Underdog sa modne scene

   Modu vidim kao umetnost, pa samim tim (kao za lektiru) volim da gledam inspiraciju i misaoni proces iza dizajna i stilizovanja.

   Aleksandar Gilbert vodi modni blog Front Row Underdogs (slobodan prevod bi bio: neprilagođeni iz prvog reda na modnim revijama) koji je interesantan ne samo po njegovom specifičnom osećaju za modu, nego i po načinu na koji je napisan. Naime, svaki Aleksandrov post nosi određenu temu i pažljivo je napisan, što nije uobičajeno za modne blogere na koje smo svi navikli. Front Row Underdogs možete posetiti ovde - neka vam služi inspiraciji!

   Da li se zaista osećaš kao underdog u modnoj industriji?

   - U potpunosti. Izuzev par blogera i dizajnera, većina ljudi koje viđamo u modnoj industriji su ili potekli iz slavnih i bogatih korena ili su se ranije bavili manekenstvom. Modna industrija nije nimalo fantastična kao što se čini ljudima, dosta toga zavisi od novca, statusa i imena, a mnogo manje toga od talenta ili jedinstvene tačke gledišta.

   Na sve to, ja čak nisam ni studirao dizajn, radim u farmaceutskoj industriji, a visok sam 1.74 metara. Osobi kao što sam ja, a zapravo i većini najvećih fanova mode, nisu dostupni prvi redovi većih fashion week-ova, jer ne postoji opipljiv razlog zasto bi tu uopšte bili. Samim tim sam i odlučio da nazovem blog Front Row Underdogs.

   Šta misliš o ekspanziji modnih blogera u poslednje vreme?

  - Modni blogovi su samo još jedna posledica industrijskog trenda gde se moć prebacuje sa proizvođača na kupca. Ljudima je manje bitno da li će Vogue reći da treba nositi krem kapute sledeće sezone, nego ako to kaže, na primer, Rumi Neely. To je zato što ljudi mogu da se poistovete sa njom, pa samim tim poštuju i njeno mišljenje mnogo više.

   Neki će reci da su veći modni blogeri postali poznate ličnosti, ali da li to kao pojam zaista i dalje postoji? Svet je trenutno takav da možeš da pošalješ tvit Kim Kardašijan i da ti ona odgovori u roku od par minuta. Šta je onda zapravo deli od nas ostalih osim par miliona pratioca? Drago mi je što vidim da se toliko novih modnih blogova pojavljuje na sceni jer je zaista jedino što je potrebno za modni blog strast za modom, sve ostalo su asesoari.

   Da li imaš stilske uzore ili inspiraciju vučeš samo iz sebe?

   - Imam i previše uzora da bi ih nabrojao, ali najveći su mi verovatno Pelayo Diaz, Marlon Brando i Diana Vreeland. Kao bloger se najviše ugledam na Pelaya, koji na svom blogu katelovesme.net konstantno iznosi look-ove koji su dva koraka ispred svih drugih.

   Brando mi je ikona muškog stila od kad sam ga prvi put gledao na televiziji (A Streetcar Named Desire), ne zato što je oblačio neke posebne komade, vec zato što je sve iznosio sa harizmom i sigurnošću u sebe. Diana Vreeland mi je najpre uzor što se tiče stila života, žena je stvorila Vogue kakvog ga znamo, a pritom i uspevala da uvek bude najinteresantnija i najunikatnija osoba u svojoj okolini.

   Šta ti je trenutni favorit što se tiče odeće, šta najviše voliš da nosiš u poslednje vreme?

  - Mislim da je većini ljudi omiljeni komad odeće onaj koji su poslednji kupili, a poslednje što sam ja kupio (i što najčešće nosim) su bile rukavice iz Arilja, što i nije baš zanimljivo, tako da ću se fokusirati na komade za koje sam najviše vezan.

   Prvo bih izdvojio bajkersku jaknu od kože i krzna, jer sam je sam dizajnirao, a krzno je zapravo deo bunde moje bake za koju sam i kao mali bio jako vezan. Drugo su definitivno martinke, koje sam kupio posle srednje škole pa ih i dan danas nosim čak i previše često. Mislim da su martinke jedan od onih komada koje će mi zauvek biti kul.

   Po čemu se tvoj blog razlikuje od ostalih modnih blogova?

   - Najvise po stilu pisanja. Modu vidim kao umetnost, pa samim tim (kao za lektiru) volim da gledam inspiraciju i misaoni proces iza dizajna i stilizovanja. Iako nema ništa loše u tome, ja ne želim da pišem o tome šta sam obukao jer se savršeno jasno vidi šta sam obukao na slikama uz post.

   Takođe sam jako promišljen u odabiru odeće i lokacije za fotkanje: ako nemam jasnu temu, nemam ni želju da napišem post.

Sofija Balać