Orbitalni AI: Spas ili propast?

Kompanije poput SpaceX-a i xAI-a, pod vođstvom Ilona Maska, ozbiljno razmatraju mogućnost postavljanja ogromnih satelita u orbiti koji bi služili kao "procesorski centri u svemiru", kako bi rešile sve veće probleme koje AI stvara na Zemlji.

foto: pixabay

Tradicionalni data centri troše neverovatne količine električne energije i milione litara vode za hlađenje. Kako AI modeli (poput GPT-5 ili sličnih) postaju sve kompleksniji, zemaljska infrastruktura više ne može da prati taj tempo bez ugrožavanja lokalnih energetskih mreža.

Sa druge strane, u svemiru postoji neograničen pristup solarnoj energiji 24/7, a vakuum svemira nudi prirodno (radijaciono) hlađenje, što bi teoretski eliminisalo potrebu za vodom i fosilnim gorivima.

Međutim, naučnici upozoravaju na rizik od uništenja, tzv. Keslerov sindrom. Njihov najveći strah je gomilanje hiljada (ili miliona) novih satelita, jer bi samo jedan sudar mogao izazvati lančanu reakciju koja bi stvorila oblak krhotina, čineći orbitu neupotrebljivom za sve – od GPS-a do vremenske prognoze.

Takođe, hiljade lansiranja raketa potrebnih za izgradnju takve mreže ispustile bi ogromne količine čađi i aluminijum-oksida u gornje slojeve atmosfere, što bi moglo dodatno oštetiti ozonski omotač i uticati na klimu.

Iako ideja o "zelenom AI-ju u svemiru" zvuči primamljivo direktorima tehnoloških firmi, kritičari tvrde da je to samo način da se ekološka odgovornost sakrije tamo gde je ne vidimo – iznad naših glava. Umesto da popravimo efikasnost na Zemlji, rizikujemo da zauvek zagadimo i samu orbitu.

izvor: engadget.com