Striming servisi lagano isteruju klasičnu televiziju

Televizija poslednjih godina doživljava sudbinu radija iz vremena kada se i sama pojavila, ili štampe u godinama kada je radio preuzimao primat. Igra zvana emitovanje programa znatno se promenila u poslednjoj dekadi, naročito u eri interneta. Decenijama je takozvana zemaljska ili klasična televizija imala vremena da se prilagođava na modele kablovskih emitera širom sveta, ali danas i same TV kuće i kablovski operateri imaju bukvalno mesece da reaguju na trendove koji bujaju na internetu.

fotografije: pexels.com

Striming servisi prilično su nova pojava u emitovanju video sadržaja. Za manje od jedne decenije oni su otkinuli značajan deo kolača kablovskoj i zemaljskoj televiziji, postavši ne samo emiteri, nego i stvaraoci veoma kvalitetnih filmskih, dokumentarnih i serijskih igranih programa.

Oni su došli da ostanu i generacije koja danas stasavaju, zarađuju prve plate i odlučuju po prvi put o tome kakve će sadržaje plaćati, u sve većem broju biraju baš internet striming servise, dok kablovsku televiziju i televizijske kanale klasičnog tipa počinju da zapostavljaju.

Rat striming servisa i klasične televizije započet je u Sjedinjenim državama u kojima se nalaze najjače internet striming kompanije. Tu su Netflix, Hulu, Dizni, HBO, Amason Prime... Sada im se priključuju i Apple i Youtube, ali sa malo drugačijim konceptom.

Prema istraživanju koje je sprovedeno prošle godine u Americi, polovina ispitanika koji su prijavili gledanje samo kablovske televizije imaju 60 i više godina. Oko četvrtine Amerikanaca (22 odsto) gleda kombinaciju kablovske televizije i striming usluga, a 31 odsto onih između 18 i 29 godina kaže da gledaju oboje. Oko 16 odsto ispitanika radije gleda satelitsku TV.

Nešto više od deset odsto ljudi koristi usluge striminga kao što su Netflix, Amazon Prime, iTunes, Hulu...

Možda tih deset odsto ljudi koje zanima samo striming verzija televizije ne zvuči previše, ali u ovoj oblasti starost zaista pravi razliku!

Preko četvrtine onih od 18 do 29 godina kažu da više vole usluge striminga. Oni koji koriste i kablovske/satelitske i striming usluge razmišljaju o odbacivanju kabla ili satelita u narednih 12 meseci.

Goran Mirković, urednik sajta Kakav film smatra da je klasična televizija na ozbiljnim iskušenjima zbog interneta i striming servisa, te da će sa novim generacijama samo gubiti uporište.

"Striming servisi će itekako ugroziti klasičnu televiziju, naročito kada ove nove generacije počnu da zarađuju i sami odlučuju šta žele da plaćaju. Ja ne pripadam Z generaciji, malo sam stariji od njih, a ipak više uopšte ne gledam klasičnu televiziju, iz prostog razloga jer sam zahvaljujući internetu naučio da biram šta ću da gledam, da to konzumiram kad želim, koliko želim i kako želim. Iako su kablovski emiteri uvrstili u uslugu vraćanja sadržaja unazad, opet mi je interesantniji striming servis, jer je on jedna velika biblioteka video sadržaja i mogu da kontrolišem sadržaj kojim ću se zabavljati", kaže Mirković.

On napominje da striming servisi nude niske cene, prihvatljive svima i da su i zbog toga prihvatljiviji mlađim generacijama.

Profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti Siniša Isakov za Oradio kaže da televizija, makar ona terestrijalna, polako gubi svoj današnji oblik i moraće ozbiljno da se prilagođava digitalnom dobu.

"Televizija ovakva kakvu je sada znamo, ona koja ide po šemi, prilično je ugrožena već duže vreme. Bila je ugrožena i od kablovskih sadržaja, a sada dodatno i od striming servisa. TV će morati da se prilagodi novoj situaciji, kako je bilo uvek u istoriji kada su stari mediji morali da se prilagođavaju. HBO je nekada bio suparnik velikim televizijskom kanalima koji su bili besplatni. Tražili su pretplatu i ta pretplata sve vreme do danas raste, što znači da neplaćanje usluge nije dovoljno. U međuvremenu se pojavio Netflix koji je iskoristio činjenicu da dobar deo Amerike ima širokopojasni internet i da na taj način može da im ponudi svoju filmsku datoteku, po neuporedivo manjim cenama od kablovskih operatera", objašnjava Isakov.  

"Klasična" televizija je, naravno, morala da se prilagođava novim okolnostima, ali to ide prilično sporo. Linearan program sve manje znači od kako postoje uluge odloženog gledanja i gledanja na zahtev, a TV kuće ni izbliza nemaju dovoljno novca za ulaganje u vrhunske serije i filmove na način na koji to rade striming servisi. Zbog tog bega sa TV-a na internet, televizija lagano gubi i ulogu vodećeg informatora među medijima.

Isakov je odgovorio i na pitanje da li će televizija zadržati primat u informisanju stanovništva i očekujemo li i u toj sferi seobu publike na druge platforme.

"Kod nas su internet mreže dobre samo u gradovima, a svi koji žive van toga, oni će ostati korisnici linearne televizije i ona će im biti glavni izvor informacija. Gradovi će pratiti svetske trendove", kaže Isakov.

Sa druge strane, striming servisi bujaju i na tržištu su od ove godine još dva velika igrača: Dizni plus i Apple TV.

"Mislim da Netflix neće dugo potrajati i pored velikih ulagnja. Oni mi deluju kao jedan od najslabijih striming servisa. Dizni plus je za samo jedan dan dobio deset miliona pretplatnika i to će samo rasti. Glavni servis koji dolazi je Apple i HBO koji će objediniti ponudu Time Warner studija. Usput će imati i novu sezonu serije 'Friends', što će ozbiljno da im napumpa broj pretplatnika", kaže Goran Mirković.

S druge strane, na pitanje hoće li klasična televizija nestati imajući na umu sve ovo o čemu smo razgovarali, Siniša Isakov tvrdi da se to neće dogoditi.

"Striminzi su došli ovamo da ostanu i njihova budućnost je zagarantovana. Istorija nas, međutim, uči da se tradicionalni mediji obično snađu i prilagode na nove okolnosti. Niti je radio izgurao štampu, niti je kablovska televizija izgurala klasičnu televiziju, a niko nije nestao zahvaljujući internetu. Verovatno će se pojaviti neki novi programski pravci, bolji sadržaj i mnogo više sadržaja nego do sada i to će zadržati publiku na klasičnim televizijama", kaže Isakov.

Kako rat između televizija i striming servisa vide naši studenti i kome daju prednost već sada, možete poslušati na našem podkastu.

P.Klaić