...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Lifestyle / Putovanja

Zašto banje nisu samo za penzionere

11.04.2022.

Uobičajeno je mišljenje da je odlazak u banje "penzionerski provod" i da je to dosadno mlađoj populaciji. Ali, ako ste makar jednom išli u Mađarsku ili Sloveniju, u njihove spa centre i terme, jasno vam je da je takav stav recidiv nekih starih vremena, a da je provod u spa centrima danas itekako zanimljiv svim generacijama. Naročito u Mađarskoj, u kojoj postoji veoma razvijena "banjska kultura", sasvim je uobičajeno videti grupe mladih u toplim bazenima, a često spa centri organizuju i noćna kupanja, pa i žurke. Ne samo to, neka od mesta, tu u komšiluku, nude i mnogo više od kupanja na bazenima. Zato smo u ovoj epizodi ŠpacirBećara izabrali dva takva gradića, idealna za vikend izlete. To su Mako i Đula, koji kriju mnogo zanimljivih priča, pa i onu o "panonskom Gaudiju".

.

Foto: visitmako/facebook

Milioni turista svake godine posete Barselonu, ne bi li videli organsku arhitekturu Antonija Gaudija. Čuvenu crkvu "Sagrada Familia", ili park "Guel". I u ovom trenutku, verovatno, na desetine putnika iz Srbije se nalazi tamo i divi se tim građevinama. Ipak, malo ko zna da na samo 170 kilometara od Novog Sada, odnosno, 250 km od Beograda, možete da uživate u neobičnim prizorima i fantazmagoričnim oblicima organske arhitekture.

Retko ko, a da nije arhitekta ili istoričar umetnosti, zna za Imrea Makoveca, legendarnog mađarskog arhitektu, jednog od pionira organskog stila u arhitekturi, koji stoji rame uz rame sa Frenkom Lordom Rajtom, autorom "Kuće na vodopadu Folingvoter", po mnogima najboljeg dela američke arhitekture.

Građevine Imrea Makoveca nalaze se po celom svetu, između ostalog i u Sloveniji ili Višegradu, ali nigde ih nema toliko, na tako malom prostoru, kao u gradiću Mako, tridesetak kilometara od granice sa Srbijom, istočno od Segedina.

domkulturemako jpg

Dom kulture u obliku belog luka (foto: Dragana i Bojan Kojičić)

Istorijsko-kulturno hodočašće, upoznavanja Banata i nekadašnje Torotalske županije, odvelo je istoričara umetnosti iz Zrenjanina, Bojana Kojičića i njegovu suprugu Draganu i do Makoa.

"Znao sam i ranije za Imrea Makoveca, video sam jednu njegovu zgradu u Lendavi, u Sloveniji. Moja je ideja bila da napravimo turu po nekadašnjoj Torontalskoj županiji, delu Habzburške monarhije. To  je deo Rumunije oko Temišvara, srpski Banat i taj, južni deo Mađarske. Sve je to bio deo iste teritorije, iste države i hteli smo da upoznamo svoje korene i nasleđe. Tako smo stigli i u Mako. Zaista, retko se nalazi tako malo mesto na kome ima toliko sjajnih dela arhitekture. Tu je nekoliko zgrada čuvenog Imrea Makoveca, čiji stil opisuju kao organski, odnosno, neo-secesiju. Oslanja se na mađarsku tradiciju i nasleđe. Posle perioda političke izolovanosti i uticaja komunizma, on je zapravo bio veliki reformator mađarske arhitekture. Svetsko ime", kaže Bojan.

Naseljem od 25.000 stanovnika dominira ogromna građevina u obliku luka! To je čuveni Hagymatikum, u prevodu sa mađarskog "crni luk". Spa centar, remek delo organske arhitekture Imrea Makoveca, otvoren je 2012. godine na temeljima stare banje, koja je tu postojala.

"Ta zgrada je velelepni objekat, veoma složene strukture. Unutra se lepo vide sve karakteristike tog stila. On je koristio prirodne materijale, drvo, pre svega. Kupole su u obliku luka, pošto je luk zaštitni znak tog mesta. Stubovi, svodovi, terase, sve izgleda kao da je izniklo iz zemlje, kao deo prirode", priča Bojan.

makobanja2 jpg

Magične kupole Hagymatikum banje (izvor: Visitmako/facebook)

Banja Hagymatikum ima bazene sa lekovitom, toplom, braon vodom, kompleks sauna, kao i spoljašnje bazene sa toboganima, olimpijski bazen i bazene za decu. Uglavnom nikada nije gužva, jer ova banja nije toliko popularna i poznata kao susedne u Segedinu ili Morahalomu.

Naravno i u samoj banji može da se jede, ali je svakako preporučljivo da posetite neki od lokalnih restorana i probate mađarsku kuhinju. U centru gradića, odmah pored banje, nalazi se sjajan starinski pab i hotel "Kruna", odnosno, "Korona", koji radi još od druge polovine 18. veka. Hrana je odlična, a nije skupa, možda i nešto jeftinija nego u Novom Sadu.

Već uobičajeno za ovakve mađarske varošice, prvi i najjači utisak biće čistoća! Jedan deo Makoa jako podseća na Staru Detelinaru, novosadsko naselje sa soc-realističkom arhitekturom, malim radničkim zgradama, ali mnogo urednije, sa sređenim trgovima i fontanama između kvartova.

Tu negde, među tim socijalnim zgradama, šćućureno je još nekoliko objekata Imrea Makoveca. Obavezno obiđite Dom kulture, u obliku čenova belog luka, starački dom i veoma neobičnu, verovatno najneobičniju autobusku stanicu koju ste videli i koja izgleda kao da će iz nje svakog momenta izaći Štrumpfovi.

 stanicamako jpg

"Štrumpfastična" autobuska stanica u Makou (foto: Dragana i Bojan Kojičić)

Mako se nalazi pored reke Maroš, pa možete provesti vreme i tamo, šetajujući, ili u zabavnom, “adventure” parku na zip lajnu ili mostićima iznad drveća. Ovaj deo Mađarske, koji je u prvoj polovini 18. veka bio naseljen uglavnom Srbima, kasnije je postao značajan jevrejski centar, pa obavezno pogledajte i renoviranu Sinagogu. Iz ovog su mesta čuveni novinar Džozef Pulicer, kao i konstruktor prvog automobila, legendarnog Fordovog "T modela", Jožef Galamb.

Muzej posvećen auto konstruktoru Galambu ostavio je najjači ustisak na Sašu i Ana-Mariju, blogere sa sajta "Štiklakafakravata", koji obožavaju banje i često ih preporučuju.

"Ja sam se totalno oduševio, zato što obožavam automobile. Morao sam to da vidim. Taj model Forda bukvalno znači revoluciju u automobilizmu, kao prvi putnički automobil. Galamb je zaslužan za auto prevoz kakav danas poznajemo. Čak je i moja žena, koja ne voli toliko automobile, bila oduševljena. Inače, često idemo u banje, obišli smo ih puno i u Mađarskoj i u Sloveniji. Mako nam je omiljena", priča Saša za Oradio.

Ana-Marija i Saša na svom blogu imaju zanimljiv tekst o banji Đula, jednoj od najlepših i najstarijih u Mađarskoj. Đula (Gyula) je grad od 30 hiljada stanovnika, 80 kilometara severoistočno od Makoa, tik uz granicu sa Rumunijom. Tamošnja banja je bila veoma popularna u doba naših roditelja, a poslednjih godina kao da je ponovo otkrivamo.

Spa kompleks sastoji se od dva dela. Stari, koji izgleda kao iz "Čarobnog brega" Tomasa Mana, sa toplim, lekovitim bazenima i starinskim dizajnom pločica i istom takvom atmosferom, a tu je i moderan deo "Aqua palota" sa toboganima, otvorenim barovima i drugim sadržajima za mlađe posetioce.

"Bili smo tamo u jesen. Mislim da su jesen i proleće najbolje vreme za posetu banjama", kaže Saša. "Vikend je dovoljan za takav provod. Malo se kupate, malo obilazite. Tako mi radimo. Volimo uvek da vidimo kako ljudi žive, neke autentične radnje , manufakture".

Tu, u Đuli, najzanimljivija je tvrđava iz 14. veka, koja se nalazi odmah pored banje. Kažu, najstarija "ciglana" tvrđava u Evropi. To je sada muzej, sa originalnim predmetima iz tog vremena, poput, recimo, sprava za mučenje. Možete ići sa vodičem ili sami, pošto postoje interaktivni, video-vodiči. Možete, na primer, da naručite da vam kovač, na licu mesta, iskuje neki predmet  za uspomenu.

Još jedna naša sagovornica, Ivana Stojanović, godinama ide u Đulu. Svaki put otkrije nešto novo.

"Tu u podnožju tvrđave, postoji rečica i veliki travnati plato, gde se održavaju svi događaji na otvorenom. Pošto je Đula grad cveća, imaju i dobar festival cveća. Jednom smo seli na onaj turistički vozić koji ide kroz mesto i vodič nam je predstavljao sve znamenitosti. Jako je lepo i idilično, na provincijski način. Centar je jako lep. Postoji mala rečica i puno mostiča, kao u Amsterdamu ili Veneciji. Svaki put otkrijemo nešto novo, ali je, apsolutno, moje omiljeno mesto stara poslatičarnica iz 1840. godine. Prave kolače po originalnim, starim receptima, enterijer je raskošan i potpuno očuvan, iz tog perioda, možete pogledati i mali improvizovani muzej poslastičarskih alata. Prave čak i kolače bez glutena, što je nama bilo bitno. Glavni proizvod im je kolač od sira, čiji je recept star 200 godina. To je njihov zaštitni znak", priča Ivana.

poslasticarnicaivana jpg

Najbolji kolači po starom receptu (foto: Ivana Stojanović)

Još jedna od znamenitosti koja se ne sme propustiti jeste dvorac grofa Almašija, gde se takođe nalazi i muzej. Grof je bio veliki boem i putnik, a sa putovanja je donosio egzotične biljke koje danas čine prelepu botaničku baštu sa fontanom i bazenima. Treba reći da i Đuli možete posetiti i manufakturu palinke, odnosno rakije.

Na kraju, nekoliko tehničkih stvari. Do Makoa i Đule je najbolje ići preko graničnog prelaza Đala, čekanje na granici nikada ne traje duže od desetak minuta. Ali, treba voditi računa o tome da taj prelaz ne radi 24 sata i zato obavezno treba proveriti do kada je otvoren. Cene smeštaja i u Đuli i u Makou su veoma pristupačne i obično iznose nekih 10-15 evra po noćenju za jednu osobu, a apartmani su poslovično čisti i ljupki. Cene u restoranima i marketima takođe su veoma pristupačne.

Zaista, ne postoji opravdan razlog da izbegavate ovakva putovanja, čak i ako imate manje od 30 godina!

Emisiju ŠpacirBećar koja govori o mađarskim gradićima Mako i Đula poslušajte ovde:

Marko Jakovljev

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Najcool naučnik Stevan Armaković: Nauka nije bauk

Mladi doktor fizike Stevan Armaković izabran je za jednog od deset najcool naučnika Novosadskog univerziteta, povodom "Noći istraživača". Trenutno je…

.

Za zabavu Štrand, za opuštanje Oficirac

Nedavno je počelo leto, a sa ovim godišnjim dobom kreće i sezona kupanja. Novi Sad ima nekoliko plaža pored Dunava, a…

.

Kako biti mehaničar sa čistim rukama?

Vreme je letnjih raspusta i odmora, što znači da imamo više vremena za bacanje nego inače. Kako to vreme lepše…

.

Malta: Omiljeno mesto za sezonske poslove

Mnogi od vas razmišljaju o tome da odmore posle fakulteta, da naprave pauzu, ili da se jednostavno  upuste u avanturu…

.

Internet Expoler: Voleli smo da ga mrzimo

Kompanija Microsoft je nedavno potvrdila da će uskoro staviti tačku na Internet Exporler, pretraživač koji je skoro tri decenije, na…

.

Napiši reportažu - konkuriši za nagradu

Fondacija "Biljana Bosnić Ognjenović“ pozvala je studente i profesionalne novinare da konkurišu za nagradu za najbolju tekstualnu ili video reportažu…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo