...
TRENUTNO00:00 - 11:00Music Mix by Majkić

Lifestyle / Sport

Olimpijada (ni)je dostupna svima

21.07.2021.

Citius, altius, fortius (brže, više, jače) reči su Anri Didona, dominikanskog kaluđera koji je svoje časove fizičkog vaspitanja počinjao upravo ovim rečima. One su kasnije, između ostalog, postale maksima Olimpijskih igara i svih njihovih učesnika. Skup najboljih sportista sveta, na jednom takmičenju i u jednom gradu, svake četvrte godine organizuje Međunarodni olimpijski komitet (MOK) koji je, bar na papiru, neprofitna nevladina organizacija. Cilj Olimpijskog pokreta je, kako stoji na njihovom zvaničnom sajtu, da doprinese izgradnji mirnog i boljeg sveta obrazovanjem mladih kroz sport, bez diskriminacije bilo kakave vrste, a u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer pleja.

.

Prvi zapisi o takmičenjima, koja bi mogla biti preteča prve Olimpijade datiraju iz 776. godine pre nove ere, dok su se takmičenja održavala do sve do četvrtog veka nove ere, naravno u Grčkoj. Godine 1896. na incijativu raznih ljudi, a posebno zalaganjem barona Pjera de Kubertena, Olimpijske igre dobile su svoj novi život.

Danas znamo da se ratovi ipak nisu prekidali zbog igara, ali takođe znamo i da su tokom vremena važila razna pravila - da je ženama bilo zabranjeno da se takmiče, čak i da gledaju igre u antičko vreme, a da su takmičari, muškarci, bili goli. Žene su imale svoje igre, koje su bile organizovane u čast boginje Here, nisu se takmičile gole i bile su svrstane u tri starosne grupa.

Moderne igre bile su vezane za svetske izložbe, pa su tako igre u Parizu 1900. godine trajale više od pet meseci, dok su igre u Londonu 1908, da bi bile još veće i bolje, trajale od 27. aprila do 31. oktobra. Ženama, na žalost, nije bilo mesta ni na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini, gde se takmičilo samo 245 muškaraca iz 15 država. Danas, kada pokušavamo da uspostavimo ravnopravnost u svim sferama, broj takmičara je prešao cifru od 10.000 po jednim igrama. Radi još bolje organizacije, Zimske olimpijske igre se ne održavaju iste godine kad i letnje, a od 1960. godine održavaju se i Paraolimpijske igre.

Da bi takmičenje proteklo u fer i korektnoj konkurenciji, obavljaju se razni testovi, pre svega zbog eventualnog dopinga, a još od 1936. godine i igara u Berlinu započeta su testiranja na određivanju pola. U početku, verifikacija je bila samo u obliku fizičkih pregleda, kasnije se vršilo testiranje hromozoma, dok se danas obavlja testiranje nivoa testosterona. Inače, testosteron je primarni muški polni hormon i anabolički steroid koji igra ključnu ulogu u razvoju muških reproduktvinih tkiva, poput testisa i prostate, kao i za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, poput povećane mišićne i koštane mase. Zbog uticaja na veličinu i razvoj mišića, kao i ostalih efekata na telo, testosteron se koristi i za doping.

lorelhabard jpg

Za predstojeće igre u Tokiju, Međunarodni olimpijski komitet doneo je odluku da se u konkurenciji žena omogući učešće prvoj transrodnoj osobi, Lorel Habard, koja je rođena kao Gevin i dolazi sa Novog Zelanda. Lorel se nekada kao muškarac takmičila u dizanju tegova, a samo njeno pojavljivanje izazvalo je različita mišljenja. Nauka kaže da, ukoliko osoba ima manje od deset nanomola testosterona može da bude u konkurenciji žena. Lorel je pol promenila pre devet godina, danas ima 43 godine i takmičiće se u superteškoj kategoriji žena preko 87 kilograma.

U ranijim vremenima, mnoge sportiskinje bivale su udaljene sa sportskih borilišta i nije im bilo dozvoljeno da se takmiče u ženskoj konkurenciji. Indijke Santi Sundarajan, Pinki Pramanik i Duti Čand diskvalifikovane su iz daljih takmičenja, dok je plivačica Pratima Gaonkar, takođe iz Indije, izvšila samoubistvo nakon objavljivanja i javnih komentara o neuspelom testu na pol.

Godinama unazad, vodi se polemika da li Kaster Semenja, koja već više od deset godina vlada ženskim srednjim prugama na 800 metara, može da se takmiči u ženskoj konkurenciji ili ne. Njoj je, pored hromozomskog testa, urađen i test na testosteron i podaci su pokazali preveliki nivo ovog hormona. Kaster je osvajačica dve zlatne medalje sa Olimpijskih igara i trostruka svetska šampionka. Na predstojećim igrama u Tokiju, Semenja neće moći da brani zlato iz Sidneja jer je njen nivo testosterona veći od trenutno dozvoljenog u ženskoj konkurenciji.

Ipak, to ne mora da bude kraj za nju što se tiče ove Olimpijade. Naime, altetičarkama sa ovom pojavom nije dozvoljeno da se nadmeću samo u disciplinama od 400 do 1.500 metara, odnosno, Kaster će moći da se prebaci sa srednjih na duge pruge i pokuša da osvoji medalju na 5.000 metara. Da li će do toga i doći ostaje da se vidi. Slična sudbina zadesila je i dve mlade atletičarke iz Namibije, čiji rezultati testosterona su takođe previsoki, a kako se takmiče na 400 metara nije im dozvoljen nastup na OI u Tokiju. Jedna od njih, Kristin Momba je svetska rekorderka u ovoj disciplini za juniorke. Kaster je pokušala da pronađe pravdu i na sudu, kaže da neće odustati od svoje želje da trči, da se takmiči i da bude zdrava, kao i da nije sve u Olimpijadi. Ono što je takođe zanimljivo je i činjenica da su drugo i trećeplasirane sa prethodne Olimpijade  u trci na 800 metara, Fransin Nijonsaba iz Burundija i Margaret Vambui iz Kenije, takođe "pale" na analizi testosterona i izbačene su sa ovogodišnjih igara na pomenutoj distanci. Nijonsaba se kvalifikovala u trci na 5.000 metara.

kastersemenja jpg

Tim sastvaljen od niza eminentnih stručnjaka svakako traži rešenje za ovu situaciju koja više nije izuzetak. Personalni trener u novosadskom fitnes centru Mechanix Nemanja Vlaškalić smatra da su razlike između mušaraca i žena upravo u testosteronu, koji je glavni hormon za povećanje mišićne mase, odnosno snage i specifičan je za muškarce, dok se kod žena stvara specifičan hormon vezan za izdržljivost.

"Teško je reći šta bi moglo da se uradi kako bi svi takmičari imali isti tretman, kako bi takmičenje bilo pošteno. Svakako sam testosteron najviše ima uticaja na osobe koje se bave kratkim i srednjim prugama, dok se kod dugih pruga, ukoliko govorimo samo o atletici, taj efekat ne oseti toliko. Upravo zobg toga mislim da ovo rešenje nije loše. Inače, kao bivši atletičar, na predstojećim igrama u Tokiju najviše ću gledati upravo atletiku" rekao nam je Nemanja.

Podsećanja radi, poznati desetobojac i osvajač zlatne Olimpijske medalje Brus Džener danas je Kejtlin Meri Džener, ali je pol promelina tek nakon završene karijere.

Jovan Vanja Marjanović

Možda te još zanima:

.

Google photos dostava

Google Photos od sada ima novu opciju u Americi. Korisnicima u Sjedinjenim američkim državama servis će isporučivati izrađene fotografije na…

.

Korona i sport - zna se ko pobeđuje

Pandemija Korona virusa je tokom prethodnih godinu i po dana uticala na sve segmente života. Mnoge stvari usvojili smo kao…

.

SpaceX odleteo u svemir sa turistima

Raketni brod SpaceX uzleteo je sa Floride sa prvom potpuno civilnom posadom koja je ikada lansirana na let prema Zemljinoj…

.

Predstavljen iPhone13

Apple je zvanično predstavio iPhone 13. Telefon stiže u dve verzije: 6.1-inčni standardni iPhone 13 i 5.4-inčni iPhone 13 Mini. Telefoni zadržavaju OLED…

.

Pročitaj glasovnu poruku na WhatsAppu

WhatsApp, platforma za razmenu poruka u vlasništvu Facebooka, uvodi novu funkciju koja bi audio poruku konvertovala u tekstualnu. 

.

Google je napokon dobio dark mode

Najposećenija stranica za pretragu konačno dobija dark mode na desktop mašinama. Implementiranje ove opcije je već počelo i u narednom periodu…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Leto na O radiju
  • 11:20 Tehnologija

Anketa

Da li ste se vakcinisali?

Oradio logo