Gde je i šta radi naše strpljenje?

Jesu li i vas kad ste bili mali učili da je "strpljen spašen"? Ili da onaj ko je strpljiv, može imati šta god poželi? Tačno je da život ne donosi sve u ono vreme kada bismo mi to želeli, a strpljenje je sposobnost ili spremnost da se suzbije nemir ili uznemirenost kada se suočimo sa kašnjenjem.

Mlade generacije izgledaju kao da vode veliku bitku sa strpljenjem i kao da su izgubile sposobnost da se suoče sa kašnjenjem. Nažalost, ni svet nam ne pomaže da se nosimo sa tim. Sa tehnologijom (a da se ne prebaci u potpunosti krivica na nju), čini se da je sve dostupno jednim klikom. Kada to ne funcioniše - ne funkcionišemo ni mi. Ili se bar tako čini. Naši mladi sugrađani su u anketi koju smo sproveli složni u tome da im gubitak strpljena neretko prerasta u bes, iako se trude da to sankcionišu. Dunja kaže da u tome ima najviše spoljnjog uticaja.

"Mislim da danas mladi generalno nemaju strpljenja i mislim da je tu u stvari veliki medijski uticaj, u smislu da sve što nam se plasira ne podrazumeva nikakvo strpljenje, jer je sve svedeno na instant pažnju. Generalno ljudi misli da je strpljenje nešto sa čime se rađa, a ne nešto što s gradi i neguje. Mislim da smo u stvari jako ugroženi time što nam se sve plasira na tanjiru, instant i da strpljenju nismo naučeni odmalena. Ali je to stvarno nešto što se individualno neguje, biti strpljiv ili ne", kaže Dunja.

Temu u kojoj smo pričali o strpljenju možete da poslušate u plejeru.

Mlađe generacije imaju manje vremena da nauče kako da se nose sa ovim problemom, ali ako je to bilo kakva uteha i nešto starijima je takođe nedostajalo strpljenja u tinejdžerskim i dvadesetim godinama. Ono što najviše utiče na to da li će neko imati strpljenja ili ne, jeste njegov način odrastanja, rekla je za O radio psihološkinja Anđelija Simić.

"Način na koji su roditelji postavljali granice i da li su nagrađivali ponašanja koja nisu baš adekvatna i popuštali. Zapravo, mislim da su te granice najvažnije i da ih roditelj postavi. Mi u psihologiji kažemo da je okej da roditelj isfrustrira dete, ali ne preterano, jer će ono onda postati jako nezadovoljno. Ali nije loše da se u određenim momentima dozirano vrši ta frustracija, kako bi ono shvatilo da ne može sve i odmah u životu", objašnjava naša sagovornica.

ilustracija: industryweek.com

Anđelija kaže kako joj se čini da su mlade generacije vaspitavane narcistički i to današnja kultura vrednuje.

"I onda ti mladi idu kroz svet sa mišlju da mogu sve sad i odmah. A u stvari to tako ne ide i onda nastaje veliki psihički problem, kada može doći i do velikih emotivnih problema. Kada udare u zid, veoma često sledi velika količina nezadovoljstva koja se vrlo često može pretvoriti u depresivnost ili neprilagođena ponašanja, zloupotrebu različitih supstanci. Jer je osnovna problematika svih bolesti zavisnosti netolerancija na frustraciju".

Postoji veliki set vežbi strpljenja, a među najpriznatijim jesu meditativne. Dovoljno je da svaki dan nekoliko minuta budete usmereni samo na disanje, savetuje psihološkinja Anđelija a mi na to dodajemo da posvetite vreme sebi i vidite koji su to okidači koji vas izbacuju iz vinkle. Kada sagledate širu sliku, možete se polako učiti strpljenju i brojanju do deset.

J. M.