.
Trenutno
Akademac
 emisija sa Prvog programa Tv-a
Lifestyle / Tehnologija

Ivan Minić: suština je za štrebere - realnost za budale

17.04.2015.

Pod sloganom “najveće internet slobodne diskusije” Burek forum i dalje uživa ugled jedne od najvećih internet zajednica u Srbiji. Uprkos naletu društvenih mreža, on je i dalje aktivan, a sudeći po statistici na njemu je preko dva miliona registrovanih članova, 11 miliona komentara i 650 hiljada tema. Od fudbala do geopolitike, erotike i tehnologije, Burek se i dalje čini kao aktivno oružje protiv cenzure onih kojima je burek jednako omiljen doručak, u kojoj god državi u regionu. Burek forum je nastao 2002. godine, kada je u Srbiji svaki dvadeseti građanin imao internet. U godini kada puni 13, tim pre da pitamo njegovog kreatora kako je to biti pionir internet zajednice u Srbiji i kakva je budućnost Bureka tinejdžera?

.

"Kao i svaki drugi tinejdžer u Srbiji. Ako se izbori za nju, imaće je, ali mu šanse nisu baš sjajne. Verujem da ima budućnost, samo ona možda nije glamurozna kako bismo voleli. Ta budućnost podrazumeva da se prilagodimo novim trendovima, ali na neki naš, drugačiji način", govori nam Minić, koji je bez imalo para osnovao forum i nije znao da će mu upravo to doneti prodor u IT svet koji ga interesuje do srži.

Počeo je da radi već u srednjoj školi, a danas može da se pohvali brojkom od 300 realizovanih projekata. U međuvremenu je pokrenuo i druge sajtove, kviz Conquistador i onlajn magazine. Za sebe kaže da je sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne projekte sam ili u timu. Kao pravi Conquistador onlajn zajednice i IT sveta, Minić danas čini nezaobilazni deo svih internet konferencija. U razgovoru za O radio, ispričao nam je zbog čega je sve PR, rezultati nebitni, suština za štrebere, realnost za budale, te zbog čega glasni pobeđuju.

Imate li naviku da za određeno pitanje odgovor potražite na Bureku?

- Lično ne, ali masa ljudi i dalje to radi. Prosto, deo ljudi voli da diskutuje i voli da sazna nekoliko mišljenja ljudi koji se razumeju u neku materiju pre nego što se usudi na akciju. Često je to slučaj sa izborom prilikom kupovine, ili rešavanja problema iz oblasti o kojoj ne znamo dovoljno.

Ko danas koristi forume?

- Uglavnom ljudi čiji je staž na Internetu malo duži. Oni koji vole sadržajniju komunikaciju i ne toliko instant informacije. Ljudi koji vole da se druže sa drugim ljudima i nije im strano da se raspišu ponekad. I naravno, ljudi koji vole da čitaju.

Koje vam je tada sve pogodnosti doneo status uticajnog foruma u usponu?

- Najzanimljivija stvar koja mi se desila je da me carinici na aerodromu propuste preko reda uprkos ogromnom prtljagu, jer su me prepoznali, a situacije u kojima bi mi ljudi prišli i rekli da su aktivni na Bureku bile su brojne. 

Šta vama znači ovaj forum?

- Mesto zbog koga danas znam sve ono što znam i sve one koje danas znam. Nešto uz šta sam odrastao i formirao se kao čovek. Naučio me je i mnogim važnim životnim lekcijama i omogućio mi da upoznam ljude koji su mi danas prijatelji. Svima nama, učinio je život lepšim, boljim i lakšim.

Tada su forumi bili prostor za širenje uticajnosti i informisanja; Facebook je već doživeo slavu, a na kojoj medijskoj platformi počiva budućnosti? You tube kanal?

- Uticajnost... Uticaj... Malo sam alergičan na tu reč. Verovatno zato što se najčešće koristi u kontestu ljudi i pojava koje ne zaslužuju da se ističu. U zajednicama gradite kredibilitet. Reputaciju. Da li ćete koristiti blog, forum, Twitter, Facebook, Instagram, Youtube, Soundcloud ili nešto drugo, nije važno. Suština je ista, platformu bira kome kako odgovara. Postalo je relativno lako doći u centar pažnje, poenta je uraditi nešto sa sobom i kada se tih pet minuta slave završe.

Kakva je uopšte budućnost društvenih mreža?

- Verujem da je lepa. Jednostavno, ljudima sve više odgovara takav tip komunikacije i interakcije. Razvijaće se, menjati u zavisnosti od trendova i tehnoloških inovacija, ali u suštini, dokle god ljudi budu društvena bića, željna samopromocije i interakcije, za mreže nema zime.

Šta vas trenutno zanima?

- Već godinama se bavim web developmentom i dizajnom, a u poslednjih nekoliko godina jako puno radimo za lokalne kompanije. Od konsaltinga i osmišljavanja, do realizacije vrlo kompleksnih projekata. To je i neophodno da bi se Burek finansirao, obzirom da prihodi koje ima od oglašavanja nisu dovoljni da se pokriju troškovi.

Omiljeni projekat na kojem ste radili?

- Omiljeni projekat na kome sam radio je Olimpijac za "Telenor Srbija" pre nekoliko godina, pred Olimpijske igre u Londonu. Napravili smo fantastičan kviz znanja sa sportskom tematikom, za web, Android i iOS i gotovo 50.000 igrača je nekoliko meseci igralo, a najboljih četvoro dobilo je priliku da sa osobom po želji ode na najveću svetsku sportsku smotru. 

Šta danas prolazi kod finansijera i publike?

- Danas živimo u vremenu kojim vladaju površnost i diletantizam. Ljudi se samoproklamuju za stručnjake u oblastima o kojima ne znaju ama baš ništa, bave se njima, čak i uspevaju nekoga da prevare za novac. Bave se nekim apstraktnim stvarima u svetu u kom je sve egzaktno i merljivo. Promene ako i dobiju prilike da prave, čine ih same promene radi - da bi se pričalo, a ne da bi se nešto zaista i promenilo. Sve je PR, rezultati su nebitni. Suština je za štrebere. Realnost za budale. Glasni pobeđuju.

Ocena IT sektora u Srbiji?

- IT sektor, pravi IT sektor, ljudi koji se bave razvojem, predstavljaju jednu od retkih zdravih stvari u našoj privredi. Imamo kvalitetne ljude, ali nemamo dovoljno kadrova. Naši fakulteti ne prave upotrebljive radnike, a ljudi generalno nemaju inicijative da sami nešto nauče i urade. Da se razumemo, ovo je posao koji se ne uči u školi, i (gotovo) svo znanje je besplatno i dostupno svima. Samo treba sesti i učiti.

Koliko je realno očekivati visoku zaradu u IT svetu?

- Vrlo je realno. U IT sektoru plate su nekoliko puta veće od prosečnih, a zaista kvalitetni stručnjaci mogu imati plate na nivou evropskih.

Treba li biti programer i otići iz Srbije kako bi se doživeo uspeh?

- Ne, treba ostati ovde i raditi za strano tržište, s obzirom na to da lokalno ne postoji, a i ono što postoji nije konkurentno. Da li je preduzetništvo pravi izbor? Za neke jeste, ali to je mali broj ljudi. Ostali se mogu zaposliti u nekoj od lokalnih firmi koje rade za najjača tržišta, kao i mnoštvo stranih firmi koje imaju ovde razvojne centre i kancelarije.

Odakle da krene omladinac koji želi da počne da se bavi developmentom ili nekim IT biznisom? 

- Da uči. Samostalno i što više. Da pokušava da radi na realnim projektima. Da preuzima odgovornost. Da rešava probleme. Da se ne plaši da traži i pita. Da ne odustaje, nikad. Da sluša i druge i sebe. Da uvek nađe način. Znanje je jedino što vam niko ne može oduzeti. Isksutvo je nešto što ne može da se kupi, hakuje, preskoči, zaobiđe. Ljudi koji su dobri u onome što rade mogu da uspeju čak i u ovakvom disfunkcionalnom društvu.

Podučavate mlade novinare veb novinarstvom u UNS-u. Gde najčešće grešimo, a u čemu smo dobri?

- Mislim da najveći problem nije u vama, već u onima za koje radite. Nema više medija, čast retkim i veoma usamljenim izuzecima. Novinari u web redakcijama nisu novinari već priučena masa koja proizvodi sadržaj koji podilazi najnižim ljudskim porivima.

Što se novinara tiče, voleo bih da vidim više kvalitetnih autorskih tekstova. To zahteva napor i trud, zahteva ozbiljno istraživanje, a za to najčešće nema ni prostora - ni razumevanja, ali ponekad, bilo bi lepo da se to iskoristi. Makar za svoju dušu, na svom blogu ili nekom nezavisnom portalu, kakvih ima sve više.

Sa novinarima pričam o upotrebi društvenih mreža u njihovom poslu, pričamo o dobrim praksama, pravilima. Pričamo kako raditi prave stvari, kako upotrebiti, a ne zloupotrebiti društvene mreže. Lepo iskustvo i uvek interesantne diskusije.

Kako je uspeh stigao do vas?

- Rad. Do novca (a novac = uspeh za mnoge) može se doći na sledeća tri osnovna načina (kao i njihovim varijacijama i kombinacijama): Jedna sekunda sreće… Pet minuta “hrabrosti”… Deset godina rada… Neko nepisano pravilo je da se o putu do uspeha ne priča previše jer, logično, u prvom slučaju nije pametno zbog ljudi iz drugog slučaja, a ljudi iz drugog slučaja ne žele da pričaju o neslavnim momentima iz prošlosti.

Ljudi koji su prošli treću priču o tome ne pričaju jer to nema ko da sluša, i jer im nije do prisećanja. Zašto nema ko da sluša? Niko ne želi rešenje koje podrazumeva dug vremenski period i ogromnu količinu rada, svi bi najviše voleli vilinsku prašinu, čarobni štapić, ili neki sličan instant ili polu-instant scenario.

Gde će biti Ivan Minić za 20 godina?

- Ne vidim toliko daleko, mislim da ovde niko u zbilji ne može da se bavi time, ali postoje neke stvari koje i dalje želim da ostvarim. Neka mesta da vidim, neke ljude da upoznam. Da osnujem porodicu i ostvarim se kao roditelj je recimo jedan od važnijih ciljeva u narednom periodu.

 Nataša Šaru

 

.
Daisy je robot kompanije Apple, konstruisan za recikliranje starijih iPhone uređaja, a kako bi se dragoceni materijali ponovo vratili…
.
Kolika je moć striming platformi i sadržaja za gledanje na zahtev (video on demand) pokazuje i lansiranje nove platforme kompanije…
.
Google eksperimentiše sa postavljanjem "bedževa" na stranice koje se sporo učitavaju u Chrome-u. To znači da bi u budućnosti,…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?