Sunčev sistem na biciklu i veštačka inteligencija: Noć istraživača sve zabavnija

Evropska noć istraživača prošlog petka svečano je otvorena u Evropskoj kući u Beogradu, a upriličena je u još 15 gradova u Srbiji. Organizatori kažu da je brojne programe posetilo više od 100.000 ljudi.

Foto: Miljana Kerču

Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat kaže da je to noć u kojoj možemo videti kako istraživanje nije nešto apstraktno ili komplikovano, već ono što utiče na sve nas – od telefona u našim rukama, preko lekova koji nam čuvaju zdravlje, do čiste energije koja će pokretati našu budućnost.

"Najvažnije od svega, ovo je noć koja raspaljuje maštu i radoznalost mladih. Večeras oni imaju priliku da i sami budu naučnici, barem na dan. Ko zna? Možda je među nama novi Nikola Tesla, Mihajlo Pupin ili Marija Kiri. Neki novi srpski nobelovac. Možda će neko od njih izumeti tehnologiju koja će promeniti svet", naveo je ambasador.

Naučnica Tijana Prodanović kaže da je ove godine cilj bio približiti naučnu zajednicu ljudima.

"Želimo da promenimo sliku koju imamo o naučnicima, kao o nedodirljivim ljudima koji žive u nekom svom svetu. Recimo da je to neki beli muškarac, u belom mantilu, s naočarima. Želimo da im damo ljudskiji lik. Naučnici su ljudi kao mi, imaju svoje strahove, hobije, nadanja...", kaže Tijana Prodanović.

Foto: Tanja Drobnjak

Srbija je ove godine obeležila Noć istraživača sa više od 200 aktivnosti u kojima učestvuje više od 1.000 istraživača.

Jedna od organizatorki Noći istraživača, Jasmina Nestorović Živković, kaže da se nalazimo u društvu kreativnosti i radoznalosti kao deo velike evropske porodice koja već 20 godina, kroz ovu manifestaciju, slavi nauku i istraživanje.

"Velika nam je čast što svi zajedno slavimo i obeležavamo događaj koji povezuje istraživače i građane, inspiriše mlade generacije i podseća nas da nauka pripada svima nama. U Srbiji, Evropska noć istraživača iz godine u godinu okuplja sve veći broj učesnika, organizacija i partnera. I, što je najvažnije, znatiželjnih građana svih generacija. Međutim, Noć istraživača je mnogo više od jedne večeri – to je poziv svima da zakorače u svet nauke, da postavljaju pitanja, da uče, otkrivaju i razumeju svet oko sebe", kaže dr Nestorović Živković.

Specijalni gost večeri bio je Vladimir Đurica, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, osvajač brojnih medalja na domaćim i međunarodnim takmičenjima iz matematike i fizike.

"Popularizacija nauke je veoma važna za razvoj našeg društva, s obzirom na to da je svet koji nas okružuje baziran na njoj. Nauka je za mene uvek bila i uvek će biti način života i razmišljanja," rekao je, između ostalog, Vladimir Đurica.

Foto: Tanja Drobnjak

U Novom Sadu posetioci Noći istraživača imali su priliku da izrade sopstveni biljni terarijum, odnosno, mali, zatvoreni ekosistem u staklenoj posudi. Bilo je dosta reči o energiji budućnosti – građani su mogli da isprobaju električna vozila, da nauče štošta o optičkim bežičnim komunikacijama i saznaju dovoljno o razvoju veštačke inteligencije.

Naš grad je ove godine poslužio i kao plan Sunčevog sistema koji su građani obilazili biciklima.

Tijana Prodanović kaže da su na tom projektu spojili dve ljubavi Novosađana - prema nauci i bicikliranju.

"Ideja je bila da proslavimo Noć istraživača tako što se provozamo kroz Novi Sad, gde smo u proporciji postavili Sunčev sistem, da Novosađani steknu utisak koliko je velik Sunčev sistem i da se provozaju i zabave", ističe Tijana.

Osim u Novom Sadu i Beogradu, Evropska noć istraživača održana je i u Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Pirotu, Leskovcu, Smederevu, Šapcu, Subotici, Inđiji, Kikindi i Svilajncu.

P. K.