako da sada kombinujemo nešto sa novim spravama tabletima, wi fi... Nismo ni mi sigurni tačno kako ćemo to da uradimo, moramo sve da isprobamo, ali uskoro ćemo i takve stvari raditi.

Evo i našeg razgovora, pa poslušajte!

J.Ž.