...
TRENUTNO17:00 - 18:00Pop up

Lifestyle / Putovanja

Malta: Omiljeno mesto za sezonske poslove

20.06.2022.

Mnogi od vas razmišljaju o tome da odmore posle fakulteta, da naprave pauzu, ili da se jednostavno  upuste u avanturu pre nego što uplove u mirne luke porodičnog života i radne rutine. Velika verovatnoća je da će, u tom slučaju, završiti na Malti. Poslednjih nekoliko decenija ta je destinacija medju omiljenima za građane Srbije, kojih, prema nekim procenama, ima oko 30 hiljada, od pola miliona ljudi koliko Malta ukupno ima stanovnika.

.

Malta je ostrvska, mediteranska zemlja, duge i burne istorije. Naseljena gotovo šest hiljada godina pre Hrista, a tek 1964. stekla je nezavisnost od Ujedinjenog kraljevstva. I od tada počinju njen ubrzani razvoj i izgradnja, pa i potreba za radnom snagom. Od tog vremena i radnici sa ovih prostora odlaze na Maltu trbuhom za kruhom. Taj odlazak se naročito povećao od sredine devedesetih godina i traje do danas, pošto posla na Malti uvek ima, a radnu dozvolu je relativno lako dobiti. Tako je i Darko iz Petrovaradina 2015. stigao na Maltu, sa majkom i bratom.

"Ja sam otišao na blef, nisam imao posao. Naštampao sam 60 radnih biografija i delio redom po kafićima. Posle deset minuta zvali su me iz jednog lokala i rekli da im treba perač sudova. Tako sam počeo", priča Darko.

Ljudi iz Srbije obično krenu kao perači sudova , konobari ili šankeri. Mnogi rade kao čistači ili se zaposle na građevini. Tako je počeo i Stanko Trivić koji je na Maltu stigao iste, 2015. godine.

"Sa bivšom devojkom sam došao na Maltu i imao sam sreću da nađem bolje plaćen posao, bez posrednika. Prvo sam radio u pabu koji je otvorila prijateljica iz Novog Sada. Posle sam radio u mnogim lokalima. Imao sam i svoj mini market, ali sam zatvorio i sada ponovo tražim posao".

slavko3 jpg

I Slavko Opojevlić, koji danas, posle sedam godina na Malti radi marketing za jednu kladionicu, počeo je u kafani.

"Generalno, Malta je pravljena za niske ljude. Shvatio sam i da je ta sudopera, gde sam prao sudove, mala i da me bole leđa, te da ne mogu više tako, pa sam postao konobar. Posle godinu dana, udarila me nostalgija, pa sam se vratio za Srbiju“.

U pitanju su najniže plaćeni poslovi, gde je satnica obično od pet do šest evra. Radi se mnogo, a zarada jedva da je dovoljna za osnovne potrebe i skroman život, kaže Igor Sulomar, koji je na Maltu stigao posle razvoda, da razbistri glavu i da se "resetuje".

"Preko leta ima puno posla. Radiš bukvalno po ceo dan. U hotelu sam posluživao sva tri obroka.To je dovoljno da mesečno zaradiš oko 1.300 evra. Kasnije napreduješ, budeš supervizor. Ili nađeš drugi posao. Uglavnom, ti najniži poslovi rezervisani su za nas, iz Srbije. Tu su i Makedonci, pre su bili i Bugari. Pored nas rade i Indijci i Filipinci i, naravno, Afrikanci. Šefovi su, obično, Maltežani", kaže Igor.

Teško je, međutim, napredovati na Malti, to je iskustvo svih naših sagovornika. 

"Nije bilo jedanput da sam čuo od Maltežana 'ti kradeš posao mom detetu'. Uđem u butik, prodavačica mi kaže 'imaš odličan engleski, odakle si?'. Ja joj kažem da sam iz Srbije - ona napravi dva koraka unazad", navodi Igor.

Jedan stariji Maltežanin rekao je Stanku Triviću "vi Srbi ste vredni, ali donosite probleme sa sobom". Razlog za takav tretman, verovatno leži i u tome da je tokom devedesetih mnogo sumnjivih likova, sa ivice zakona, našlo utočiste na Malti, pa i vodje navijača. Grafiti, poput "Grobari Malta", često se mogu videti po lokalnim zidovima.

I pored svega, može se stići do nekog cilja. To potvrđuje primer Slavka Opojevlića, koji je na Malti upoznao svoju današnju suprugu, pa se, posle kratke pauze i povratka u Srbiju, vratio na ostrvo rešen da nađe ozbiljniji posao.

"Baš ona je gledala oglase i našla mi posao u kladionici, jer je znala da igram košarku. Iako su tražili dve godine iskustva, prijavio sam se i od tada radim kao bukmejker".

Sa 1.200 do 1.500 evra koliko može da se zaradi za normalno radno vreme na najnižim poslovima, ne možete da računate da ćete nešto vratiti kući. Cene stanova su otišle u nebo. Trosoban stan mesečno košta od 1.200 do 1.400 evra i uobičajeno je da ga delite sa cimerima, odnosno, da plaćate za sobu oko 400 evra. Srećom, ostali troškovi nisu previsoki, pošto Malta nije skupa kao kontinetalne zemlje Evrope, kaže Slavko Opojevlić koji je tamo stanuje u mirnom, bajkovitom seocetu po imenu Meliha.

slavkopopaj jpg

Baš je to jedan od razloga što mnogi, uprkos manjim platama, dolaze na Maltu. Drugi je, naravno, sunce. Mediteranski način života, zbog kojeg čak i Englezi, koji u matičnoj zemlji mogu da zarade i tri puta više, dolaze tu da upiju malo vitamina D. Mnoge lokale i pabove drže Englezi, Irci i Škoti.

"Slobodno vreme uglavnom provodimo na plaži. Trudim se da makar svaki drugi dan odem na plažu. Taj priobalni deo mi je najlepši. Još uvek nije prevelika gužva, kao u drugim delovima, još ga nisu potpuno izgradili", priča Slavko za Oradio.

Glavni razlog zbog kojeg mladi "pečalbari" vole Maltu jeste noćni život i provod. Malo ostrvo, veličine Novog Sada, gde mesta izgledaju više kao neke gradske četvrti, živi 24 sata, skoro 365 dana godišnje!

"Ima recimo, taj Pačavil. To je nešto kao Laze Telečkog, gomila klubova, klabing, latino muzika. Uglavnom mlađa publika. Nedavno je tu bio i 'Earth garden festival'. Postoji neka "art" zona, "parti vilidž", gde gostuju poznati di-džejevi, Karl Koks i ostali. Postoje bazeni na kojima se održavaju žurke. Ako odeš sa društvom, iznajmite katamaran zajedno, to košta otprilike 50 evra po osobi i krstarite izmedju ostrva, pravite roštilj. To je uživancija", priča Igor.

Turistički, najlepše je otići od septembra do novembra. Letovi su jeftini i povratna karta može da se nadje za stotinak evra. Temperature u novembru i tokom zime su podnošljive, pa je prijatnije za šetnju. Čitavo ostrvo može da se obiđje za nekoliko dana i da se vide bukvalno sve znamenitosti, između ostalog i Popajevo selo, holivudski mizanscen, napravljen za potrebe snimanja filma o Popaju.

Obavezno treba posetiti i ostrvo Gozo, za koje kažu da ima najlepše plaže. Tamošnji stanovnici, priča Stanko Trivić, sebe ne smatraju Maltežanima.

"Gozo je kao druga država. Kada ih pitate, oni kažu, 'ne mi nismo Maltežani'. Tamo je sve nekako drugačije i mnogo je čistije".

slavko1 jpg

Malta je prilično bezbedno mesto, s obzirom na veliki broj nacija i etničko šarenilo. Engleski je zvaničan jezik, uz malteški koji je mešavina nekoliko jezika i kažu da podseća na arapski. Niko od naših ljudi se ne pretrgne da ga nauči jer svi koriste engleski.

Papire za rad na Malti lako je dobiti, ako imate posao. A on se traži na licu mesta ili unapred, preko agencija koje posluju u Srbiji. Ima ih nekoliko, stalno se pojavljuju nove i budite spremni da im platite procenat od zarade. Poslovi koji se nude su raznoliki, od građevine i ugostiteljstva, do nursinga. U poslednje vreme, kaže Stanko Trivić, popularno je taksiranje i prodaja nekretnina

Budite spremni na inicijalne troškove za agenciju, put i papire od oko 700-800 evra. Svakako i na težak rad, bar u prvo vreme. Rad na crno je uobičajen, s tim da rizikujete da vas uhvate i vrate kući.

"Video sam ljude da su bežali sa skele, bukvalno, kad te uhvate dobiješ zabranu i to ne samo za Maltu nego za celu EU“, priča Darko.

On i Igor su se vratili. Zaključili su da novac koji tamo zarade nije dovoljno motivišući. Slavko i Stanko su ostali na neodređeno i grade život na ostrvu. Svakako, preporučuju da se dođe na Maltu, makar turistički.

Marko Jakovljev

fotografije: Slavko Opojevlić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Prolećno istraživanje novih lokacija

Konačno, lepši dani su pred nama, bar što se temperature tiče. Predstoje i uskršnji praznici koje većina  nas koristi da…

.

Sve veštine za zaposlenje na jednom mestu

Protekle nedelje u omladinskom centru OPENS održan je "02hero" poslovni sastanak, gde je 43 mladih imalo priliku da razgovara o…

.

Online Youth Fair 2022

Osmi Youth Fair biće održan 20. i 21. aprila u interaktivnom online formatu. To je najveći karijerni događaj u regionu,…

.

Garancije za mlade smanjile bi njihovu nezaposlenost

Kako do posla, prvo je pitanje koje mlad čovek sebi postavi kada završi studije ili bilo kakvo školovanje. Državni ili…

.

KONTEH - Sajam poslovnih mogućnosti

KONTEH - Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi, predstavlja projekat Udruženja studenata elektrotehnike Evrope lokalni komitet Novi Sad (EESTEC LC…

.

Accelerate Serbia - sve o radu mladih u kompanijama

Ukoliko si trenutno na trećoj ili četvrtoj godini studija i želiš da čuješ više o radu mladih u kompanijama, onda…

  • 16:30 Tehnologija
  • 16:45 Prava stvar
  • 17:00 Pop up
  • 18:00 Popodne na O radiju
  • 18:45 Lampica

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo