Blugres na kanadski način

Bend je formiran 2012. godine kao kvartet koga čine Nejt Hilts, Skot Pringl, Deni Kenjon i Kolton Crawford. U početku su samo svirali koncerte, bez snimljenog materijala, da bi 2013. godine izdali EP od pet pesama "The Ocean Went Mad and We Were to Blame". Ovaj EP podsetio je i druge bendove da mogu da sviraju i ovu vrstu muzike i samim tim da očekuju veliki uspeh. Dok su neke njihove pesme negovale klasičan blugres zvuk, zbog kog se u ritmu lupate po kolenima, neke su zvučale kao alternativa iz devedesetih, ali sa bendžom.

Članovi benda često znaju da se našale govoreći da su oni u stvari zli blizanci benda Mumford and Sons, zbog često mračne i agresivnije interpretacije stare vestern muzike. Recenzent sajta MusicCrowns.org  Džejms Kuk napisao je o ovom bendu da prljavo promukli vokal, agresivna gitara, mandolina, bendžo i bubanj čine nepogrešivo jedinstven zvuk koji se možda i ne uklapa u definiciju tradicionalnog blugresa, ali da to apsolutno nema veze kada su oni u pitanju.

"In hell I'll be in good company" je pesma koja mi je prva zapala za uho, a ona se nalazi na studijskom albumu "Good Company" koji je izdat 2014. godine. Upravo pomenuti singl i spot bili su odskočna daska za ovaj bend. Tu je pored muzičkog prepoznat i njihov stil oblačenja. Bela košulja, crne pantalone, crni tregeri, poneki šešir, kaubojske čizme i Elajza (koja je menjala Koltona) u haljini. Ceo paket benda The Dead South je jedinstven i nepogrešivo dira baš onu žicu kojiu treba.

Maltene svi muzičiki kritičari složni su u tome da The Dead South ne može da bude okarakterisan samo i isključivo kao blugres bend. Naprotiv, u njihovom zvuku ima toliko panka da je jedini logičan pokušaj etiketiranja (ako već mora to da se radi) onaj da kažemo da su oni u stvari pank rok etno bend (u ovo se ne uklapa bendžo svirač, jer on za sebe kaže da je metalac). Bilo kako bilo, nesporno je da su uneli svež zvuk u jedan klasičan žanr. 

Foto: Fejsbuk

Treći LP, "Illusion and doubt" pušten je 2016. godine i ubrzo se našao na petom mestu Bilbordove blugres liste, i na 30 mestu US kantri ajtjuns liste. Inače, ovaj bend izaziva mnogo polemika i kontraverzi upravo zbog zvuka koji neguje. Neki kažu da oni uopšte nisu blugres, dok drugi brane tezu da mešavinom i uticajem irske, škotske, ali i afroameričke muzike i ne može da se očekuje čist zvuk. Da ipak rade nešto kako treba potvrda je i nagrada za najbolji tradicionalni album koju se dobili 2018. godine za "Illusion and Doubt". 

Bend je od početka godine na turneji, koju su nazvali krajnje jednostavno "The Bastard Son Tour". Ako vas put nanese do Švajcarske, Nemačke, Italije ili Francuske zaista nema razloga da ne poslušate ove sjajne momke.

J. Mijatović