Srbija do Higsovog bozona

Gotovo neobjašnjivo, ali Srbija uspeva da drži korak sa najnovijim svetskim dostignućima. Naši naučnici i proizvodi ovdašnjih pogona, deo su najvećeg svetskog sistema za fizička istraživanja CERN koji se nalazi u Švajcarskoj.

Među 11.000 istraživača, u Cernu, u Ženevi, grupa naučnika iz Srbije, članova Vinča tima, angažovanog na istraživanjima u Cernu, dizajnirala je elektronske štampane ploče za "Triger" sistem, kojima će se znatno ubrzati obrada podataka. Dizajnirane su i sklapaju se u Srbiji i važan su doprinos razvoju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja Cern.

Tajne elementarnih čestica ispituju se u 27 kilometara dugom akceleratoru, najvećem na planeti, smeštenom na oko stotinu metara pod zemljom.

Tu je i detektovan Higsov bozon, čestica bez koje materija kakvu poznajemo ne bi postojala i upravo je detekcija presudna u sudarima čestica koji se dešavaju 40 miliona puta u sekundi, ocenjuje Vladimir Reković, koji je bio učesnik otkrića Higsovog bozona.

"Ova ploča je namenjena za novu generaciju detektora, koja će biti instalirana 2026. i koja će biti u stanju da vrši selekciju podataka pri velikoj količini sudara, koji u ovom trenutku nisu mogući sa postojećom elektronikom, a koji su nam važni, jer mogu da ukažu na postojanje novih čestica i daju informacije o fizičkim procesima koji su do danas neobjašnjeni", ističe Vladimir Reković, naučnik u Cernu.

Sve je deo pripreme za još složenije poduhvate u Cernu, a udruživanje znanja i potencijala kakve imamo, omogućilo je Srbiji da učestvuje u razvoju ovog eksperimenta.

Elektronske štampane ploče za Cern, za opremu najvećih eksperimenata u svetu, proizvode se u beogradskoj kompaniji "Iritel", što potvrđuje da Srbija, uz izuzetne naučnike i istraživače, ima i kapacitete sposobne za proizvodnju na bazi najnovijih tehnologija.

izvor: rts.rs